Ово је јубиларна, 105. година од оснивања Комунистичке партије Кине (КПК). Данашња Народна Република Кина је далеко узнапредовала од револуционарног политичког покрета који је покренуло 50 чланова оснивачког конгреса КПК започетог у Шангају. Покрет је израстао у владајућу партију с преко 100 милиона чланова одговорних за вођење друге, по неким мерилима и прве светске економије, те спровођење једног од најамбициознијих пројеката модернизације у историји човечанства.
Прича о јубилеју је и преглед преображаја 5.000 година цивилизационе државе Кине. Порука из 1921. више није револуција. Она се у НР Кини проширила на јавну управу, дугорочно планирање, економски развој, технолошке новине, борбу против сиромаштва, инфраструктуру и национални препород.
КПК је претворила неповезано друштво у револуционарну силу, индустријски потенцијал, конкурентност у развоју и најсавременији развој индустрије. Прави извор за такву моћ КПК јесте то што је она организациона партија.
Главни потенцијал КПК је организација која, нажалост, недостаје многим земљама у развоју. Најважнија институционална предност КПК је њена способност да организује НР Кину изнутра: да уједини људе, ресурсе, дисциплину, информације, унапређења и задатке у чврст систем државног деловања.
КПК је вероватно једна од најмоћнијих организационих партија у модерној историји, а сигурно најуспешнија. У различитим периодима током 105 година постојања решавала је различите националне изазове: револуцију, ратове, аграрну реформу, рану индустријализацију, конкуренцију међу локалним самоуправама, инфраструктуру, извозне ланце снабдевања, борбу против сиромаштва, прелазак на нове енергије, полупроводнике, електричне аутомобиле, одбрамбену индустрију и дигитално управљање. Подједнако важно, све време Партија наставља са сопственим реформама.
Основ потенцијала државе јесу њене организационе способности. Велики организациони капацитет НР Кине директно је повезан са снажним организационим могућностима КПК-а. Партија током дужег временског периода успешно организује друштво огромног обима (друга најмногољудија земља на свету и трећа по пространству), сложености (56 етничких група, или 125 милиона људи) и регионалне разноликости.
КПК је темељ успона савремене НР Кине. Објединила је распрострањене пољопривреднике, кадрове, војнике, техничаре, локалне самоуправе, државна предузећа, школе, истраживачке системе, финансијска средства и индустријске ланце снабдевања у постојано делујући организациони систем јавне управе. Тиме је омогућила некада сиромашној, раздробљеној и слабо индустријализованој земљи да обави револуционарну мобилизацију, изгради тешку индустрију, успостави на локалном нивоу конкуренцију у развоју и спроведе најсавременију модернизацију индустрије.
Умеће организовања је и дубљи разлог зашто је КПК у грађанском рату 1949. разбила националистички Куоминтанг (КМТ), неуспешан да се преобрати у модерну грађанску политичку странку, успоставила рану индустријализацију НР Кине и омогућила, после реформе и отварања 1978, брзи привредни раст државе. Сада наставља да развија инфраструктуру, индустријску политику, енергетску транзицију, полупроводнике, електрична возила, одбрамбену индустрију и дигитално управљање.
За поимање НР Кине мора да се разуме КПК. Њена препознатљива карактеристика је што у оквиру јединственог система повезује политичку лојалност, постављање кадрова, расподељивање ресурса, вођење дисциплинских поступака, деловање на терену, масовну мобилизацију, индустријске подухвате и националне циљеве.
У различитим историјским периодима овај систем је обављао разноврсне задатке. У тзв. „новом демократском револуционарном периоду“ (од 1921. до 1949) КПК је учествовала у борби против империјализма и феудализма, грађанском рату против КМТ-а (у три фазе, између 1927. и 1950), народноослободилачкој борби против Јапана (1931–1945) и све то време спроводила аграрну реформу у сеоским подручјима која је контролисала.
У раном постојању НР Кине (1949–1956), КПК је предузимала пројекте у областима пољопривреде (нарочито узгој жита у земљи оптерећеној историјом масовних глади), радне снаге, инжењерства и тешке индустрије. После почетка реформи и отварања према иностранству, КПК је привлачила инвестиције, улагала у инфраструктуру и подстицала ланце извозних испорука.
КПК се састоји од посвећених представника свих слојева друштва: око седам одсто становништва задуженог да представља целокупно становништво НР Кине. Организациона база Партије наставила је да се шири током реформи и отварања земље према иностранству. Од 1978. до 2025. број чланова КПК порастао је са око 36,98 милиона на 101,29 милиона, али у другачијим социјалним и економским условима.
Радници и сељаци су и даље окосница Партије, чинећи 32,4 одсто чланства. Чланови са вишом или високом школском спремом чине 59 одсто, односно 59,765 милиона.
Прошле године је примљено 2,086 милиона нових чланова, од којих је чак 84 одсто имало 35 или мање година. Највише нових чланова је међу студентима – 822.000.
