У једном од својих честих ТВ гостовања, почетком овог месеца, председник Србије Александар Вучић је цитирао једног албанског коментатора који је написао да "Курти машта о рату", и хоће да буде Зеленски. Поређење са Зеленским је суштински тачно. Небитно је о чему приштински психо машта – чињеница је да он јесте унапређена верзија Зеленског. Зеленски 2.0.
Јер постоје трагови о томе да је Зеленски бар покушао да дође до каквог-таквог мира. О томе је на недавном састанку са афричким лидерима говорио и председник Русије Владимир Путин, показавши пропали Истанбулски споразум који је преговаран у марту и априлу 2022. године.
Раније ове године је о томе говорио и бивши израелски премијер Нафтали Бенет, који је за прекид преговора директно оптужио Запад. A још су у августу 2022. у спољнополитичком гласнику америчког естаблишмента, "Форин аферсу", о томе писале Анџела Стент и Фиона Хил, уз сензационално откриће да је Русија била чак спремна да се, у замену за украјинско одрицање од НАТО чланства и безбедносне гаранције, повуче на позиције од 23. фебруара 2022 – односно да поништи све дотадашње територијалне добитке обезбеђене током Специјалне војне операције.
По свој прилици, Борис Џонсон је био егзекутор западне дубоке државе у минирању тих преговора. Бенет сведочи да се тадашњи британски премијер "залагао за радикалније мере", док неки украјински извори конкретно тврде да је он те преговоре саботирао током своје изненадне посете Кијеву 9. априла, 2022.
Наравно, претходно је Зеленски послужио тој истој дубокој држави за провоцирање руске интервенције, што чини поређења са Куртијем нарочито релевантим. Чак је Олаф Шолц покушао да га саветује недељу дана пре почетка СВО да се одрекне амбиција о НАТО чланству и прогласи неутралност у склопу ширег руско-западног договора о европској безбедности – што је на линији руских мировних предлога НАТО-у и САД из децембра 2021. године.
Међутим, према писању ”Волстрит џорнала”, Зеленски је предлог немачког канцелара одбио. Што, ипак, није ни на који начин утицало на каснију пуну немачку подршку његовим максималистичким захтевима, с обзиром на вазализацију ЕУ од стране САД која је дошла до пуног изражаја током рата у Украјини, о чему је недавно писао тинк-тенк европског глобалистичког естаблишмента, Европски савет за међународне односе.
Курти је очигледни настављач нацистичких савезника, великоалбанских балиста. И, као такав, од изузетне је користи западној дубокој држави, која није нимало гадљива на нацизам и која жели да отвори ново жариште на нашем простору пошто јој је кренуло по злу у Украјини, како би додатно "развукла" Русију по рецептима понуђеним у студији Ранд корпорације из 2019. године.
Међутим, и претходно је Курти играо по Запад изузетну корисну улогу балканског Зеленског. Још од свог првобитног доласка на власт, Курти изражава отворени презир према западно спонзорисаном Бриселском споразуму – баш као и Зеленски према Минском – и јасно даје до знања да му не пада на памет да спроведе део који се тиче формирања заједнице општина са српском већином, онако како је то у Бриселу договорено. Иако тзв. ЗСО нема ни приближна овлашћења која су Срби на северу КиМ имали пре Бриселског споразума, када су били добрим делом интегрисани у правни поредак Републике Србије.
А каква је реакција политичког Запада на Куртијево понашање? Укратко: вербалне пацке уз сасвим конкретно награђивање. Односно – суштинска подршка.
Добио је визну либерализацију, признати су му "избори" са излазношћу испод четири одсто, потпуно се толерише терорисање севера КиМ од стране његовог башибозука званог РОСУ. А још је добио и недвосмислену западну подршку за захтев за пуштање три "косовска" тзв. полицајца који су ухваћени са погрешне стране административне линије.
Свакоме је јасно да би политички Запад, да то искрено жели, могао ситну штеточину попут Куртија да заустави за мање од једног дана. Баш као и БиХ, тзв. Косово не постоји и не може постојати без непосредног западног туторства. Они ће га можда и "зауставити", односно одбацити кад им он не буде више био потребан, или када буде наносио више штете него користи. Баш као и Зеленског. Или Норијегу.
Али је сад Курти веома погодан за улогу агента хаоса, провокатора, извршиоца "стратегије напетости" по рецептима НАТО-ове операције "Гладио". Британски истраживачки новинар Кит Кларенберг, који је у мају задржан и испитиван пет сати на једном од лондонских аеродрома због свог извештавања о "Гладију" и разним другим непочинствима англоамеричких служби, пре неколико дана је на београдској телевизији "Хепи" изјавио да сматра да иза Куртија стоји британска обавештајна служба МИ-6, и да је циљ изазивање хаоса, па и новог сукоба на нашим просторима. (Такође је, у истој емисији, открио да британске службе, преко пројекта Integrity Initiative, воде прави рат против Православне цркве.)
Наравно, не мора Курти чак ни да изазове оружану реакцију Србије. Сасвим би му било довољно да учини живот Срба на северу КиМ неподношљивим и покрене нови српски егзодус. И ту се великоалбански и западни интереси поклапају. Уз то, тиме би се ставио додатни притисак на власт у Београду да у име заштите српског народа од Куртијевог терора интервенише на КиМ.
Разуме се, интервенцијом би Београд ризиковао сукоб са КФОР-ом, односно НАТО-ом, што би изазвало веома гласно негодовање прозападне опозиције и медија у Србији. Нечињење, односно нереаговање на неко ново етничко чишћење Срба би, с друге стране, ту исту власт темељно дестабилизовало.
Да Куртија нема, Запад би га измислио.
У садашњој ситуацији, а поготово у светлу најновије поруке председника Савета Федерације Русије Валентине Матвијенко – "спремни смо да притекнемо у помоћ у тешком тренутку" – чини се да је српски избор још јаснији, а и лакши. Јер, са Западом се, то су и Руси тешком муком сазнали, не може постићи истински договор. Зато што га Запад неће. Запад је заинтересован искључиво за потчињавање других.
Да ли је то и наш интерес – потчињавање нео-содомској империји дугиних боја? Анкете непрестано потврђују да огромна већина Срба сматра да није. Предаја једноставно није опција.