Обојена револуција у Бангладешу: Како је Америка забила нож у леђа Индији

Ток догађаја у тренутној фази велике глобалне игре се убрзава, а промене у свету су радикалне. Једнополарност постепено бива потискивана широм Евроазије и у очајничкој контрареакцији империја шири фронт обојених револуција. Сједињене Америчке Државе утичу на промене режима, нарочито, у Азији.

У најновијој је Шеик Хасина Вазед, премијерка Бангладеша, земље са 175 милиона људи стешњених на стратешки важних 150.000 квадратних километара обале Бенгалског залива, била принуђена почетком августа да журно напусти домовину после вишенедељних протеста студената. Шеик (почасна титула у Јужној Азији чланова муслиманских породица које полажу право на арапско порекло и висок статус у друштву) Хасина је била премијерка чврсте руке током пет мандата за 20 година, најдуже у домовини и у свету опште. Данас Бангладеш, осма најмногољуднија земља на свету, има други највећи БДП у Јужној Азији и његова улога у региону и глобално не може бити одбачена.

Шеик Хасина, поносна ћерка утемељивача независности Бангладеша из 1971. Шеика Муџибура Рахмана, морала је да оде јер није следила вођство САД и притиске да напусти неутралну позицију према сукобу Запада са Русијом.

Током протекле деценије у којој су САД против Кине покренуле нови хладни рат, Јужна Азија се суочила са значајним тешкоћама. У почетку је Индија, због свог вишедеценијског ривалства са Кином, учествовала заједно са САД у формирању Индопацифичке стратегије из Вашингтона.

Но, после почетка СВО у Украјини 2022, Њу Делхи је почео да се дистанцира од америчке иницијативе, није осудио Русију и настоји да оствари свој национални програм и очува "стратешку аутономију".

Кина је, опет, иницијативом "Један појас, један пут" (БРИ) градила инфраструктуру у Бангладешу, Непалу, Пакистану и Шри Ланки, суседима Индије.

Можда није случајност што су у међувремену, а нарочито после повлачења трупа САД из Авганистана на крају августа 2021, четири владе у региону које су почеле да сарађују са БРИ, свргнуте у "обојеним револуцијама" или "меканим државним ударима". Три од ове четири сада траже боље односе са САД, Пакистан, после свргавања у парламенту премијера Имрана Кана априла 2022. (чами у затвору) који је водио спољну политику сличну Шеик Хасининој, Шри Ланка и Непал.

Промене у Бангладешу многи аналитичари у Њу Делхију доживљавају као лошу вест за Индију, сматрајући да ће нови режим бити уско повезан са Пакистаном. Бангладеш и Пакистан су до насилне и крваве сецесије 1971. били у заједничкој држави, баш као са Индијом до трагичне поделе 1947.

Ти аналитичари сматрају да су САД "забиле нож у леђа" Индији и да и њу попут НР Кине обуздавају, јер је не само најмногољуднија на свету, већ и велика привреда са највишим растом. Амбасадор САД у Њу Делхију је поручио после посете премијера Нарендре Модија Русији како "током сукоба не постоји таква ствар као што је стратешка аутономија. У кризним тренуцима морамо да знамо једни друге", казао је амбасадор на јавном скупу.

Даље, по низу процена из Њу Делхија, нови режим у Даки ће вероватно одустати од претходних блиских односа са Кином и Русијом. Осим тога, уколико САД добију поморску и ваздухопловну базу на бангладежанском острву Свети Мартин, то ће се користити за дестабилизацију у суседном Мјанмару, где јачају борбе војног режима и различитих побуњеничких формација. Наводно, амерички и британски „добровољци“ су се придружили побуњеницима против мјанмарске војске.

Мјанмар је стратешки веома важан за НР Кину. Баш као и Бангладеш у близини југа Кине.

Подједнако, промена режима у Бангладешу прети дестабилизацијом источних крајева Индије. Питање је да ли је амерички план за Бангладеш усмерен и на Индију. Но, геостратегије Вашингтона доследно служе интересима САД и не узимају у обзир колатералну штету нанету другима.

Поменути аналитичари наводе и како деловање САД против Шеик Хасине није могло бити изненађење за индијску обавештајну службу. Уочи јануарских избора у Бангладешу, руско Министарство спољних послова отворено је саопштило да америчка дипломатија мења тактику и планира низ активности за дестабилизацију ситуације у тој земљи.

Ових дана се огласио и професор Џефри Сакс, последњих година жестоки критичар спољне политике САД. Упозорио је да Вашингтон дуго практикује промену режима по свету, увек негирајући властиту негативну улогу. Отуда је бескорисно апеловати на Конгрес, као и на председничку администрацију. Сакс позива Уједињене нације да испитају све околности које су се догодиле у Бангладешу и претходно у Пакистану.