КПК је на крају 2025. имала 5,431 милиона партијских организација на свим нивоима. У односу на 2024, то је било повећање од 181.000 организација.
Бројка од 101 милион чланова КПК је статистички податак. Права прича лежи у организационој мрежи која стоји иза тога и у томе шта је она успела да створи.
Процене номиналног бруто друштвеног производа (БДП) уочи проглашења НР Кине 1949. варирају од 12,3 до 44,4 милијарде америчких долара. Од тада је БДП у НР Кини порастао са око 16,6 милијарди долара 1950. на око 216,5 милијарди до 1978, на почетку реформе и отварања, раст од око 13 пута, са процењеном годишњом стопом од око 9,5 одсто.
У 2025. кинески БДП је увећан на око 19,63 билиона долара. То је око 19 пута више у односу на претходни базни период, са процењеном годишњом стопом раста од око 10 процената.
Реални БДП по становнику у Кини био је изузетно низак и пре 1949. и 1976, две године пре почетка реформе и отварања. Године 1949. износио је 82 долара, да би 1976. достигао 331 долар (све то у доларима из 2010. године). Према званичним кинеским подацима, БДП по становнику у 2025. износио је 99.665 јуана, односно 13.953 америчка долара.
Размера добијеног резултата је историјска. Раст није био присутан само на тржиштима. Настао је узајамним деловањем подстицаја са тржишта и политичке организације. У јединствени систем развоја повезани су локалне власти, инфраструктура, земљиште, финансије, извоз, приватни капитал и глобална потражња.
Реформа није елиминисала КПК из домаће привреде. КПК је наставила да делује преко тржишта. Како се економија мењала, организационо присуство Партије ширило се на локалне самоуправе, јавна предузећа, приватне фирме, универзитете, истраживачке институте, финансијске системе, индустријске паркове и ланце снабдевања у области технологија.
КПК заправо води политику; она управља пословима. То се веома разликује од западних политичких партија које не управљају ничим, већ врше власт именовањем чланова странке на државне функције.
КПК не носи стални терет одржавања избора и давања предизборних обећања различитим групама. Директни избори су на два најнижа нивоа (општине и окрузи), за све више нивое су посредни. У НР Кини се то назива "свеопшта народна демократија", а представља спој изборне и консултативне демократије.
Демократски принципи се примењују кроз изборе, консултације, доношење одлука, управљање и надзор. Циљ је да буде осигурано да је народ субјект, главни носилац власти. Не само на изборима, већ у читавом процесу управљања.
У кинеском систему, странка је владајућа организација, а не супарничка политичка странка. Отуда КПК има озбиљније и веће обавезе за побољшање животног стандарда и благостања свих кинеских грађана. То укључује промоцију реформи, јачање владавине закона, повећање транспарентности управљања и учешћа јавности у управљању, промоцију демократије, као и различитих права и слобода.
У основи КПК увек је била филозофија усмерена на људе. То се може директно пратити у одређеним политичким иницијативама. Таква је била и кампања за искорењивање крајњег сиромаштва близу 100 милиона људи, којом је 2020. окончан вишедеценијски процес који је обухватио преко 800 милиона житеља.
Борба против сиромаштва показала је још један облик организационог потенцијала КПК. Кадрови, села, финансијски трансфери, путеви, програми пресељења, образовање, здравствено осигурање, базе података и системи извештавања били су концентрисани око националног политичког задатка. Кампања је показала способност Партије да апстрактни политички циљ претвори у административни пројекат који стиже до широких маса.
Или иницијатива "свеукупни напредак", започет почетком 2021, као смерница за решавање последица брзог развоја, попут економског и друштвеног раслојавања. Циљ је да, пре свега, буде смањен јаз у животном стандарду између сеоских и урбаних подручја.
Сада је "партијска изградња" најважнији задатак КПК. Иако је увек био наглашен, његов стратешки и теоријски значај подигнут је на висок ниво недавним издањем "Идеје Си Ђинпинга о партијској изградњи". То је тренутно саставни део свеобухватне "Идеје Си Ђинпинга о социјализму са кинеским специфичностима за нову еру". То су размишљања Генералног секретара Партије о економији, владавини закона, еколошкој цивилизацији, јачању оружаних снага, култури...
Сијев концепт изградње Партије, назван "важном прекретницом", каже да је лидерство КПК дефинитивна карактеристика социјализма са кинеским специфичностима; да је неопходно одржавати централизовано, јединствено руководство Централног комитета КПК; и да се унутарпартијско деловање мора развијати без оклевања.
Партијске активности се одвијају самообнављањем КПК. Пример за то је неуморна антикорупцијска кампања. Борба против корупције, расипања и злоупотребе моћи актуелизује партијску дисциплину.
Данас је организациони потенцијал КПК и даље важан за разумевање процеса модернизације кинеског друштва и привреде. Партија је и даље организациона основа савремене НР Кине.
Легитимност Партије се не заснива само на њеној историји, већ и на резултатима њене активности. Стабилност, повећање животног стандарда и дугорочно планирање доказ су да систем у НР Кини доноси резултате.