Како се Божић слави у Индонезији

Последњих дана новембра на индонежанској Западној Јави је температура била близу 30 степени, али је у једном од холова хотела Серуни код града Цисаруа госте чекала богато украшена божићна и новогодишња јелка.

У тропској Индонезији, најмногољудијој муслиманској држави, јелке праве и од кокосових ораха, папира, дрвета или сличног материјала за рецирклирање. Ова хотелска је била вештачка, "кинеска", али се уклапала у атмосферу, звуке, мирисе и укусе индонежанског архипелага, најдужег на свету на преко 5.000 километара. као двоструким птичјим летом од Лондона до Истанбула.

Добром расположењу гостију су доприносили и погледи на моћне планине, макар и без снега. Пространи "Серуни" је између планина Гунунг Геде ("Велика планина", на језику народа Сунда, једног од већинских на Западној Јави) и Салак ("сребро", од санскртске речи Салака).

Међу близу 280 милиона Индонежана, 86 одсто су муслимани претежно сунити, а тамошња верзија ислама је умерена и толерантна. Са њима живе као припадници признатих вера и хришћани, протестанти (5,7 одсто) и католици (три), те будисти (3,4), хинду (1,8) и конфучијанци. Сви они потичу из преко 400 етничких група различитих култура, традиција и језика, које постоје на преко 17.000 острва ртова и хриди.

Пре почетка наше ере, житељи Индонезије су се придржавали локалних племенских аустронезијских и папуанских етничких религија и традиција. Потом, а пре појаве једнобожачких религија јудаизма, хришћанства и ислама, преовлађујуће у региону су биле индијске религије хиндуизам и будизам.

На Централној Јави је највећи будистички споменик на свету Боробудур саграђен за династије Шалендра, утемељене у осмом веку. Отприлике у исто време изграђен је и 50-так километара удаљени хиндуистички скуп храмова Прамбанан, најпространији у Југоисточној Азији, после чувеног Ангкор Вата у Камбоџи.

Данас је Бали, омање острво, али чувено туристичко одредиште, једина провинција Индонезије у којој доминирају хиндуисти. Тамошњих 86,9 одсто, од укупно четири и по милиона становника држе се балинежанског хиндуизма, дубоко утканог у локалне ритуале и уметност.

Ритуална стања самоконтроле значајна су карактеристика религиозног изражавања Балинежана, познатих по грациозном и љубазном понашању. Шта их надахњује, могли смо да се уверимо током разгледања два хинду храма на острву. 

Танах Лот храм стоји на великој приобалној стени коју су миленијумима обликовале плиме океана.Танах Лот на балинежанском значи "копно (у) мору" настао је у 16. веку и популарна је туристичка и културна атракција за фотографисање, нарочито заласка сунца. Стотињак метара северније је мањи храм Пура Бату Болонг, на стеновитој избочини под којом је Индијски океан направио пролаз.

Храм Тирта Емпул је "Светилиште изворске воде" у бујној унутрашњости Балија, усред пиринчаних тераса и плантажа кафе.

Хиндуистички комплекс посвећен богу Вишну испуњен је током ноћи пуног месеца верницима који иду на ритуално купање. Храм је настао око великог воденог извора 962. године нове ере. Тик уз храм је стрмо брдо на чијем је врху после независности Индонезије подигнута палата председника Републике, Тампаксиринг.

Ислам је на архипелагу проповедан од осмог века. Португалци су увели католичанство у 16, када и Холанђани протестантизам под утицајем калвинизма и лутеранства. Данас је у Индонезији велика хришћанска заједница, преко 24 милиона људи.

У Индонезији, иначе делује и православна заједница верника са седиштем на најпространијем острву Суматри, која се налази под јурисдикцијом Васељенске патријаршије. Око 4.000 православних верника на готово равне части следи Грчку и Руску православну цркву, које имају неколико богомоља у Џакарти.

Са изузетком неколико религиозних сукоба током 78 година независности, Индонежани су поносни на међуверске односе у домовини - различите заједнице су увелико живеле мирно, једна крај друге. Муслимани јесу најмногобројнији, али хришћани и хиндуи живе у "џеповима" архипелага у којима су, понекад, они доминантна религија. Странцу се чини као да је тај однос већина-мањина неважан.

Стога се Божић нашироко слави у Индонезији. Нарочито у градским срединама где је становништво разноврсније.

Од ноћи уочи Божића масе верника долазе у катедралну цркву у Џакарти која је тик до џамије "Истиклал", највеће у Југоисточној Азији, коју петком походе мулимани ради редовне молитве. Џамију је 1950-тих пројектовао познати индонежански архитекта Фредерик Силабан (1912-1984), хришћанин. Данас свештенство "Истиклала", дозвољава да њихов паркинг простор користе учесници хришћанских миса.