"Тајне операције промене режима су незаконите по међународном праву и највећа су претња човечанству јер радикално дестабилизују земље" и често доводе до грађанских немира и ратова, истиче професор. Сакс сматра да светска заједница која дуго болно трпи због америчких операција промене режима треба да тражи њихов прекид у УН.

У руској штампи, у међувремену, постоје оцене како је планети потребно осигурање од пиромана из НАТО, који делују по принципу, уколико не рат онда оружани сукоб, а ако не, онда обојена револуција. Пламен је већ захватио Украјину, Блиски исток и приближава се Централној Азији.

Зато архитекте "обојених револуција" треба да схвате да сваки покушај свргавања легитимне владе у земљи повезаној са Русијом може бити и спречен.

За то је потребан међународни систем противпожарне (контрреволуционе) безбедности. Ту Русија може играти једну од главних улога. Има успешно искуство у гашењу опасних ватри на захтев легитимних власти - од 2015. у Сирији до Казахстана 2022. Интензитет пожара је био различит, и, сходно томе, коришћене су различите силе, што доказује способност Русије да правилно реагује на претње.

Из тог миљеа, председник Белорусије Александар Лукашенко је нагласио да претње које је Запад упутио чланицама Заједнице независних држава(ЗНД) представљају трајни хибридни рат. На недавном заседања Савета министара унутрашњих послова из ЗНД, од којих је свака "доживела бар једну револуцију у боји, што је у суштини покушај државног удара", Лукашенко је позвао на даљу интеграцију безбедносних институција девет сталних и једне придружене државе ЗНД.

Шире, са јулског самита Шангајске организације за безбедност (ШОС) у Астани у Казахстану права прича јесте да се евроазијске земље крећу ка стварању недељиве структуре колективне безбедности оријентисане на Евроазију. "[Државе чланице] сматрају неприхватљивим покушаје појединих земаља или група држава да обезбеде сопствену, на рачун безбедности других држава", стоји у Астанској декларацији.

На самиту је прихваћено да земље учеснице развију широк дијалог између ШОС и УН, са ЗНД, Организацијом уговора о колективној безбедности (ОДКБ), Евроазијском економском унијом (ЕАЕУ), Удружењем земаља Југоисточне Азије (АСЕАН) и другим међународним удружењима.

Кина, као и Русија, такође, разматрају АСЕАН у дугорочном процесу формирања матрице мултилатералних организација које формирају вишестрани свет. За ближу сарадњу између АСЕАН, ШОС и ЕАЕУ већ постоје узајамни меморандуми о разумевању.

Та узајамност кључних чворова у матрици спајања се протеже и између АСЕАН-а и БРИКС-а, којим сада председава Русија. Тајланд, формално блиски савезник САД, жели да се придружи БРИКС-у, док је несврстана Малезија, званично поднела захтев за придруживање "Десеторици". Индонезија и Вијетнам, земље великих привреда, на листи су чекања.

У Југоисточној Азији ће и даље бити покушаја "обојених револуција". Према кинеском Министарству спољних послова, "неке земље постају све активније у стварању ограничених блоковских војно-политичких механизама који имају за циљ да поткопају оквире безбедности и стабилности оријентисане на АСЕАН у азијско-пацифичком региону". Зато је руски шеф дипломатије Сергел Лавов недавно у Лаосу рекао кинеском колеги Ванг Јиу да се две силе као стратешки партнери морају "заједнички супротстављати интервенцији снага изван овог региона у послове југоисточне Азије".

Пример Бангладеша показује да је постепена интеграција АСЕАН, а и Јужне Азије матрицу у ШОС, ЕАЕС, БРИКС и БРИ можда актуелнија него икада. Лавров је на састанку Русија-АСЕАН у Лаосу изјавио да су у АСЕАН-у "показали интерес за иницијативу председника Путина за нови систем билатералних и мултилатералних гаранција колективне безбедности у Евроазији, који би био равноправан и недељив". Дугорочни план је "постепено укидање војног присуства спољних сила у евроазијском региону".

Пут ће бити дуг и трновит. Ипак, Русија, Индија и Кина (РИК) ће у БРИКС-у ујединити своје геополитичке напоре и обновити легендарни "Примаковљев троугао", а могућност даљег извођења успешних обојених револуција које дестабилизују неке чворове Источне Азије ће током времена нестајати.

Руски државник Јевгениј Примаков је имао идеју о сарадњи Индије, Русије и Кине ради уравнотежења у епохи после завршетка Хладног рата. Његов визионарски ум је закључио да "колегијум" РИК може бити кључан у светском поретку који се формира. Но, био је испред свог времена.

Сада постоје знакови да Платформа РИК постаје "динамична". Званична посета премијера Модија Москви почетком јула дала је велику важност симболици концепта РИК. На Самиту БРИКС-а у Казани у октобру, под председавањем председника Путина, може уследити састанак Модија и председника Кине Си Ђинпинга. Можда су Моди и Путин у Москви разменили мишљење и о томе…