Економија санкција: Како је Русија изневерила наде Запада и изашла сува из воде
Руска економија је у 2023. успела да изненади цео свет
"Довољно", одговорио је председник Русије Владимир Путин на питање новинара о стању националне привреде. "Довољно да се, не само осећате самоуверено, већ и да идете напред", прецизирао је затим током маратонске конференције за грађанство и медије 14. децембра.
Самопоуздање шефа државе која је под до сада незабележеним спољним санкцијама и већ 22 месеца у Специјалној војној операцији у Украјини, засновано је на бројкама: Очекује се да ће раст укупног домаћег производа (БДП) Русије у 2023. износити 3,5 одсто; у земљи је достигнута рекордно ниска стопа незапослености од 2,9 одсто; реалне плате ће бити повећане за око осам одсто, када се одбије инфлација; индустријска производња убедљиво расте по стопи од 3,6 одсто; спољни дуг државе је смањен са 46 милијарди долара на 32 милијарде; рачуна се да ће очекивани животни век у Русији у 2023. бити 74 године; годишње се за развој нових руских региона на западу издваја више од једног билиона рубаља (11 милијарди долара).
Руска економија је у 2023. успела да изненади цео свет. Упркос невиђеном терету ограничења која су Сједињене Америчке Државе и њихови савезници наметнули, макростабилност је осигурана и економија је после пада БДП од 2,1 одсто у 2022. порасла.
Истовремено, Европа је, такође, трпела од бумеранга више од 12.000 санкција које је Запад увео Русији.
Амерички портал "Политико" је назвало гувернерку Централне банке Русије Елвиру Набиулину "разарачем године". Складним деловањем гувернеркиног тима са владом премијера Михаила Мишустина и уз подршку стручног руководства највеће домаће Сбер банке, на челу са познатим економистом Херманом Грефом, до сада су распршени снови Запада о гушењу руске економије.
Пре годину дана Међународни монетарни фонд (ММФ) је био уверен да ће руски БДП пасти за 3,4 одсто. Сада у Русији са великом сигурношћу очекују раст БДП од преко три процента.
Један руски економиста је националну привреду упоредио са мотоциклистом који вози брзином од 200 километара на сат.
Како је Русија успела да "изневери" наде Запада и изађе сува из воде?
Раст производње
У ствари, у почетку се очекивало не само на Западу, већ и у самој Русији да ће на делу бити песимистичан сценарио, с обзиром на нафтни ембарго и ограничавање цене тог енергента. Почетком 2023. већина је предвиђала другу годину рецесије у руској економији.
Међутим, Запад је преценио утицај горње границе цена нафте на руски буџет и економију земље. ММФ сада очекује да ће руска економија порасти за 2,2 одсто до краја 2023. Чак је и Организација за економски развој и сарадњу (ОЕЦД), која има најниже прогнозе за руску економију, била приморана да повећа своја очекивања.
Стварни резултати су изненађујући. Руска економија је порасла за 2,9 одсто у првих девет месеци 2023. БДП се опоравио до нивоа из 2021, иако неравномерно по индустријама. Највеће оптерећење трпе производња авиона и аутомобила.
Но, домаћа економија је успела да у значајној мери обнови раст производње после одласка многих страних марки из Русије, захваљујући и ангажовању државних инвестиција, истичу тамошњи економисти. Индустријски раст је довео до ниске стопе незапослености.
Реални приходи Руса су у трећем кварталу 2023. порасли за 5,2 одсто у односу на претходну годину. То је утицало на раст потражње код грађана и у малопродаји. Даље, пад рубље у лето 2023. заустављен је захваљујући оштрој монетарној политици којој се диви поменути "Политико". Референтна каматна стопа је укотвљена на доста високих 16 одсто.
Снажан буџетски замах
Шта је још помогло постизању неочекивано високог резултата? Шта западни економски планери нису узели у обзир?
Прво, улога Русије на светским енергетским и прехрамбеним тржиштима је превелика да би могла да буде изолована без изазивања шока снабдевања за глобалну економију. Друго, "незападни" део светске економије, чија је тежина у глобалном БДП већ упоредива са Групом седам највећих западних привреда (Г7), није се придружио санкцијама. Уз то, Русија је успела да преусмери главне трговинске токове са Запада на Исток и Југ, успостави паралелни увоз и смањи попуст у цени нафте и нафтних деривата великим купцима из НР Кине, Индије, са Блиског истока.
Важну улогу су играле и јавне инвестиције. Снажан буџетски замах је износио око 10 одсто БДП у периоду 2022-2023. То се углавном односило на прерађивачке индустрије, често повезане са војно-индустријским комплексом и грађевинарством.
Убрзани раст кредита је такође олакшан, опет захваљујући преференцијалним програмима које субвенционише држава. Увелико је подстакнут развој домаће делатности, достигнуто је апсолутно лидерство у производњи и извозу жита и других прехрамбених производа, те двоцифрена повећања у многим критичним подручјима.
Опет, као и сваком мотоциклисти који вози 200 км на сат свака препрека на путу може бити фатална, тако се и руска привреда суочава са проблемима које треба решити. Домаћа потражња је прегрејана, а производни ресурси су у потпуности искоришћени. Треба трагати за начинима да производња робе и услуга буду адекватно повећани као одговор на даљи раст потражње.
