Две седнице и дух ћианга: Зашто је 2024. пресудна за Кину

Најчешће помињане речи ових дана у политичком животу у Народној Републици Кини јесу "производне снаге". Током "Две седнице", политички најважније седмице у другој најмногољудијој земљи на свету, развој "производних снага новог квалитета" био је превасходно на дневном реду.

"Две седнице" су заседања Свекинеског народног конгреса (КНК), врховног законодавног тела у држави, и Националог комитета Кинеске народне политичке саветодавне конференције (КНПСК) који се одржавају једном годишње у Великом здању народа у главном граду Пекингу. Преко 5.000 посланика и саветника су разматрали процене највиших тела Комунистичке партије Кине (КПК) и Државног савета (централне владе) да НР Кини предстоји период привредног реструктурирања усмереног на развој научно-техничког и иновативног сектора који су захтев савремене епохе и глобалних промена невиђених у последњем веку.

"Производне снаге новог квалитета" је термин који је председник Си Ћинпинг увео током националне турнеје прошлог септембра. Врховно руководство КПК је на заседању у децембру постигло консензус да достигнућа у области критично важних технологија буду "појединачно најзначајнији" фактор амбициозног плана власти за модернизацију економије домаћом технологијом и одредница у дугорочном економском и војном ривалству са Сједињеним Америчким Државама. Сада је таква усмерења прихватио и оснажио КНК.

Највиши партијски, државни и војни руководилац Си је током "Две седнице" три пута детаљно говорио о циљевима развоја домаће технологије. Чини се да стратегија има три циља: замену иностраних технологија, брзо увођење у индустрију и снажење стратешке одбране.

На панел дискусији делегације источне провинције Ђиансу, друге најразвијеније у НР Кини, Си је казао да држава, суочена са новим преокретом технолошке револуције и преображајем индустрије, "мора искористити могућности, повећати иновације, развити и проширити настајуће и планирати индустрије будућности". У разговору са представницима научно-техничког сектора поручио је кинеским научницима да "достојно воде битку".

Током заседања са делегацијом Народно ослободилачке армије (НОА) и народне оружане полиције, врховни командант је позвао на интегрисање развоја високе технологије са војним могућностима НОА ради "свеобухватног јачања стратешких способности у новим областима".

"Производне снаге", комбинација људског рада са технологијом и инфраструктуром, централна су идеја марксистичке теорије друштвеног напретка. Уверење да ће се капитализам на крају урушити и уступити место социјализму поткрепљено је аргументом да потоњи боље открива продуктивне снаге.

Ту теорију су лидери КПК у потпуности прихватили и обогатили својим тумачењима. Најпознатија је изрека творца реформи и кинеског отварања према свету Денг Сиаопинга да је социјализам у суштини "еманципација и развој производних снага". Његов наследник Ђијанг Цемин је отишао корак даље оценом да економија мора бити у средишту социјализма чија се вредност исказује у развоју, а не у уништавању класних непријатеља.

У складу са теоријом, "производне снаге новог квалитета" значе нове покретаче економског и одбрамбеног раста засноване на напредној технологији. Кинеско руководство сматра како "старе" производне снаге више не могу да покрећу земљу напред. Слаби тржиште некретнина, становништво убрзано стари, инвестиције у подстицање економског раста достигле су своје границе усред растућег дуга и пада приноса на улоге, множе се геополитичке препреке…

Сијев позив за циљани развој технологије, део је свеукупне тежње за новим моторима раста. Такве нове силе могу се протезати од инфотехнологије, биотехнологије, вештачке интелигенције (ВИ), квантних рачунара, нове енергије и материјала, до дубоких свемира, океана и ума.

Производња ових нових производних снага сада чини око 11 одсто кинеског укупног домаћег производа (БДП), па постоји простор за њихов значајан раст. Процене су да ће нови сектори чинити 18 одсто кинеског БДП до 2027.

Очекује се да ће Кина ојачати водећу позицију у производњи електричних возила (ЕВ), литијумских батерија и соларних ћелија. Треба наставити истраживање и убрзавати открића и развој у револуционарним областима нове водоничне енергије, фармацеутских производа и домаћих комерцијалних бродова. Све то је, међутим, праћено Сијевим упозорењем да се напредак не тражи кроз узалудна улагања или напуштањем традиционалних индустрија.

Сијеви коментари се сматрају најважнијим политичком смерницама, проистеклим са "Две седнице". Та упутства су била неколико дана на насловним странама свих новина у НР Кини и главна тема националних телевизијских вести у ударним терминима.

