Излет на територију непријатеља: Примирје дуго 70 година

Панмунђом је једно од најпознатијих села у свету, синоним за највећу туристичку атракцију на Корејском полуострву, Демилитаризовану зону (ДМЗ).

ДМЗ је четири километра широк и 250 км дуг копнени појас који уз 38 северну паралелу већ 70 година раздваја две државе, Јужну (РоК) и Северну Кореју (ДНРК). Ту је окончан Корејски рат (1950-1953), најкрвавији оружани сукоб од краја Друге светске војне у коме је погинуло између два и по и три милиона цивила и милион севернокорејских војника и добровољаца из Народне Републике Кине, као и ривалских трупа РоК и Уједињених нација, предвођених Сједињеним Америчким Државама и 15 земаља Европе, Азије и Африке. У рату је читаво источноазијско полуострво темељно разорено, а 10 милиона људи, међу укупним становништвом од око 30 милиона, постали су избеглице.

Потписима генерала је завршни акт Корејског рата окончан "брзо, тихо и у озбиљној атмосфери", у року од 10 минута, известио је један од присутних новинара на данашњи дан пре 70 година, 27. јула 1953.

Чин је обављен у објекту специјално саграђеном за ту прилику, од терпапира и са сламеним кровом у месту Панмунђом. Потписе су ставили два генерала САД (у име Уједињених нација), севернокорејски (један је био Ким ил Сунг) и кинески, али не и јужнокорејски, чији се режим није сложио са споразумом. Од тада је сваки председник САД, са изузетком Џона Кенедија, посетио Панмунђом. 

Као што се потписници примирја ни речју нису обратили један другом нити покушали да се рукују, тако хладноратовска атмосфера у ДМЗ влада и данас.

Отуда су моја два путовања у срце ДМЗ на јужнокорејској страни, до осматрачких станица Одусан и Дорасан и спуштање у Трећи севернокорејски тунел, били ретко узбудљиви доживљаји.

На сопствену одговорност

У посети ДМЗ морате носити пасош. Деци млађој од 11 година није дозвољено путовање, конзумирање алкохола је строго забрањено и стално морате сарађивати са водичем. Недопустиве су кошуље без крагне и рукава, поцепане фармерке, тесне панталоне, сандале и јапанке, војна униформа купљена на "бувљацима"... Од путника се тражи да потпише декларацију која почиње: "Посета Заједничком безбедносном подручју (ЈСА) у Панмунђому подразумева непријатељску територију и могућност рањавања или погибије као резултат акције противника".

До ДМЗ треба прећи преко 50 км кроз ужурбани десетомилионски јужнокорејски главни град и дуж "Пута слободе". Са леве стране протиче широка река Хан. На десној се на ободима Сеула нижу индустријска постројења, а потом пиринчана поља натопљена водом и зелени крајолици. Чиста идила у односу на вечито узаврели велеград. Делови аутопута су проширени, како је објашњено, да би примио тенкове у случају инвазије са Севера.

Кроз телескопе на "Осматрачници уједињења" на брдашцу Оду близу ДМЗ јасних дана у јуну 2013. могли су да се назру Севернокорејци док раде у њивама. Јужнокорејски део ДМЗ је затворен за већину држављана РоК, осим за сељане који обрађују неколико пиринчаних поља, а потомци су предратних локалних житеља.

На Север се са Оде поглед пружао до околине средњовековне корејске престонице Кесонг и околних планина у којима су, сматрају Јужнокорејци, скривени далекометна артиљерија и ракетни системи, претња безбедности Сеула. На троспратној осматрачници су макете о разликама у свакодневном животу у РоК и ДНРК, те продавнице са севернокорејском робом прибављеном преко НР Кине. Веома је тражен ликер од боровнице (између 10 и 25 евра).

Даље смо путовали поред три реда ограда бодљикаве жице високих преко два и по метра и неколико бетонских грађевина. То су тенковске замке које би биле разорене динамитом да спрече непријатељска возила у продору ка југу.

Лицем у лице

Једна од главних туристичких атракција у ДМЗ је долазак у ЈСА, колоквијално Панмунђом. ЈСА је једини део ДМЗ у коме су лицем у лице суочени војници две Кореје. ЈСА често зову "Село примирја". Ту је уприличен и једини сусрет тадашњег председника САД Доналда Трампа са Ким Џонг Уном 30. јуна 2019.  

У ЈСА су две простране зграде. На севернокорејској страни је Панмунгак, а 80 метара ниже јужнокорејска "Кућа слободе". Ту су и препознатљиве плаве и сиве омање приземне правоугаоне грађевине, налик монтажним кућама. У њима се повремено срећу представници две корејске државе и Команде УН. Са сваке стране куће, стражари "стрељају погледом" севернокорејске гардисте.

У једну од грађевина која делује као барака, посетиоци улазе у два реда. Пре приласка кући, наш пратилац, амерички војни полицајац, упозорава: "Немојте ићи даље од војника лево и десно од вас".

На средини једине просторије у кући је конференцијски сто са зеленим прекривачем, постављен директно преко Војне демаркационе линије (МДЛ), односно међудржавне границе. На западној и северној страни просторије су стајала двојица јужнокорејских војних полицајаца у модификованој текводно пози, укопани раширених ногу, чврсто стегнутих песница и вилица. Носили су "реј бан" тамне наочаре. Јужнокорејски војни полицајци морају бити високи најмање 173 центиметара и имати црни појас у џудоу или теквонду.

