Да ли превише размишљате?

Легли сте у кревет након напорног дана, уморни, надали сте се добром сну, али слике људи, па и читави дијалози вам упорно "искачу" из сећања. "Зашто ми је то рекао"/"да ли сам добро одреаговала"...питања се смењују као на траци, и док тело жели одмор, сан не долази на очи.

Кажу да људи који су стално забринути исувише размишљају(Overthinker). Већином пројектују ситуације у животу са питањем "шта би било кад би било". Њима се на лицу види како се осећају, јер тешко умеју да сакрију своја осећања. Некада су напорни свом окружењу јер хоће да знају све детаље, постављајући по хиљадити пут свом саговорнику питање "што", "а зашто"...

Када освестите да вам се мисли роје и да сте преоптерећени размишљањима, ослушните себе и то како се осећате. Већином, из анксиознох стања креће размишљање о најразличитијим животним сценаријима. Уколико јесте у питању анксиозност, урадите једноставну вежбу која помаже код напада панике, а може се применити и у овој ситуацији. Застаните, избројте 5 ствари које видите, 4 звука која чујете, 3 објекта која можете да додирнете, 2 мириса која осећате и фокусирајте се на крају на укус који осећате. Тактика 5,4,3,2,1, на кратко вас измешта из анксиозности, јер - ко још има времена да мисли кад мора да тражи и броји.

Сада, када сте смирили анксиозност, полако радите на смиривању мисли.

Прихватите или одбаците своје мисли - научите да препознате разлику између претераног и креативног размишљање. Не морају све мисли које вам навиру имати неку намену, као што ни свака мисао не мора бити истинита.

Поставите границе - у реду је превише размишљати све док сте свесни куда ваш ум иде а не омета процес напретка. Поставите себи границе, пре свега фокусирањем на моменат када ваше мисли почињу да иду ка дубоком размишљању.

Повежите се са својим телом - и док је сав фокус на уму који издаје мисли сваке секунде, било би добро не занемарити тело. Физичке вежбе, од пилатеса до теретане, помоћи ће вам да пребаците фокус са унутрашњих дијалога на тело. Ипак, најделотворнија је шетња напољу, за коју се показало да је најбољи начин скретања са зачараног круга мисли.

Вежбајте пажњу - фокусирање на садашњи тренутак и оно што се само сада дешава око нас, најтежи је задатак за некога ко превише размишља. У ову сврху, најбоље су технике медитације, опуштања, молитве.

Укротите свој ум - најбитнији је свакодневни рад са собом, јер свако некритично препуштање мислима, вас може довести до превише размишљања.

Претерано размишљање је дефинисано као узалудно утрошено време на мноштво мисли које се роје у глави. Истина је да су људи склони оваком размишљању највероватније већ у детињству развили способност унутрашњих дијалога, јер из неког разлога нису имали саговорнике. Посматрајући ствари око себе и размишљајући о разним сценаријима, такве особе до те мере науче да препознају осећања, ситуације и људе око себе, да завршавају реченице својих најближих и препознају евентуални развој догађаја. Неретко помажу на тај начин и својој околини у препознавања ситуација али и "читању" људи и предвиђања њиховог понашања. То су људи који ће се сетити како сте се осећали када су са вама разговарали. Али ће и приметити да се у вашем животу дешава нешто важно, чак иако још никоме о томе нисте причали. То није супер моћ ни видовитост, то је само претерано размишљање, које су укротили да им служи и помаже.