Зашто Шангајска организација за сарадњу постаје све важнија

На тек завршеном састанку Савета министара спољних послова Шангајске организације за сарадњу (ШОС) у индијској савезној држави Гоа, председавајући ШОС-а и домаћин могао је са задовољством да констатује постојани напредак у расправама о задатим темама и пет главних нацрта докумената који ће бити договорени и објављени током самита организације 3. и 4. јула. Недељу дана раније у Њу Делхију је одржан и састанак министара одбране ШОС-а, а крајем марта и шефова безбедносних служби држава-чланица.

ШОС је највећа регионална организација на свету по географској распрострањености и броју житеља. Обухвата око 60 одсто територије Евроазије, највеће копнене масе на планети, и 40 одсто светског становништва. Збирно, бруто друштвени производ (БДП) чланица чини око 20 одсто укупног светског БДП-а. У 2021. је то износило 23,3 билиона долара, 13 пута више у односу на 2001. када је организација основана, а годишње извози робу вредну билионе долара. У надлежности ШОС-а су питања политике, економије, међународне безбедности и одбране.

Овогодишњи самит ће бити одржан под геслом "Безбедна ШОС", са циљем да унапреди мултилатералне, политичке, сигурносне, економске и интеракције међу становништвом држава чланица. Осам је пуноправних чланица - Кина, Русија, Казахстан, Таџикистан, Киргизија, Узбекистан, Индија и Пакистан - и четири су посматрача - Авганистан, Белорусија, Иран и Монголија. На самиту ће Иран и формално постати пуноправни члан, а то по убрзаном поступку следи и Белорусији.

Расте број земаља

Даље ширење ШОС-а можда је било најузбудљивији аспект у министарским дискусијама у Делхију. Број земаља партнера у дијалогу брзо расте. До сада их је било девет - Шри Ланка, Турска, Камбоџа, Азербејџан, Непал, Јерменија, Египат, Катар и Саудијска Арабија. У Њу Делхију су им се придружили Кувајт, Малдиви, Мјанмар и Уједињени Арапски Емирати, а следећи треба да буде Бахреин, могуће већ на јулском самиту.

Ширење ШОС-а је у последње време постало трајно, засновано на консензусу и потенцијално са преломним значајем за еволуцију те организације. Овај раст наглашава све већу међународну важност ШОС-а. Пошавши од Централне и Јужне Азије, сада као ново средиште укључује земље на Блиском истоку.

Темпо ширења наговештава преображај ШОС-а у својеврсне Уједињене нације, умањене у време садашње за Сједињене Америчке Државе и њихове савезнике. Године 2001. САД, заокупљене проблемима бивше Југославије, нису поклањале пажњу оснивању ШОС. А када су 2006. затражиле статус посматрача, нису их прихватиле тадашње чланице (без Индије и Пакистана). 

Временом је на Блиском истоку јачало економско присуство Кине и војно-политичко Русије. Нарочито је у последње време почео да се исказује однос између улоге тих двеју сила као нових мировних посредника, и брзог ширења ШОС-а. Кинеска дипломатија је довела до зближавања Саудијске Арабије и Ирана, а спремна је да помогне и у разрешењу вишедеценијског палестинског питања. Москва је, у међувремену, домаћин преговорима о расплету деценијског сиријског ратног чвора и миротворац у спору Јерменије и Азербејџана.

Утицајни актер

Индија јача везе са Ираном у време када је обнављање односа између Ријада и Техерана оснажило положај потоњег у региону. Уопште, регионална безбедност у региону Залива невероватно се трансформише. Уколико већ нису, САД треба да буду нервозне због тога што ШОС стиже на воде Персијског залива одакле је пут до Африке преко Црвеног мора код теснаца Баб ел Мандеб широк тек 26 километара.