Направили смо групну фотографију на севернокорејској територији просторије. То је била једина прилика да крочимо на тло ДНРК. 

Трећи тунел

Друга посета ДМЗ у новембру 2016. укључивала је и спуштање у Трећи севернокорејски тунел, сматра се, намењен инвазији РоК. То је подручје око града Пађу, у близини Дорасана, осматрачке станице најближе ДНРК. Тунел је један од четири који су власти на Југу откриле. Наводно, Севернокорејци су прокопали још десетак неоткривених тунела.

За постојање Трећег тунела се дознало 1975, после сведочења севернокорејског пребега. Тада су Јужнокорејци почели да копају тунел ради пресретања оног са Севера. Пошто су спојени у новембру 1978. Јужна Кореја је преузела контролу над тунелом који су на њеној територији копали Севернокорејци.

Трећи тунел је пројектован за конвенционално ратовање и герилско убацивање. Налази се 52 км северно од Сеула, 73 метра испод површине и укупно је дугачак 1.635 метара.

"Наводно је овим тунелом био могућ транспорт једне пешадијске дивизије на сат", казао ми је "туристички водич", јужнокорејски редов Џонг, и додао: "То је између 10.000 и 30.000 војника, али кад сиђете доле видећете да је то немогуће".

Улаз у трећи тунел подсећа на мању железничку или аутобуску станицу. Поделили су нам жуте пластичне шлемове, добродошле у тунелу широком два метра и исто толико високом. Но, гвоздене конструкције га чине тескобнијим. Не могавши стално да корачам повијен, често сам ударао главом о плафон. Тешио сам се да је мој колега из Алжира висок добрано преко 1,90 метара.

У тунелу је, као на неким другим местима унутар ДМЗ, забрањено сликање, па је путовање било монотоније. Слабо светло је треперило, а ваздух је био прохладан и "лепљив". Около су били стеновити зидови са којих је капала вода.

Корачали смо по влажном поду од гуме, пластике и гвожђа 265 метара до прве баријере од дебелог бетона. Кроз прозор, на баријери су се видели бодљикава жица и митраљеско гнездо, па следећа бетонска препрека. Трећа (или последња) барикада је само 170 м од границе са ДНРК. Даље је било строго забрањено ићи, а мени се чинило и немогуће. Окренули смо се и узбрдо кренули ка излазу. Све је трајало мање од 45 минута.

Музеј рата и оаза мира

На повратку у Сеул још видљивије су на обалама река Имђин и Хан биле десетине километара простране високе ограде са бодљикавом жицом и камерама, стотине стражарница са усамљеним војницима или празне. Имђин је пуна мрежа и бодљикавих препрека како се севернокорејски војници или пловила не би увукли на територију РоК.

ДМЗ можда изазива нелагоду као одредиште "црног туризма", тематски парк посвећен катаклизмичној масовној погибији, музеј Хладног рата. Но, за разлику од динамичног остатка густо насељене Јужне Кореје, ДМЗ је оаза мира, биљно и животињско царство.

То је једна од неочекиваних последица успостављања ДМЗ. Минама крцата ДМЗ је постала природно уточиште у којој људи нису оштетили земљиште, флору и фауну. Ретки ждралови се хране у пољима, а зеленило и тишина делују нестварно у односу на бљештава светла мегаполиса Сеула који пулсира свих 24 часа.

Геополитичка поларизација

На 70. годишњицу закључења примирја Северна и Јужна Кореја су и даље технички у рату – зато што није уследио уговор о миру. Готово је опште уверење у Североисточној Азији како ће се на такав следећи корак чекати још доста дуго.

Северна и Јужна Кореја имају веома различита гледишта о неким питањима која нису лако решива, сматрају у сеулским стратешким институтима. Међу таквима су спорна демаркациона линија (НЛЛ) између две државе у Жутом мору и поновно распоређивање оружја у ДМЗ.

Упитна је и жеља САД да буде склопљен мировни уговор. "То није у интересу САД јер ће можда бити смањен број америчких војника у Јужној Кореји или ће се они потпуно повући", размишљање је неких аналитичара. Такође, САД И РоК желе, пре свега, да се Северна Кореја одрекне нуклеарног оружја. О томе, пак, постоје разлике између Вашингтона и Пекинга.

Потписници примирја у Корејском рату нису помишљали да ће оно трајати толико дуго. Споразум је донео седамдесетогодишњи мир, иако непоуздан, између две стране са ДМЗ и МДЛ као де факто границом.

У међувремену, ситуација на Корејском полуострву и око њега се компликује под утицајем политике САД за обуздавање успона Кине и почетка оружаних дејстава у Украјини. У току је геополитичка поларизација која у Североисточној Азији личи на поделу углавном на два табора. Одбијање Кине да осуди Русију и њено "безгранично" пријатељство са Москвом понегде се гледа као сврставање на једну страну, којој припада и Северна Кореја. САД, пак, оснажују партнерства у азијско-пацифичком региону, укључујући савез са Јапаном и Јужном Корејом.

Корејска тема ових дана одјекује даље од полуострва из још једног разлога. Неку упућени говоре о корејском оквиру када разматрају предлоге за окончање украјинске кризе.