Oграничење цене руске нафте знак слабости а не снаге

Ограничење цена руске нафте, које су осмислиле САД и њихови савезници, вероватно ће почети да се примењује у наредним седмицама. Али питање је како ће то функционисати и да ли се уопште ради о доброј идеји?, пише "Блумберг".

Мера ограничавања цене економски је смислена ако се има у виду да око 30 одсто руског државног буџета чини приход од нафте и гаса. Дакле, ограничење цене нафте утицаће на висину прихода. Логика Запада се своди на то да ће пад прихода угрозити буџет РФ, те нанети штету руској војној операцији у Украјини.

"Блумберг" наводи да би мере могле да се спроводе тако што би земље Г7 и Аустралија, које разматрају ограничење цене руске нафте, морале да спрече транспорт исте поморским путем, тј. да наложе својим компанијама да превозе нафту само уколико је плаћена по утврђеној цени.

Међутим, проблем је како одредити горњу границу цене будући да би прениска цена узроковала повлачење руске нафте са европског тржишта, што би погоршало већ озбиљну енергетску кризу.

Други проблем – Русија би једноставно могла да прода нафту земљама које не учествују у ограничавању цене, пре свега Кини и Индији.

Суштина приче је да би потенцијални пад прилива средстава у руски буџет могао бити знатно мањи од онога што предвиђа план за ограничавање цене нафте. Земље које нису у Г7 добиле би подстицај да купују танкере и користе их за испоруку руске нафте без ограничења цене.

Већина земаља пак мисли да ће дугорочни резултат поменутих мера довести до слабијих трговинских веза остатка света са Западом и мањих улагања у енергетске капацитете. Катар је већ сигнализирао да није вољан да повећа извоз гаса у Европу у будућности.

Нажалост, констатује "Блумберг", ограничење цене нафте може се схватити пре као знак слабости а не снаге, и истиче да је најбоља опција престанак куповине руске нафте. Ограничење цене заправо указује на то да је Западу руска нафта неопходна.