Да ли је Доналд Трамп инцидент или спас за Америку?

Доналд Трамп поново је оптужен. Овај пут је оптужница, представљена на 98 страна, подигнута у америчкој савезној држави Џорџији и терети њега и још 18 његових сарадника за тешка кривична дела која подразумевају неку врсту фалсификовања резултата избора у овој држави на изборима за председника 2020. године и преокретања њихових резултата у своју корист.

Трамп је оптужен да је део "злочиначке организације", која је између осталог прекршила амерички Закон о организацијама под утицајем рекета и корумпираним организацијама, који је превасхподно осмишљен за борбу против мафије. У том погледу Фани Вилис, окружна тужитељка округа Фултон, која је покренула процес, Трампа је практично означила као вођу мафије.

То је управо супротно ономе што Трамп све време од завршетка тих избора тврди ‒ да је заправо он на тим изборима покраден, а да су све оптужбе против њега политички мотивисане и представљају "лов на вештице".

Право на кандидатуру

Раније је већ оптужен за подмићивање порно глумице, силовање, рачуноводствене преваре, разне злоупотребе, све до оружане побуне. Иде се дотле да му се оспорава и право да се кандидује на изборима за председника 2024. године.

Такву тужбу поднео је адвокат Лоренс Каплан, позивајући се на 14. амандман Устава САД и клаузулу према којој они који су учествовали у побуни против владе не могу да буду на државној функцији.

Наиме, Трамп никада није признао резултате избора 2020. године. Он сматра да се догодила велика изборна превара пре свега преко гласања поштом (уведено је због рестриктивних мера у оквиру корона пројекта). У Вашингтону је одржан велики митинг 6. јануара 2021. године. Обраћајући се демонстрантима испред Беле куће, Трамп је их је позвао да протестују против пребројавања електорских гласова у Конгресу. Демонстранти су, међутим, упали у Конгрес, дошло је до прекида у гласању и сукоба са полицијом. Пет особа је погинуло. Ово је био разлог и за други покушај импичмента.

После одступања са председничке функције оптужен је за несавесно руковање бројним поверљивим документима, тј. да их је изнео из Беле куће на своје имање Мар-а-Лаго, због чега је био извршен и претрес имања.

Случај порно звезде Сторми Данијелс привукао је можда највише пажње. Трамп је у марту ове године оптужен да је његов адвокат Мајкл Коен 2018. уплатио велики новац глумици да ћути о наводној афери са Трампом која се догодила много пре него што је постао председник.

Такође, још док је био председник САД, суочаван је са различитим оптужбама. Појављивале су се разне информације о Трамповим контактима са Русима и преношењу поверљивих информација. Поред тога, све време је вођена кампања о томе да је Москва била умешана у изборе и да је допринела Трамповој победи.

"Инцидент у демократији"

Све је кулминирало првим покушајем импичмента 2019. године. Повод за покретање поступка опозива била је оптужба да је Трамп покушао да врши притисак на Владимира Зеленског, захтевајући истрагу против Хантера Бајдена, сина садашњег америчког председника, који је био члан управног одбора једне украјинске енергетске компаније. Оптужба се базирала на наводној злоупотреби моћи и опструкцији Конгреса.

Поред тога што је суочен са мноштвом тужби, Трамп је све време на мети главних медија и друштвених мрежа. Ускраћивано му је право да говори, укидани су му налози на Фејсбуку, Твитеру итд.

Најкраће речено, Трамп представља озбиљну сметњу дубокој држави у Америци која га означава као "инцидент у демократији" и на све начине настоји да га уклони из политичког живота.

Поставља се, међутим, питање зашто Трамп толико смета да се иде тако далеко да се земља која би требало да буде оличење либерализма, тј. људских права и слобода, доведе у ситуацију да се, најблаже речено, доводи у питање регуларност избора, да се промовише "бесправно право", тј. да се право користи у политичке сврхе и на унутрашњем плану (на спољашњем плану се то одавно дешава) и да се последично ускраћују неким Американцима она права која се сматрају неприкосновенима.

Суверенистичка, мање глобалистичка политика

Шта је Трамп урадио током свог мандата председника, тј. какву је политику водио па је изазвао такав отпор дубоке државе? Могло би се рећи да је била више суверенистичка, а много мање глобалистичка у складу са његовим познатим слоганом "Учинимо Америку поново великом". Деловало је да Америка заиста може да буде другачија, више окренута добру, а не самопроглашена изузетна нација као наднација која себе види као светског хегемона.

Водио је протекционистичку трговинску политику, повећао царине, спровео пореску реформу, повећао је војни буџет. Градио је зид на граници са Мексиком у склопу рестриктивне имиграционе политике. Иступио је из неких међународних организација (као што је, на пример, Светска здравствена организација) и невољно је прихватао рестриктивне мере у оквиру корона пројекта који је на крају значајно допринео његовом "поразу" на изборима 2020. године, посебно због тога што је због тих мера омогућено гласање поштом које се највише оспорава. Изашао је из неких међународних програма као што су Париски споразум о климатским променама, Споразум о иранском нуклеарном програму и др.

Био је први амерички председник који се састао са председником Северне Кореје Ким Џонг Уном 2018. године. Привредни раст у његово време био је стабилан и износио је 2-3 посто годишње, стопа незапослености била је најнижа у последњих 50 година – око 3,5 одсто.

Није покренуо ниједан рат

Можда је од свега најважније то што није покренуо ниједан рат, већ је насупрот томе одустао од рата у Сирији који се изгледа припремао за Хилари Клинтон као фаворита на изборима за председника 2016. године. Водио је политику која се примарно заснивала на економском развоју и тежњи да се међународни спорови решавају мирним путем колико је то могуће, поштујући различитости у обичајности код различитих народа.

О томе посебно сведочи оно што је изјавио приликом посете Саудијској Арабији 2017. године: "Нисмо овде да држимо предавање, нисмо овде да кажемо другим људима како да живе, шта да раде, шта да буду, или како да се клањају. Уместо тога, ми смо овде да понудимо партнерство – засновано на заједничким интересима и вредностима ‒ да водимо у бољу будућност за све нас".

Џозеф Бајден се вратио традицији и већ 2022. дошло је до кулминације украјинске кризе која би могла да се одреди и као Бајденов рат. Да подсетимо, Бајденов син имао је пословне интересе у Украјини које је Трамп покушао да разоткрије, што га је коштало првог покушаја демократа у Америци да га смене.

Са великом извесношћу, с обзиром на политику коју је водио током првог мандата, али и његових изјава, могли бисмо да кажемо да садашњег рата у Украјини не би било. Можда је баш зато Трамп "морао" да изгуби те изборе, као што ни сада не само да "не сме" да победи, већ не сме да му се дозволи ни да се кандидује на председничким изборима 2024. године и уђе у ризик да на тим изборима и победи. Наиме, Трамп је више пута изјавио да би рат у Украјини зауставио у року од 24 сата.

Свету је потребан управо такав председник Америке, који ће у политици Сједињених Америчких Држава нешто променити и тиме омогућити да људи буду слободнији него што су били у блиској прошлости, када су претходне америчке администрације (као и садашња) другим народима држале предавања, говориле им како треба да живе, шта да раде, шта да буду и како да се клањају. Познато је да велике силе споро мењају курс у својој политици као и велики бродови. Али, исто тако је познато да велики бродови, ако не почну да мењају курс на време, могу да доживе судбину Титаника.