Завет Стива Бикоа: Зашто је Јужноафричка Република устала против Израела
Пре четири и по деценије, у Лусаки, главном граду јужноафричке државе Замбије, у радној соби наслеђеној од шведског новинара, стајала су два велика постера. На једном је писало "Ослободите Манделу", дугогодишњег заточеника јужноафричког белачког режима апартхејда, система одвојеног живљења људских раса. Други је представљао Стива Бикоа, харизматичног младог вођу Покрета за самосвест црнаца у Јужној Африци.
Нелсон Мандела је после глобалне кампање напредног дела човечанства ослобођен 1990. године. Био је председник Јужноафричке Републике (ЈАР) од 1994. до 1999. Умро је окружен љубављу и пажњом сународника 2018, са 96 година. Бико, који је своју борбу схватио као "потрагу за истинском човечношћу", своју смрт је у 30. години дочекао 1977. у затвору, како је и претпоставио, од руку полиције. Пре тога је написао да "велики поклон мора доћи из Африке - дати свету човечије лице".
Овог априла ће ЈАР обележити 30 година од формалног окончања апартхејда. Последњих дана 2023, у чину космичке правде, Јужна Африка која зна шта је апартхејд, запањила је човечанство и као прва држава поднела Међународном суду правде (МСП) тужбу против Израела. Сматра да је јеврејска држава вишемесечним немилосрдним бомбардовањем Палестинаца у окупираном Појасу Газе прекршила своје обавезе према Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида (1948).
МСП често називају "Судом Уједињених нација" пошто је главно судско тело светске организације. Мада крајње "политизовано" тело, оно је, парадоксално, веома цењено и ауторитативно.
Наиме, МСП поставља веома висок праг за држање неке државе одговорном за геноцид. Чињенице морају бити ван разумне сумње, као и утврђивање потпуне криминалне намере.
Правичност и истинитост
Јужноафрички адвокати одговарајућих имена Атила ("Правичност" на арапском) Хашим и Тембека ("Истинитост" на језику племена Ксоса) представили су тужбу на 84 стране. Ту су укључени и позиви високих израелских званичника на потпуно уништавање "дивљих људи" у Гази и детаљи како је на такве изјаве реаговала јеврејска држава.
На претресу у МСП, Израел није могао поуздано да одговори на оптужбе ЈАР. Судије, у односу 15 према два, пресудиле су како је "веродостојно" да Израел врши геноцид над Палестинцима у Гази. Отуда је Израел дужан да "предузме непосредне кораке" и све неопходне мере за спречавање геноцида, уклањање било каквих препрека и пружање хуманитарне помоћи и задовољавање основних потреба становништва у Гази. Такође, да заустави покушаје политичких и војних лидера јеврејске државе да онемогуће престанак непријатељстава.
Учинило се као да су, у неком изненадном и златном тренутку, остварене тежње Банту Стивена Бикоа. Да су принципи ковани у дугој борби за ослобођење Јужне Африке одолели и сада се дарују човечанству.
Бивша држава апартхејда је са високе моралне основе тужила државу која клизи у апартхејд, зато што следи пут који је у Јужној Африци својевремено донео много патње. То је и логичан исход недавних односа ЈАР и Израела.
Јужна Африка је опозвала амбасадора из Израела још 2018. због јачања сукоба на окупираној палестинској Западној обали. Парламент ЈАР гласао је у новембру 2023. за прекид дипломатских односа са јеврејском државом. Прва је земља Африке и БРИКС-а која је предузела тако радикалан антиизраелски корак.
Раније је председник Јужне Африке Сирил Рамафоса назвао догађаје на Блиском истоку "геноцидом" и поднео тужбу Међународном кривичном суду (МКС, који не треба мешати са МСП) против Израела због могућих ратних злочина. Дипломате ЈАР су већ биле напустиле Тел Авив.
Улога миротворца
У исто време, Рамафоса настоји да буде непристрасан. Осудио је зверства палестинског Хамаса првог дана рата и убиства цивила. Председник је одлучио да покуша улогу међународног миротворца па је предложио план са седам тачака за решење вишедеценијске кризе на Блиском истоку.
Поред тога, Рамафоса је као председавајући БРИКС сугерисао да и та организација посредује. Самит на ту тему у октобру је био први такав случај од утемељења БРИКС-а, раније позиционираног искључиво као економска унија.