Председник главне домаће научне истраживачке организације, Кинеске академије наука (КАН), Хоу Ђиангуо је позвао научнике да "подрже дух ћианга", рекавши да је 2024. пресудна година за земљу. Реч "ћианг" се обично односи на брзо добијање нечега и користи за изражавање хитности задатка.

"Производне снаге новог квалитета" су тежња да се НР Кина у глобалној научно-техничкој трци брже нађе на врху. Само КАН има преко 100 истраживачких института, 130 кључних лабораторија или инжењерских центара на државном нивоу и 69.000 стално запослених.

Док НР Кина настоји да преобрази економију, истовремено се супротставља све непријатељскијим САД и њиховим западним савезницима, како у технологији, тако и у одбрамбеној сфери. Рат за чипове који су покренуле САД не само да ограничава приступ најнапреднијим полупроводницима, већ и да НР Кини и Русији поткопа приступ високотехнолошком развоју.

Зато Кина предузима веома циљане покушаје да подстакне науку и технологију. То је подручје које ће у великој мери дефинисати будућност државе.

Према буџетском пројекту Министарства финансија за 2024, наука и технологија су беспоговорни приоритет. Улагања ће бити увећана за 10 одсто, на 370,8 милијарди јуана (51,5 милијарди долара). То је највећи пораст у било којој области јавне потрошње, чак и у односу на одбрану, где ће изнети 7,2 одсто. Укупна потрошња земље на истраживање и развој (ИР) - државе и приватног сектора - је у 2023. премашила 3,3 билиона јуана, друга највећа улагања у ИР у свету, после САД.

Улагање у напредну технологију у НР Кини није новина, као ни коришћење индустријске политике. Оно што се сада догађа је наследник стратегије Made in China 2025. која је предвиђала да та држава постане светски лидер у производњи висококвалитетних производа.

Пре 10 година, Кина је била глобална индустријска сила у повоју. Круна њене славе били су кућни апарати. Из Кине је извожено мало роба до тада невиђених у свету. Онда је Кина кренула путем нове индустријске парадигме, од јефтинијег свега до претварања свега у интелектуално.

Током шест година, кинеска производња паметних телефона премашила је 50 одсто глобалног тржишта. За осам година је кинеска производња соларних панела, ветроелектрана и литијумских батерија достигла светску доминацију.

Три кинеска лидера у ЕВ - Нио, Спенг и Ли Ауто – покренути су око 2015. Током наредних девет година, кинеска индустрија ЕВ порасла до око 60 одсто глобалног обима. Кинески БИД је престигао Теслу као највећи светски произвођач ЕВ, а Кина је тренутно највеће светско тржиште аутомобила и ЕВ. Кинески извоз ЕВ повећан је за 1.500 одсто последње три године, што је допринело да земља замени Јапан као највећи светски извозник аутомобила.

Кина је од априла до јуна 2023. изградила 600.000 5Г базних станица или шест пута више 5Г торњева него што су САД поставиле за две године. Тиме је Кина већ крајем јуна постигла циљ да изгради 2,9 милиона станица до краја 2023.

Кина има 12,5 пута више робота него што се очекивало. То указује да су кинески радници замењени роботима најбржим темпом на свету.

 "Производне снаге новог квалитета" су кључне за економски раст НР Кине. Очекује се да ће домаћа  индустрија ВИ постићи велики напредак у наредних 10 до 15 година. Према прогнозама, до 2035. ће обим тржишта ВИ достићи 1,73 билиона јуана (242,2 милијарде долара), или 30,6 одсто од целокупног светског износа.

По укупном обиму компјутерских капацитета (хардверских или софтверских, потребних за обављање датог задатка) НР Кина је друга у свету, а број предузећа са ВИ премашао је 4.400. Кина је изградила 62 "фабрике светионике", 40 одсто од укупног броја таквих постројења у свету, сматраних највишим нивоом глобалне интелектуалне производње, и технологије четврте индустријске револуције.

Кинески истраживачи већ воде у 37 од 44 најважније напредне технологије на свету, укључујући комуникације, нове материјале, нову енергију, сондирање и навигацију, беспилотне летелице и хиперсоничну технологију. Кина такође предњачи у неким областима ВИ, биотехнологије, роботике и квантног рачунарства, према студији коју је Стејт департмент наручио од веома русофобног Аустралијског института за стратешку политику (АСПИ).

Сада НР Кина међу својим "производним снагама новог квалитета" узгаја нову војску технолошких звезда. Имајући у виду досадашње резултате, у наредној деценији ће брзина иновација у НР Кини само бити увећана захваљујући револуционисању технологије.

Предвиђања су да ће за деценију кинеско вођство у базичним истраживањима бити оличено у још једној генерацији индустријске изврсности. Тако би и национална привреда била преображена ради економске будућности земље.