Постоји ли кинеска дужничка замка?
Мит о кинеској дужничкој замци представља модерну верзију клеветничких "Протокола сионских мудраца"
Oнo што је у међународној стручној јавности већ одбачено стигло је и до нас: приче о "кинеској дужничкој замци". После значајне посете председника Народне Републике Кине Си Ђинпинга Београду, из појединих домаћих кругова чују се коментари да ће кредити из те земље угрозити будући развој Србије, те да је то својеврсно мешање у билатералне односе и нова форма колонизације.
Ту мантру на развијеном Западу сада понављају званичници једино приликом посете Африци, континенту већ деценијама са највећим дужничким проблемом, увелико последицом колонијализма и његовог чеда - неоколонијализма.
Истовремено, и у научним круговима на Западу појам "кинеске дужничке замке" по истинитости пореде са утицајном теоријом завере у 20. веку, фалсификату из 1903. који је наводно бележио детаље различитих метода које су Јевреји користили у настојању да доминирају светом. Протокол 21: "Зајмови и зајмови" је гласио: "Ми [Јевреји] смо искористили корумпираност администрације и немарност владара да бисмо увећали наш новац два, три и више пута, позајмљујући... влади новац који држави уопште није био потребан."
Амерички политичари и корпоративни медији често представљају да НР Кина мами земље у развоју пљачкашким зајмовима са високим каматама за изградњу инфраструктурних пројеката као део своје иницијативе "Појас и пут" (ИПП). Наводно, у Пекингу очекују да земља зајмопримац не отплати тај кредит, па да онда може да преузме имовину земље "жртве". Тако би НР Кина проширила свој војни или геостратешки утицај, што указује на намеру да као нова велика сила у успону колонизује Глобални југ.
Сам концепт "дипломатије дужничке замке" потиче из научног чланка индијског политиколога Браме Чаленија, веома критичног према НР Кини. Повод је био кинеско финансирање луке Хамбантота на Шри Ланки. Чаленијев концепт су потом, између осталих, широко цитирали медији на Западу, а идеја је прихваћена у Вашингтону и у обавештајним круговима.
Оптуживање НР Кине за "дипломатију дужничке замке" је у САД током администрација председника Трампа и Бајдена постало предмет двостраначког консензуса. Даље су ову тезу развијале организације попут Међународне финансијске корпорације САД за развој (DFC) и мејнстрим медији...
Но, распрострањено је мишљење да је мит о кинеској "дипломатији замки дуга" проблематичан. Деле га званичници у Пекингу са њиховим партнерима у оквиру ИПП – више од 150 земаља и међународних организација – као и стручњаци, кинески и са Глобалног југа. Такође су специјалисти на Западу у низу студија довели у питање или су потпуно оповргли претпоставку да НР Кина остварујући свој амбициозни програм претвара дуг у оружје.
Три принципа
Збирни обим учешћа НР Кине у програму ИПП за 10 година од објављивања 2013. достигао је 1,053 билиона долара – око 634 милијарде долара у грађевинским уговорима и 419 милијарди у нефинансијским (грађевине, машине, опрема, софтвер...) инвестицијама, према процени из аустралијског Универзитета Грифит. Кинески медији наводе како ниједна земља у грађевинским пројектима везаним за ИПП није склизнула у дужничку кризу, за шта су заслужна и три принципа кинеске владе у заједничким пројектима:
Прво, Кина не присиљава ниједну земљу да се придружи ИПП. Нити Кина приморава било коју земљу учесницу да од Пекинга позајмљује новац;
Друго, све инвестиционе пројекте треба независно да спроводе компаније, по тржишним условима. Међувладини кредити су ретки и засновани су на тржишним механизмима, попут финансирања на међународном тржишту и кроз приватно-јавно партнерство;
Треће, сви ИПП пројекти су оријентисани на развој како би био обезбеђен добар повраћај инвестиција. Зајмови су продуктивни и првенствено усмерени на виталне привредне секторе попут енергије, основног захтева за индустрију и пословање, те улагање које може створити значајне економске могућности.
Индустрије у које Кина улаже у оквиру ИПП превасходно се односе на производни сектор земаља у развоју. Поред тога, улагања у инфраструктуру, попут путне, играју виталну улогу у побољшању саобраћаја и транспорта.
Добронамерне одлуке
У 2017. је 26 земаља повезаних са ИПП потписало споразум са Кином о "водећим принципима финансија Појаса и пута", међу њима и Србија. Кинеско Министарство финансија је 2019. објавило "Оквир одрживости дуга Појаса и пута", јасне смернице које су, према званичницима у Пекингу, сличне стандардима Светске банке (СБ) и Међународног монетарног фонда (ММФ).
НР Кина је са земљама које нису биле у стању да врате дуг по доспећу активно трагала за обострано корисним решењем. Тако се и 2020. усред пандемије ковид-19 кинеска влада одрекла бескаматних кредита појединим афричким земљама, по доспећу на наплату. Кина је, такође, активно одговорила на иницијативу Групе 20 највећих светских привреда (Г20) за олакшавање дуга земљама у развоју погођеним пандемијом и постала најдарежљивија међу чланицама Г20.
