Плавооки Запад, браонкасти Палестинци и морални рат против дуплих стандарда

Израелски рат против Газе и западни одговор обликују улогу и амбиције разнолике групе земаља Глобалног југа. За земље у развоју рат између Израела и палестинског покрета Хамас је прилика да изнесу мишљење које доводи у питање спољну политику Сједињених Америчких Држава и неких западних земаља.

Масовни протести и маршеви подршке Палестини, позиви на бојкот светских компанија због њихових веза са Израелом и још много тога изазивају политичке промене у земљама Југа и имају утицаја и на Западу. Хамасов напад на израелске објекте 7. октобра и несразмеран одговор променили су регионалну и глобалну динамику.

Израел је покренуо неколико кампања против Палестинаца, убивши огроман број невиних цивила, укључујући децу. Као одговор, широм света организовани су протести муслимана и оних који то нису, шокираних бруталношћу израелске кампање која се прелила и на цивиле, те одбијањем јеврејске државе да поштује међународно право.

Заједничко тим често масовним и гласним манифестацијама јесу позиви на тренутни прекид ватре и окончање израелске окупације палестинских територија. Прате их кампање на друштвеним мрежама широм света за ширење информација о суровим поступцима Израела по Палестини. Пропалестинске присталице сматрају да је важно што ове акције имају значајан утицај у светској заједници, чак и у оним земљама чији су лидери одуговлачили са одговором на израелске поступке.

Снажна осећања

Упркос присуству додирних тачака у садашњем сукобу, аналитичари кажу да Глобални југ – постколонијалне и земље у развоју из Латинске Америке, Азије, Африке и Океаније – јесте разнолика група без одређеног вођства или структуре. И мада водећи западни медији покушавају да оправдају Израелске одбрамбене снаге што бомбардују школе, болнице, избегличке логоре и верске објекте, то не прибавља моралну подршку код већине светског становништва. Напротив, изазива негодовање људи широм планете. Та злодела су посебно погодила муслимане, ортодоксне Јевреје и многе хришћане који чине значајан део становништва Глобалног југа, јер се у тим религијама на Газу гледа као на земљу свете историје.

Такође су снажна осећања исказана према "двоструким стандардима" северноамеричких и европских земаља у вези са "оним што одаберу да назову ратним злочинима" у Украјини, насупрот Гази; спремношћу Међународног кривичног суда да интервенише у другим сукобима по свету; степеном емпатије која се исказује према животима браонкастих Палестинаца насупрот плавоокима...

Иако ова врста расположења на Глобалном југу није била ништа ново, наглашена је хуманитарном кризом у Гази. Исту пристрасност су људи на Југу доживљавали у случају рата у Ираку, Авганистану, Сирији, Либану, Јемену... када су цивили били жртве интервенција САД и њихових савезника из садашњег или будућег проширеног НАТО.

Између Јаве и сна: Путовање по Новом путу свиле

Неслагања у Савету безбедности Уједињених нација учинила су да је прва резолуција о израелско-палестинској кризи донета више од месец дана након почетка сукоба. Но, земље Глобалног југа, иако су подржале прекид ватре у ограничене хуманитарне сврхе, позвале су и на "непосредан прекид ватре" – сталну суспензију непријатељстава.

На ванредном самиту у Ријаду Арапске лиге и Организације исламских земаља у октобру, лидери десетина муслиманских и арапских држава осудили су израелску "војну агресију на појас Газе" и одбацили изјаву о тим акцијама ради "самоодбране". У новембру је БРИКС, група највећих економија земаља у развоју, позвала на тренутно и трајно хуманитарно примирје у Гази. Та тела се све више истичу као институције међународне политике у којој, опет, Глобални југ постаје све важнији.

Међународне структуре новог типа

Свет у развоју чини око 85 процената светског становништва које обухвата широк спектар различитих раса, етничких група, култура, историја и традиција. Проблеми, приоритети, вредности и склоности земаља Глобалног југа веома се разликују од оних Запада. Велика већина је трпела под колонијалном влашћу, што им је довело огромну економску штету, системски расизам и одсуство политичких права.