Равнотежа извоза (посебно када се плаћа недостајућим доларима и еврима), увоза и одлива капитала слаби вредност рубље која би требало да буде стабилизована на нивоу од 90 према једном долару. Све то доводи до убрзања инфлације која би на крају године могла да буде између 7,5 и осам одсто. Да би сузбила инфлацију, Централна банка је од јула до октобра удвостручила референтну каматну стопу.
Акције гувернерке Набиулине су помогле привреди ове године, али ће вероватно успорити економски раст у 2024, који би према неким економистима могао бити од 1,2 до 1,3 одсто. Инфлација би следеће године требало да достигне врхунац и почне да успорава, али мало је вероватно да ће циљ руске банке (четири одсто) бити постигнут до краја 2024.
Позданост економије
Председник Путин истиче како руска економија има значајну поузданост коју обезбеђује неколико фактора.
Прво, "то је велика консолидација руског друштва. Друга је стабилност финансијског и економског система земље" коју је Русија, на изненађење иностранства, али и многих у домовини, акумулирала током претходних деценија, навео је Путин.
Председников економски саветник Максим Орешкин је недавно указао да се Русија суштински променила од почетка двехиљадитих, пре свега у сфери привреде. "Док је Русија 2000. заузела 12. место, прошле године је била пета у свету." Према подацима Светске Банке, БДП Русије, мерен паритетом куповне моћи (ПКМ), у 2022. је вредео 5,3 билиона долара.
Орешкин је изјавио да је Русија постигла значајан напредак у производњи електричне енергије. Током 2000. је произведено 803 милијарде киловат-часова (Kwh) електричне енергије, а 2022. је већ било 1.139 милијарди Kwh. Русија је четврти највећи произвођач електричне енергије, после НР Кине, САД и тик иза Индије.
"Русија је светски лидер у нуклеарној енергији. Скоро 80 одсто таквих енергетских блокова у свету изграђено је користећи руске технологије и руске стручњаке", рекао је саветник председника.
У значајној теми, превазилажењу зависности од увоза, "ако је у области коначне потрошње и инвестиција 2000. увезена свака трећа роба или услуга, сада је то свака пета роба или услуга. Са 30 одсто, увоз је смањен на 21 одсто. То је веома брза стопа економског раста", уверио је Орешкин. Други важан аспект развоја су домаће технологије, посебно у авио индустрији, изузетно важној за Русију због њене огромне територије.
Орешкин је навео податке о рекордном нивоу стамбене изградње, модернизацији градске инфраструктуре. Говорио је и о повећању животног стандарда у земљи и очекиваном трајању живота Руса. "Започели смо 2000. годину са 65 година… У 2023. је 74 године."
Упоредио је то са приликама у САД у којима је, током истог периода, очекивани животни век повећан за само три године. "У наредним деценијама суочени смо са изазовом да постигнемо циљ од 80 година", додао је Орешкин.
Посебно је приметан напредак у производњи хране: Током 2000. је увезено 40 одсто производа конзумираних у Русији. Сада је то сведено на 25 одсто.
Жито и злато
Путин је, пак, навео да је у Русији прехрамбена безбедност потпуна, а земља је самодовољна што се тиче основних артикала. Род житарица ове године је тежак 146 милиона тона, укључујући и пет до шест тона из нових региона. Биће извезено 50 до 55 милиона тона, од чега само пшенице 45 милиона. "Свака пета партија пшенице извезене у свету, потиче из Русије", навео је министар пољопривреде Дмитри Патрушев.
Резерве злата у Русији на крају 2022. су износиле 2.332 тоне, рекорд за последњих 21 годину. Држава је 2000. имала само 384 тоне резерви драгог метала. На крају 2022. је Русија била пета у свету по обиму златних резерви после САД, Немачке, Италије и Француске.
Према подацима Централне банке, од 1. септембра су међународне резерве Руске Федерације износиле 581,6 милијарди долара, укључујући 144,7 милијарди у монетарном злату. Прогнозира је да ће раст домаћих резерви злата бити настављен и у 2024.
У Русији кажу како им ипак не иде све дивно и красно. Постоји недостатак кадрова, проблеми са супституцијом увоза, инфлација, слаба рубља, итд. Као и на многим местима у свету.
Најјача армија света
Трећа компонента економске поузданости по председнику Путину јесте повећање могућности војске и органа безбедности. Према америчком часопису Us News and World Report, Русија се попела на прво место у рангирању најјачих армија света, а САД су први пут после много времена другопласиране. Трећа је НР Кини.
По часопису, Русија је, такође, трећа по укупном показатељу "моћ земље". Ту се у обзир узима пет фактора: лидерство, економски утицај, обим и номенклатура извоза, политички утицај, учешће и значај у међународним савезима.
Наиме, постоје снажне државе и само моћне.
Снажне нације, међу многобројним својствима, имају аутентичан дух који не чини само зарицање за напредак. Оне имају доследну визију будућности. Имају истинску сврху постојања, делују за човечанство и праведнији свет.
Моћне државе, за шта год су се некада залагале, ослањају се на насиље, принуду или претњу обома. Моћници овог света обично имају предност, али док разарају друге, пустоше и себе. Изгубили су због начина на који су себи све ускратили. Тако је и америчка 70-тогодишња опсесија глобалном супериорношћу довела ту државу у стање оронулости.
У корист таквих народа се точак историје не окреће. А председник Путин је поручио: "Пријатељи, на добром смо путу".
