Портрет доброг Србина: Како је Предраг Мишић постао хрватски понос

Домовински покрет вуковарског градоначелника Ивана Пенаве незванично је лидеру Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) и премијеру Андреју Пленковићу предложио Предрага Мишића, који је српске националности и хрватски бранитељ, за министра бранитеља у новој хрватској влади.

То је објавио хрватски РТЛ позивајући се на неименовани извор из Домовинског покрета, који каже да тиме желе да покажу да они немају ништа против Срба него само против СДСС-а Милорада Пуповца, странке коју не желе ни у влади, ни у владајућој већини, што су више пута поновили.

Иван Пенава, како наводе хрватски медији, Мишића описује као Србина, православца и свог доброг пријатеља код кога радо иде на Божић, док сам Мишић за себе каже да је по националности Хрват, по народности Србин и православне вероисповести.

"Поштујемо припаднике српске националне мањине док поштују хрватску државу и законе, док немају проблем да 5. августа дођу, испоштују и прославе с нама 'Олују'", рекао је недавно Пенава на конференцији за новинаре.

Тврдећи да је Србин, Предраг Мишић је на последњим изборима био трећи на листи Домовинског покрета за Девету изборну јединицу.

"Толико о мржњи према Србима и црним хордама усташа како неки покушавају да нас опишу… Јако ми је важно ако сте ухватили нашу мисао, у нашим промишљањима нема ни 'м' од мржње", поентирао је Пенава.

Мисао и није тако тешко ухватити, она је сасвим у складу са светоназорима Домовинског покрета који неки описују као "црне хорде усташа", како је то запазио вуковарски градоначелник.  

Постизборна рачуница у Хрватској: Ко с ким не може, а ко неће до већине у парламенту

"Поштовани Србин" Предраг Мишић не само да нема проблем да слави "Олују", већ је вероватно и са поносом слави, као припадник домовинског покрета и заточеник "српских концентрацијских логора" деведесетих година прошлог века. Детаљ из његове ратне биографије који радо истиче. Као када је својевремено образлагао због чега никада неће ићи "тамо", у Београд где му живи мајка, због "свега што су нам урадили".

Добитник награде "Понос Хрватске" због помоћи болесној деци и сиромашнијим суграђанима, како је образложено, Мишић је за медије је више пута испричао своју животну причу. Отац и мајка су му Срби, брат му се борио на српској страни и њега није видео од тих ратних година.

Он сам каже да је одлучио да се придружи хрватској страни када је у Боровом селу видео "на стотине четника".

"Да, Србин, сам, али у мојој глави није било сумње кога и шта треба да браним", рекао је Мишић.

Он ни данас не сумња кога и шта треба да брани. И од кога. Године 2014. у Вуковару је разбио двојезичну ћириличну таблу заједно са још 40 вуковарских бранитеља "јер сматра да ћирилици није место у Вуковару докле год се не реши питање хиљада убијених и несталих и док се не казне кривци почињених ратних злочина".

Може се претпоставити да Мишић не прича о више од 1.700 несталих Срба чија се судбина ни више од четврт века након завршетка сукоба у Хрватској не зна. Нити о најмање 526 Срба убијених, према подацима Хјуман рајтс воча, само током операције "Олуја". Као ни о томе да за протеривање око 250.000 Срба из Хрватске 1995. и убиства цивила нико кривично није одговарао.

Медији преносе и његову изјаву да Србији треба забранити улазак у Европску унију док не реши отворена питања са Хрватском "као што су нестали, враћање отетог културног блага, питање граница, али и питање ратне одштете".

То се, вероватно, не односи на 896 тела која су се 2021. налазила у мртвачници у Загребу, неидентификована, а извесно је да се у око 400 случајева ради о особама српске националности, како је изјавила тада Љиљана Крстић из Комисије за нестала лица Владе Србије на годишњицу "Олује".

Нити на имовину између 300 и 400 српских предузећа која је остала у Хрватској и уредно се распродаје или даје у закуп трећим лицима, попут српских летовалишта на Јадрану.  

А ту је и питање културног блага.

"Отетог" да не би поделило судбину, између осталих, до темеља срушених цркава брвнара у Растовцу, Доњој Рашеници, Бузети, све из 18. века и све под заштитом Унеска. Или срушених храмова СПЦ у Пакрацу и Карловцу.

Тиме долазимо до Божића код поштованог Србина на који радо одлази Иван Пенава. На овогодишњем Божићу код Мишића обнародована је идеја (поновног) оснивања Хрватске православне цркве.

На питање хрватских новинара да му грб неодољиво подсећа на онај истоимене злогласне организације из 1942, он додаје да је то само "хрватска шаховница, а унутар шаховнице православни крст, односно криж". И ништа више.

"На овај начин ми се у принципу желимо одвојити од Српске православне цркве јер не припадамо тој цркви нити светосављу, а разлози су јако добро познати. Они су током Домовинског рата ширили нетрпељивост према другим народима, а нарочито према хрватском", рекао је Мишић, добри Србин хрватских бранитеља.

Ћирилици није место у Вуковару, треба се одвојити од Српске православне цркве, кад треба да се брани, не треба имати сумње кога и шта. 

Толико о мржњи према Србима, како каже Пенава.