Земље Глобалног југа су осетно недовољно заступљене у глобалним институцијама попут Међународног монетарног фонда и Светске банке. На развијеном Северу воле термин "међународна заједница", под којим често подразумевају Запад (12 посто светске популације) поврх савезника. То ретко укључује свет у развоју, мада те земље имају прво да се чује о њиховим цивилизацијама и да буду представљене усред пренебрегавања на Западу.

Израз Глобални југ је 1969. установио амерички писац, универзитетски професор и политички активиста Карл Огсби. После завршетка Првог Хладног рата појам Глобални југ је заменио ознаку "земље Трећег света ". Односио се на глобалне агенде као што су климатске промене и одрживи развој, јер су земље Глобалног југа имале другачије приоритете од развијенијих земаља.

Те земље нагињу глобално мултиполарним односима, новом, праведнијем и демократском светском поретку, који стварају незападне земље, предвођене чланицама БРИКС-а (Народном Републиком Кином, Руском Федерацијом, Индијом, Бразилом, Јужноафричком Републиком...) и Шангајском организацијом за сарадњу.

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров назвао је БРИКС, регионалне интеграције широм Евроазије, Африке и Латинске Америке и низ других организација "међународним структурама новог типа", у којима се сва питања решавају на основу јединственог приступа, равнотеже интереса и консензусом. Ове структуре, према Лаврову, постају значајна подршка мултиполарности, а темељ новог светског поретка већ постоји – то је Повеља УН чије одредбе треба да буду примењиване у потпуности и подједнако, а не селективно као што Запад чини.

Излет на територију непријатеља: Примирје дуго 70 година

Заједнички идентитет – "ми се разликујемо од Запада или Севера" – преовладавао је током година, а посебно после распламсавања борби у Украјини фебруара 2022, када је тамошњи рат постао главна преокупација влада САД и Европе, али не и Глобалног југа. Земље у развоју, сврстане у Глобални Југ или ван њега, склоне су да деле неке заједничке ставове – више о Гази и нешто мање о Украјини. Деле интересе који су дефинисани њиховим националним ставовима и циљевима, пре свега, у економском развоју.

За правду и мир

Успон Глобалног југа је дуготрајан процес настајуће снаге у светским пословима. То значи и продубљивање разлика са западним земљама, нарочито због разочарања спољном политиком САД.

Степен до којег је ова главна линија раседа између политичког Севера и Југа поново дошла до изражаја видела се 27. октобра приликом гласања у Генералној скупштини УН о Појасу Газе. Подршка званичног Вашингтона морално неприхватљивом израелском бомбардовању довела је до понижавања САД. Држава која и даље тврди да је светски лидер, нашла се у изолацији по овом важном међународном питању.

Манифестације снажног независног гласа о рату у Украјини, као и у гласање Генералне скупштине УН о Гази показују процес претварања света у развоју у значајног глобалног играча. То су етапе у дугорочном процесу.

Са друге стране, САД више не уживају утицај на Блиском истоку као пре једне деценије, а нарочито када су се америчке трупе искрцале на пешчане плаже Бејрута 1958. Неки аналитичари сматрају да ће се тај пад ауторитета несумњиво наставити.

Уопште, рат у Гази, попут текућег у Украјини, указује на нестабилан светски поредак. Постоји много узрока, али најважнији фактор је назадовање САД и последично слабљење, чак и распад глобалног поретка на чијем је челу стајала Америка. Може се очекивати да оваква ситуација буде продужена и појачана.

Опасности су очигледне свима. То захтева хладнокрвност, дијалог и уздржаност, а не ратоборност. Кина, Русија и земље Глобалног југа су дубоко свесне тога и нема бољег примера од Блиског истока. Поменуте земље, дуго осетљиве на палестинско питање и свесне његове важности, могле би временом да играју пресудну улогу у подстицању толико потребног мировног процеса.

На недавном московском међународном дискусионом форуму "Читање Примакова", названом по високо цењеном руском државнику Јевгенију Александровичу Примакову (1929-2011), учесници су се сложили да ће прелазак на нови светски поредак бити спор и тежак, а могуће је да неће бити потпуно миран. Земље у развоју не желе рат, већ, пре свега, правду и мир. Но, САД и Запад вероватно неће тако лако одустати од доминантног положаја у светском систему и могућности да наставе, како је рекао министар Лавров, да "скидају кајмак" у глобалној политици и економији.