Успешан низ министарских састанака у оквиру ШОС-а могао би да има позитиван утицај на председавање Индије у Групи 20 (Г-20). Индија се суочила са низом сложених препрека у постизању било каквог договора због раздора између западних чланица Г-20 са једне, и Русије и Кине са друге стране због рата у Украјини. Но, пошто су чланице ШОС-а Кина, Индија, Русија, Турска и Саудијска Арабија, такође и чланице Г-20, њихова сарадња у једном формату могла би да се прелије на други и олакша напоре Индије као домаћина самита Г-20. Тај састанак на врху, у септембру, уследиће два месеца после самита ШОС-а.

Глобална прекретница 24. фебруара 2022. није мимоишла ни Шангајску организацију за сарадњу. Коначно и неопозиво, јасно је шта се у свету дешава, ко се држи договора и коме се не може веровати. Запад је разоткрио своју доследну и дугорочну стратегију претварања Украјине у "антируску". Циљ је да спречи најпространију државу на свету, сталну чланицу Савета безбедности УН, нуклеарну и другу по моћи глобалну војну силу, великог произвођача нафте, гаса, минерала, пшенице и других ресурса, да учествује у међународним пословима као независан, снажан и све утицајнији актер.

Истовремено, Москва полази од чињенице да већина земаља света не саучествује у покушају Запада да успостави доминацију на светској сцени увођењем илегалних санкција, изношењем ултиматума и претњи, употребом уцене и политичким притиском. Одбацивање таквих мера убрзава прелазак на истинску мултиполарност у свету.

Језгро новог мултиполарног света

У овим условима, спољна политика се може градити само у сарадњи са земаља које су доказале способност преговарања и не покушавају да постигну своје циљеве на штету интереса других. Овај приступ се заснива на принципу равнотеже интереса. И само ова пракса пружа перспективе за развој удружења као што су БРИКС, Евроазијска економска унија (ЕАЕУ) и ШОС. ШОС је еволуирао у велику евроазијску структуру која у значајној мери дефинише не само регионалну, већ и глобалну будућност.

С друге стране, рат у Украјини је додатно ојачао ШОС као најснажнију базу подршке Русији, будући да ни један партнер из те организације није увео санкције Москви. Напротив, два таласа ширења ШОС-а су се већ догодила у периоду све жешће конфронтације између Русије и Кине са САД и њиховим савезницима.

То показује да, упркос њиховој континуираној финансијској и економској зависности од глобалног Запада, азијске државе у развоју настоје да преиспитају светски поредак оријентисан на "златну милијарду". У ствари, ШОС платформа постаје језгро новог мултиполарног света.

Такву улогу ШОС препознаје и нова спољнополитичка стратегија Русије. То је концепт стратешког приближавања "Блиског суседства" (евроазијско копно од источних граница Европске уније, све до југа Блиског истока и граница Западне Кине) Кини и Индији. Руска мисао и стратешко размишљање напредовали су неколико хиљада километара на Исток. Сада себе виде више оријентисане на Азију, где је будућност већ почела, него на Европу.

Алтернатива Западу

Будући да у Евроазији већ постоје трговински ентитети попут Заједнице независних држава и ЕАЕУ, може се очекивати да ће ШОС више пажње посветити питањима регионалне евроазијске сигурности. Таква коалиција јасно представља изазов водећем светском хегемону.

Један о твораца геостратегије Халфорд Макиндер је 1904. написао, позивајући се на оно што је постало познато као Евроазија: "Ко влада светским острвом, заповеда светом". Таква контрола је кључна за светску доминацију, тврдио је и бивши амерички саветник за националну безбедност Збигнев Бжежински.

Следствено, НАТО је дефинисао ШОС као "претњу". Аналитичари Истраживачке службе Конгреса САД верују да би "регионални хегемон у Евроазији представљао концентрацију моћи довољно велику да угрози виталне интересе САД“.

Око ШОС ће бити стварани нови формати међународне сарадње, алтернативни постојећим западним моделима. У исто време, политика није усмерена на конфронтацију са Западом. Три основна принципа организације, три "не" – приступање савезима, конфронтације и нападање треће стране – одговарају интересима већине азијских земаља.

У подељеном свету, ШОС је супротност коалицијама под вођством САД. Међутим, ШОС има и много већи изазов. Да докаже да мање западни свет значи – боље човечанство.