По индонежанским градовима и даље постоји пракса да муслимани помажу хришћанима при градњи цркава, а ови учествују у подизању џамија. Једни другима, такође, поклањају симболе своје вере. Понегде је уобичајено да је храна спремљена за божићну прославу, заједничко дело муслиманки и хришћанки.

Обични Индонежани воле прославе "западних" празника као што је Божић.

Тих дана су многе зграде попут државних надлештава, или тржних центара окићене божићним украсима, јелкама, лажним снегом, док хиљаде ђака у костимима Деда Мраза парадирају улицама десетомилионске Џакарте и певају празничне песме.

На трговинским центрима у Џакарти су истакнути билборди са Деда Мразовима белих брада, како, лако обучени и са сламеним шеширима, стоје у пиринчаним пољима. Из продавница одјекује божићна музика, а увече наступају хорови који певају о рођењу Исуса Христа.

Један трговински центар је добио награду Индонежанског музеја за рекорде пошто је од лего коцки саградио у Азији највећег Деда Мраза.

Северни Сулавези, провинција на истоименом острву, сматрају седиштем хришћанства у Индонезији. Становништво тамошњег регентства Минахаса са 93 процента има највише хришћана у Индонезији. Прича се да на сваких 100 метара у регенству постоји једна хришћанска црква. Није чудо да су на Северном Сулавезију саградили и највећу божићну јелку у земљи.

За Божић, многи млади Минахаси, хришћани и муслимани, као и припадници других религија, у одећи Деда Мраза излазе на улице да би прославили празник. Неки уручују и поклоне деци.

Овај репортер је током последње посете Индонезији 2013, могао да ту раздрагану атмосферу осети после "Серунија" и у Бандунгу, главном граду провинције Западна Јава. Узаврели вишемилионски град који су холандски колонизатори још пре Другог светског рата звали "Париз на Јави", сада је центар индонежанских информатичких технологија.

У хотелу "Њу Аквила" су мамили поређани божићни поклон-пакети док је напољу пржило сунце.

Радост, узајамно поштовање, умереност и толеранција, карактеристика мирољубивих народа – били су тих дана у Индонезији још већи због предстојће двоструке прославе. Рођендан пророку Мухамеду (приближно 570-632 н.е) падао је дан уочи празника рођења Исуса Христа, кога муслимани, такође, уважавају као Божјег гласника. Оба датума су у Индонезији државни празници како би припадници две највеће верске заједнице могли да их прославе са узбуђењем, али свечано.

"Можда се различито молимо и имамо другачије приступе истини, али се клањамо истом божанству. У добри и у злу, Индонежани свих боја и вера су својом судбином везани у једну велику нацију", написао је тих дана уводничар дневника на енглеском језику "Џакарта пост."

Следствено амбасадори Индонезије у Србији, били муслимани или хришћани, приређују крајем децембра Божићни и новогодишњу вечеру за десетине сународника од којих су неки већ деценијама овде, чланове Управног одбора српско-индонежанског друштва пријатељства "Нусантара" и низ нових познаника које су стекли. Садашњи амбасадор Мохамед Чандра Виђа Јуда је наставио ту традицију и овог 28. децембра.

Индонежански званичници кажу како њихова велика и разнолика нација живи у миру захваљујући темељу који су поставили оснивачки оци, први председник Ахмед Сукарно (1901-1970) и његов помоћник Мухамед Хата (1902-1980). То је Устав из 1945, који гарантује слободу религије. Први од пет принципа државне идеологије "Панцасила" јесте "Веровање у једног Бога."

Индонезија је 2004, покренула међуверски дијалог са пет држава света чему се придружила и Србија. Први српско-индонежански дијалог је одржан у Београду  у пролеће 2011, а четврти у Џакарти у октобру 2019. После паузе узроковане и пандемијом коронавируса, две стране размишљају о наредном дијалогу.

Покојни патријарх Српске православне цркве Иринеј био је учесник међуверских дијалога између две државе. Једном је казао да је Србија најзападнија држава у свету са православном већином, а Индонезија најисточнија држава у којој припадници исламске вероисповести чине већину становништва.

Патријарх је 2013. предводио чланове српске делегације на другом међуверском дијалогу у Џакарти. Они су у препуној православној цркви Светог Томе, присуствовали вечерњем богослужењу у коме су учествовало и индонежанско свештенство.

У беседи је патријарх рекао да је раније био пријатно изненађен сазнањем да у Индонезији постоји православна црква, а током посете Џакарти је стекао позитиван утисак о тој верској заједници. То је повод за разговор и са Московском патријаршијом и Васељенском патријаршијом како би се сви заједно заинтересовали за развој православне цркве у Индонезији, казао је српски патријарх.

Његова Светост је пожелео православној цркви у Индонезији пуно успеха у развоју и раду, да се "избори за светло сунце" и "утврди" своје постојање. Патријарх је закључио да је то "Божија мисија."