Ко је Итамар Бен-Гвир, човек који прети да посвађа САД и Израел?

Америчке власти вероватно ће бојкотовати израелског политичара Итамара Бен-Гвира, за кога се очекује да ће преузети неку од водећих позиција у новој влади Бењамина Нетанијахуа, преноси "Аксиос".

Иако још није званично потврђено, очекује се да ће администрација председника Бајдена одбити да сарађује са овим политичаром, кога многи чак и у Израелу сматрају за екстремисту. Оваква одлука америчке администрације могла би да има изузетно негативне последице по израелско-америчке односе, преноси амерички медиј.

Десничарски блок, који предводи некадашњи премијер и лидер партије Ликуд Бењамин Нетанијаху, освојио је већину на јучерашњим изборима у Израелу. Највеће изненађење избора несумњиво је коалиција Религиозних циониста, коју предводе контроверзни политичари Безалел Смотрич и Итамар Бен-Гвир.

Ко је Итамар Бен-Гвир?

Итамар Бен-Гвир, лидер партије Оцма Јехудит (Јеврејска моћ), последњих месеци постао је главна звезда израелске политике. Коалиција Религиозних циониста, чији је његова партија члан, направила је одличан резултат на најновијим изборима у Израелу и очекује се да ће бити трећа по снази политичка сила у Кнесету.

Бен-Гвир, који се са шеснаест година учланио у забрањену екстремистичку организацију Ках, више пута је осуђиван за изазивање расне и религијске мржње, због чега му је, након завшених студија права, годинама ускраћивана адвокатска дозвола. Након што је коначно успео да је добије, он је постао један од најпознатијих бранилаца израелских десничара у судским процесима у вези са говором мржње и пропагирањем насиља.

Бен-Гвир је пажњу израелске јавности први пут привукао средином деведесетих, када је као члан Каха претио тадашњем премијеру Јицаку Рабину, потписнику мировних протокола из Осла, који је убијен у атентату само три недеље касније. Он је до скоро у дневној соби држао фотографију Баруха Голдштајна, најпознатијег израелског терористе који је 1994. године убио 29 Палестинаца испред џамије у Хербону.

Бен-Гвир, који се противи формирању палестинске државе и подржава анексију Западне обале, делимично је ублажио своју реторику и сада се залаже "само" за протеривање Палестинаца који "нису лојални" Држави Израел. Током кампање, он се залагао за проширење права Израелаца на самоодбрану, па чак и употребу ватреног оружја.

До пре неколико година овакви ставови сматрани су превише радикалним за израелску јавност, а на изборима одржаним у марту 2020. године његова партија добила је мање од 20.000 гласова. Он је члан Кнесета први пут је постао почетком прошле године, када је његова партија прешла цензус у коалицији са далеко познатијим Религиозним ционистима Безалела Смотрича. Ипак, Бен-Гвиру није требало много времена да скрене пажњу на себе и постане заштитно лице не само те коалиције, већ и целокупне израелске деснице.

Политичка криза погодовала десници

Посматрачи у Израелу најчешће наглашавају два разлога за успон деснице у тој земљи: пораст међуетничких сукоба између Израелаца и Палестинаца и политичку кризу која тресе Израел већ више од три године.

Израелско-палестински сукоб интензивирао се у мају 2021. године, када је у двонедељним сукобима између израелских безбедносних снага и палестинских бораца живот изгубило неколико стотина људи, углавном палестинских цивила. За Израелце тај драстичан скок у насиљу дошао је као изненађење. Немири дали су ветар у леђа десници, а поготово Бен-Гвиру, који је профитирао на драстичном паду популарности партије Јамина доскорашњег премијера Нафталија Бенета.

Бенет, који је дуго времена важио за блиског савезника Бењамина Нетанијахуа, направио је велико изненађење када је након избора 2021. године напустио десничарски блок и формирао коалициону владу са партијама центра, левице и арапском листом Рам. Многи гласачи Јамине ову Бенетову одлуку сматрали су издајом, а своју подршку на јучерашњим изборима дали су Смотричевим и Бен-Гвировим Религиозним ционистима.

"До Споразума у Ослу деведесетих година, највећа претња по Израел долазила је споља. Сада, претња радикалних исламских група претежно је унутрашња", објашњава професор политичких наука на Универзитету у Хаифи Асад Ганем за "Гардијан", коментаришући успон деснице у Израелу последњих година.

"За многе Јевреје, ово је питање живота и смрти. Они морају да отворе све фронтове: пошто је решење са две државе (Израела и Палестине) пропало, они морају држати Палестинце под контролом, а многи сматрају да се то може једино уз помоћ снажне антипалестинске политике", додао је он.

Други узрок успона популарности ове коалиције може се пронаћи у политичкој кризи која тресе Израел већ пуне три године. Та земља прошла је кроз чак пет изборих циклуса од 2019. године до данас, а ни један од њих није успео да изроди стабилну парламентарну већину. Бен-Гвир је у том периоду изградио имиџ политичара који не долази из редова израелског естаблишмента, што се показало као посебно добра тактика за привлачење млађих гласача.

"Он је храбар. Он увек каже шта мисли о Арапима, он је искрен", изјавио је двадесетогодишњи Ноа, а преноси "Гардијан". "До сада сам гласао за Нетанјахуа, али сада ћу гласати за Бен-Гвира", додаје он.

Склапа ли Нетанијаху уговор са ђаволом?

Бен-Гвир и Смотрич нису се либили да нападају и самог Нетанијахуа, коме замерају то што је након избора 2021. године преговарао о коалицији са лидером арапске партије Рам Мансуром Абасом. То их ипак неће спречити да започну коалиционе преговоре са Ликудом, од којих очекују значајне позиције у новој влади. Бен-Гвир циља на место министра унутрашњих послова, док његов колега Смотрич жели да постане министар одбране. Уколико до тога дође, два водећа "министарства силе" наћи ће се у рукама политичара које многи у Израелу сматрају "екстремистима".

Нетанијаху није у позицији да их одбије. Без посланика Религиозних циониста, он неће имати већину у Кнесету, а повратак на власт је лидеру Ликуда у овом тренутку главни приоритет. Он се већ годинама бори са оптужбама за корупцију, које жели да реши доношењем новог закона о амнестији државних функционера.

Улазак Бен-Гвира у владу могао би да поквари односе Израела са традиционалним савезницима на Западу, пре свега са САД. Државни секретар Ентони Блинкен и саветник за националну безбедност САД Џек Саливен већ су имплицирали да неће сарађивати са Бен-Гвиром током прошлонедељног састанка са израелским председником Исаком Херцогом, пренео је "Аксиос". Иако ова одлука још није званична, не може се искључити захлађење односа ова два традиционална савезника.

Професор Универзитета у Тел Авиву Дан Бен-Давид упозорио је да ни економске санкције против Израела нису искључене, уколико нова влада буде спроводила неке од идеја које заступа Бен-Гвир.

"Када имате јеврејске супрематисте на водећим позицијама у влади, шта то говори о шансама Израела да се одбрани од оптужби за апартхејд. Довољно је да погледамо шта се догодило Јужној Африци да би добили идеју са каквим санкцијама бисмо могли да се суочимо уколико ова влада испуни макар део својих обећања", изјавио је он за "Џерузалем пост".

Иако ове оцене делују екстремно, није искључено да би Израел могао да се нађе у међународној изолацији у каквој није био деценијама. То би несумњиво оставило негативне последице на економску ситуацију у Израелу, који се до сада изузетно успешно борио са последицама енергетске кризе: инфлација у земљи и даље је релативно ниска, док је економски раст остао снажан и поред раста цена енергената.