Свет
Скинута ознака тајности: Британци умешани у злогласну операцију "Гладио"
Тајна паравојска борила се против формирања италијанске владе, а Лондон је у то био одлично упућен; Да ли су шпијуни МИ-6 тадашње лекције применили у Украјини?
Досијеи британског министарства иностраних послова са којих је недавно скинута тајност, открили су узнемирујуће детаље операције "Гладио" током које су ЦИА, МИ6 и НАТО обучавали и управљали армијом фашистичких паравојних јединица широм Европе, распоређујући своја средства да подривају политичке противнике.
Документи, како пише амерички портал "Грејзон", не само да бацају ново светло на заверу, већ и сугеришу да су и Британци знали много више него што су јавно признали о невиђеним злочинима попут, на пример, покушаја свргавања савезничке италијанске владе и киднаповање и убиство њеног вође.
Исто тако, открива се и какве је везе са тим имао недавно преминули италијански председник Силвио Берлускони.
Шта је "Гладио"?
"Гладио" се, наиме, састојао од констелације позадинских антикомунистичких партизанских армија чија је тобожња мисија била да се одбране од Црвене армије у случају совјетске инвазије.
"У стварности, ове снаге су починиле небројена насилна и криминална дела као део стратегије напетости која је осмишљена да дискредитује левицу и оправда притисак на државну безбедност", пише "Грејзон".
Винћенцо Винцигера, оперативац "Гладија" који је 1984. године осуђен на доживотни затвор због експлозије аутомобила-бомбе у Италији у којој су убијена три полицајца, а двојица су рањена, открио је како је то функционисало.
"Требало је да нападнете цивиле, жене, децу, невине људе ван политичке арене. Разлог је био једноставан, натерати јавност да се обрати држави и затражи већу сигурност... Људи би своју слободу радо мењали за сигурност да могу ходати улицама, ићи у воз или ући у банку. То је била политичка логика иза бомбардовања која остају некажњени јер држава не може да осуди саму себе", навео је он.
Завера против Мороа
"Грејзон" наводи, позивајући се на декласификоване документе, и како су тајне операције деловале да би рецимо спречиле Италијане да изаберу "погрешне" владе, као на пример владу левичара Алда Мороа (који је настојао да изгради коалицију са социјалистима и демократским социјалистима) да преузме дужност.
Специјалиста за ове мрачне операције Вилијам Харви, познат као „амерички Џејмс Бонд“, послао је оперативце "Гладија" да покушају атентат на Мороа (за који је предвиђено да намерно пропадне) а да нападачи тврде да су наредбодавац били - комунисти.
План је на крају прекинут, а Моро је постао премијер без инцидената и владао је до јуна 1968.
Новообјављени детаљи откривају да је у све био умешан и Лондон, будући да меморандум Министарства иностраних послова из фебруара 1991. о скандалу, односно упит тадашњег италијанског председника Франческа Косига, сугерише да је он био итекако свестан да су баш Британци били умешани у ову заверу.
Мороа су, затим 16. марта 1978. киднаповали левичарске милитантне Црвене бригаде, притом убивши његових пет телохранитеља.
"После скоро два месеца у заточеништву, када је постало јасно да влада неће ни преговарати са Црвеним бригадама нити ће ослободити неког од својих затвореника у замену за Мороа, отмичари су погубили бившег италијанског премијера. Његов леш изрешетан мецима остављен је у гепеку аутомобила да иструне, а власти да га пронађу", пише "Грејзон".
Без обзира на то јесу ли тачне тадашње спекулације да је у све био умешан "Гладио", овај портал наводи да декласификовани меморандум Форин офиса из 1990. године јасно показује да је Лондон и о овом случају знао много више него што је то икада јавно обелоданио било који званичник.
"Постоје посредни докази да је један или више Мороових киднапера у тајности био у контакту са безбедносним апаратом у то време, и да је овај намерно занемарио да прати трагове који су могли да доведу до отмичара и да спасу Моров живот", написао је тадашњи амбасадор Британије у Италији Џон Ештон у меморандуму са кога је скинута тајност.
Штавише, према речима британског дипломате, председнички кризни комитет одговоран за покушај спасавања Мороа био је део озлоглашеног П2 – "субверзивне масонске ложе" састављене од политичких елита лојалних "Гладију".
Према њему П2 је био само једна од многих "мистериозних десничарских снага" које су настојале "тероризмом и уличним насиљем да изазову репресивну реакцију против италијанских демократских институција" под "стратегијом напетости".
А председник италије Франчско Косига није био свестан да се инфилтрирао у његов кризни комитет.
У априлу 1981. године, судије у Милану су упале у вилу Лиција Гелија, италијанског финансијера и самоидентификованог фашисте који је основао П2.
Тамо су открили списак од 2.500 чланова који је фактички био књига "Ко је ко" италијанских политичара, банкара, утвара, финансијера, индустријалаца…А међу најистакнутијим члановима био је тада млади Силвио Берлускони.
Тадашњи дипломата признао је и да постоје посредни докази да су САД подржавале П2. Заправо, оснивач те организације Гели, био је толико добро повезан са вашингтонским националним безбедносним и обавештајним апаратом, да га је римска испостава ЦИА-е експлицитно оптужила за успостављање антикомунистичке паралелне владе у Риму.
Каснија истраживања, подсећа "Грејзон", показала су и како је Хенри Кисинџер помогао да се надгледа регрутовање 400 високих италијанских и НАТО официра за оперативце П2 1969.
САД су биле толико захвалне за Гелијеву антикомунистичку чистку да су га учиниле почасним гостом на церемонији инаугурације америчких председника Џералда Форда, Џимија Картера и Роналда Регана.
Ештонова белешка завршава се закључком да истина о умешаности Вашингтона у крвљу попрскане "Године олова" у Риму "вероватно никада неће бити позната".
Потпуни обим британског учешћа у терористичким нападима, свргавањима влада, кампањама дестабилизације и другим гнусним коцкарствима под окриљем операције "Гладио", не само у Италији већ и широм Европе - такође ће готово сигурно остати тајна.
Наиме, тек 1993. године јавност је сазнала како су САД и Британци поклонили муницију оперативцима "Гладија" да подстичу крваве терористичке акте широм Италије.
Како је тадашњи представник Итаније у УН Франческо Фулчи рекао својим пријатељима из НАТО-а на "супер-ограниченом", састанку 1990.године, а открили декласификовани документи, Вашингтон и Лондон снабдевали су починиоце напада, попут бомбардовања централне железничке станице у Болоњи 1980. године, у којем је убијено 85 људи, а рањено преко 200.
Они који су одговорни за ове ужасне злочине измицали су правди у готово сваком случају.
"Грејзон" подсећа да је неколико главних осумњичених за масакр у Болоњи, укључујући фашисту и Роберта Фјореа, побегло је у Лондон. Британија је одбила да изручи њега и његове саучеснике упркос томе што су у одсуству осуђени за насилне злочине.
Велико искуство британских обавештајаца стечено у операцији "Гладио" отвара, међутим, и питања о тада наученим лекцијама које је МИ6 применио на тренутне тајне операције у поприштима сукоба.
"Грејзон" је, наиме, открио и да су у новембру 2022. године, британски војни и обавештајни ветерани обучавали су и спонзорисали тајну партизанску терористичку војску у источној Украјини да изврши акте саботаже на Криму и другим већински руским областима.
План је предвиђао обуку ћелија идеолошки посвећених Украјинаца да „пуцају, крећу се, комуницирају, преживљавају“.