Кина је кључна држава у преговорима о реструктурирању дуга земљама у развоју. Допринела је, такође, иницијативи за обуставу сервисирања дуга, па је у 2020. и 2021. обезбедила 63 одсто суспензија, иако је имала само 30 одсто захтева. Супротно томе, Париски клуб зајмодаваца, углавном развијених земаља, ретко реструктурира дуг.
У међувремену је све већи број западних истраживачких центара и независних научника закључио да је неистинита тврдња како НР Кина практикује дипломатију "дужничке замке". За друге, докази нису коначни или су недовољни.
Повољни услови
Извештаји лондонског стратешког института Четам Хаус, професора са америчких универзитета Џонс Хопкинс и Пословне школе Харварда или универзитета у Хонгконгу, те сиднејског стратешког института Ловај, између осталих, такође су се бавили "жртвама" кинеске "дипломатије дужничке замке", каквим се најчешће представљају Шри Ланка и Малезија, земље у Африци или на Тихом океану. Сажети закључци тих истраживања су следећи:
Инфраструктурни пројекти које финансира НР Кина готово су увек локална идеја и усвојиле су их државе домаћини. Најконтроверзније пројекте су, следећи властите циљеве, покренуле владе прималаца кредита. Проблеми са дугом су настали углавном због лошег понашања локалних елита и због финансијских тржишта којима доминира Запад.
Кинеске банке никада нису заплениле имовину ни у једној земљи. Нарочито то важи за у западним медијима много пута криво представљани случај луке Хамбантота на Шри Ланки. Тамо је кинеска компанија стекла непуних 70 одсто удела на 99 година, плативши 1,12 милијарди долара, много више од тадашње вредности лучких постројења.
Кина не усмерава своје кредите према земљама које су већ у високом ризику од дужничке невоље. У њих је, на пример, у Пацифичком региону отишло тек 10 посто кинеских билатералних позајмица.
НР Кина није главни зајмодавац земљама у развоју, нарочито у Азији и по Пацифику. То су и даље традиционални кредитори Азијска банка за развој (АДБ), СБ, ММФ, Јапан и Канада, те комерцијалне финансијске институције.
Поврх свега, Кина нуди значајне уступке код позајмица. Често су то стандардни концесиони зајмови од Извозно-увозне (ЕксИм) банке НР Кине. Изражени су у ренминбијима, валути НР Кине, са каматном стопом од два до 2,7 одсто, почеком од пет до седам година и роком доспећа од 15 до 20 година.
Према међународним стандардима, ови услови позајмљивања су прилично повољни. Приватни зајмодавци постављају највише каматне стопе које су у просеку износиле пет одсто у 2021. или 1,3 одсто што наплаћују мултилатералне институције.
Критичари лажног наратива о кинеској "дипломатији дужничке замке" указују како проблем није само неправедно клеветање те државе, већ и омаловажавање институција и независности земаља прималаца. Многи званичници тих влада нису ни корумпирани ни неспособни и знају шта раде када сматрају преференцијалне кредите далеко повољнијим од понуде на међународним финансијским тржиштима.
Нада уместо лекција
Етикета "кинеска дужничка замка" скрива страхове развијених земаља. САД су све одбојније према ИПП, заговарају реторику да Кина "ствара дужничке замке" како би убедиле земље у развоју да се дистанцирају од сарадње са Пекингом.
Западне земље надувавају теорију о "кинеској дужничкој замци". НР Кина у успону је уздрмала хегемонију, екстремни ниво контроле, доминацију или чак облике економског јарма које намећу западни крупни капитал и војноиндустријски комплекси.
Даље, западне земље већ дуго промовишу идеју либералног економског поретка, тврдећи да је то једини одрживи рецепт за човечанство. Наглашавају да је либерална демократија западног стила коначно решење за управљање државом.
Супротно томе, НР Кина је свету показала да различити модели могу напредовати. Тврди да се модели управљања морају развијати у складу са посебним потребама, културом, околностима и изгледима појединачне земље. У суштини, Кина спроводи сопствену идеологију, различиту у односу на западњачку.
Друго, Кина је дала наду земљама у развоју, пружајући им могућност да реализују своје развојне пројекте без наметања било каквих услова. Кина овим земљама не држи лекције из демократије или предавања о владавини закона и сличним темама као што то чине западне земље.
Уместо тога, Кина нуди свету другачије решење: хајде да заједно радимо на економском напретку без мешања једних у послове других. Ослобођена од западних окова, Кина помаже другим земљама да се ослободе таквог хегемонистичког понашања и ставова.
Отуда, када се говори о "замци дуга", мора се наглашавати "ублажавање дуга". У суштини, НР Кина помаже другим земљама да избегну "замку неразвијености".
