БРИКС и Евроазијски економски савез стварају нови платни систем

Евроазијска економска комисија ради на стварању универзалног платног система, који претпоставља уједињење националних платних система Кине, Индије, Бразила, односно валута БРИКС-а, и земаља чланица Евроазијског економског савеза, у који улазе Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија и Киргизија, пише руски медиј "Известија".

"Евроазијска економска комисија доследно ради на формирању заједничког финансијског тржишта, у чему је до сада већ постигнут велики напредак. Радимо у три сектора: банкарство, осигурање и тржиште хартија од вредности. Једна од кључних области је стварање заједничког тржишта, на чему радимо", објаснили су из прес службе комисије, додајући да ће земље, које буду биле део нове иницијативе, моћи да користе заједничку платну картицу.

Осим тога, како наводе, у плану је и оснивање наднационалног тела за регулисање финансијског тржишта, што ће, како се надају, заинтересовати и партнере из БРИКС-а. 

"Ови проналасци могу бити од интереса и за њих", поручују из комисије.

Како је навео извор, у организацији се такође надају да ће за три године бити створени услови за слободно кретање капитала и пружање финансијских услуга у оквиру Евроазијског економског савеза.

Прошле године земље савеза потписале су споразум о размени података о кредитним информацијама између чланица.

Питање формирања међународне резервне валуте један је од главних приоритета БРИКС-а у последње време, напоменула је претходно за "Известија" директорка института за међународне политичке и економске стратегије под називом "РУССТРАТ". Она је истакла да пет држава овог савеза чине једно велико и самостално одрживо тржиште.

Раније овог месеца, руски бизнис портал РБК пренео је информацију да је Русија решена да заувек пресече везу између, са једне стране, свог спољнотрговинског пословања са пријатељским земљама и америчког долара, са друге стране. Први разговори на ову тему отпочели су у марту ове године.

Лист је тада пренео да земље Евроазијске економске уније (ЕАЕУ), али и Кина, Индија, Иран, Турска, као и низ других земаља заправо могу бити заинтересоване за формирање новог финансијског система, пошто су последњи догађаји у економији након почетка специјалне војне операције у Украјини показали да сваки будући политички и економски сукоб може довести до смањења вредности резерви које нека земља држи у доларима и еврима.

Као једно од решења, између осталог, предлагала се и такозвана "корпа валута", иако није било прецизирано које би све националне валуте у њу улазиле.

Она би, како се наводи, требало максимално да смањи било какав негативан утицај на већ договорене цене уговора о трговању између земаља, јер би у случају већих промена код неке од валута, обрачунавање могло да се врши преко осталих које би улазиле у корпу, објаснио је један од извора РБК-а.

Иако Москва и њени партнери још нису створили нову платну јединицу како би смањили зависност од долара, Кремљ је прве кораке ка одвајању од западног финансијског система почео да разматра још 2014. године.

Након дешавања повезаних са Кримом, Москва је створила нов платни систем "Мир", а његова примена добила је на значају након што су руске банке искључене из СВИФТ-а.

Указом руског председника Владимира Путина од ове године, којим се непријатељске земље обавезују да плаћају руски гас у рубљама, Москва је и званично почела да ради на одвајању своје спољашње трговине од западних валута.