Црна Јужна Африка већ дуго подржава борбу Палестинаца. Њен најистакнутији син Мандела је 1997. поручио: "Сувише добро знамо да је наша слобода није потпуна без слободе Палестине." Манделина партија, Афрички народни конгрес (АНК) који управља ЈАР од краја апартхејда, има дугу историју солидарности са Палестинском ослободилачком организацијом (ПЛО).
ЈАР подржавају Јордан, Боливија, Турска, Малезија и, што је најважније, Организација исламске сарадње (ОИС) која има 57 држава чланица. Ове земље представљају велику већину земаља Глобалног југа и истока.
Иако је Израел већ одбацио налазе МСП, међународни притисак на Тел Авив се повећава. Алжир, члан ОИС и тренутно Савета безбедности УН, затражио је састанак најутицајнијег тела светске организације ради расправе о пресуди МСП и да одмах наложи прекид сукоба. Индонезија и Словенија су покренуле засебан поступак пред МСП почев 19. фебруара, ради саветодавног мишљење о израелској политици на окупираним палестинским територијама сходно резолуцији Генералне скупштине УН из децембра 2022. Чиле и Мексико су позвали МКС да истражи злочине почињене у Гази.
У међувремену 50 адвоката из ЈАР припремају тужбе пред грађанским судовима у САД и Велике Британије у сарадњи са тамошњим колегама ради кривичног гоњења особа умешаних у израелске ратне злочине у Гази. Већ се у Окленду у Калифорнији суд огласио ненадлежним, али је снажно подржао садржину тужбе поднете у име палестинских организација и појединаца против председника Џоа Бајдена, секретара за одбрану Лојда Остина и државног секретара Ентонија Блинкена за умешаност у израелске акте геноцида.
Мобилисање човечанства
После пресуде МСП, Јужна Африка ће се суочити са реакцијама Запада, као и домаћих, од добро финансиране и организоване академске заједнице, невладиних организација, медија и политичких посредника иностранства.
Председник Рамафоса је поручио: "Морамо имати на уму да је наш успех открио не само злочине које је починила држава Израел, већ и морални банкрот оних земаља које су дозволиле геноцид у Гази пред њиховим очима". А министарка безбедности земље Хумбузо Нтшавени наредила је стање приправности у свом ресору услед страног мешања док се ЈАР припрема за изборе касније ове године.
Подразумева се да ће САД и Израел настојати да блокирају наставак правичног суђења пред МСП, користећи сва расположива средства притиска и претње. Уз то, спровођење прве пресуде МСП је упитно и зато што су веома ограничене могућности МСП да наметне своје одлуке за успостављање владавине међународног права "изузетном" дуету Вашингтона и Тел Авива.
Ипак, једна од најважнијих вредности јужноафричке тужбе могла би бити њена употреба као средства за даље мобилисање човечанства и захтева владама по свету да поштују обавезе конвенције о геноциду.
Тужба можда иде и даље од значаја пресуде МСП. Поклапа се са расположењем милиона људи широм планете који су изашли на улице, многи први пут у животу, подстакнути зверствима која је починио Израел, отпором палестинског народа, шокантним саучесништвом Запада и досадашњим неуспехом међународних институција под притиском САД.
Брзи пад поверења
Озбиљна солидарност са Палестином значи стварање масовног међународног покрета сличног оном против апартхејда у ЈАР током 1980-их. Био је у великој мери заснован на стратегијама бојкота, обустављања инвестиција и низа санкција, у комбинацији са јужноафричким отпором против апартхејда. Уведена је вишедеценијска забрана међународних наступа спортиста из ЈАР.
Ондашња, несврстана Југославија, антиколонијална и близак пријатељ афричких земаља, бранила је, између осталог, својим држављанима одлазак у ЈАР. Уколико би се ипак на то одлучили, потврда о уласку у земљу апартхејда није уписивана у пасош већ на посебном папиру, одузиманом приликом напуштања ЈАР.
Генерална скупштина УН је 1974. искључила режим апартхејда у Јужној Африци са својих годишњих састанака, признајући уместо тога АНК и други ослободилачки покрет Панафрички конгрес као званичне представнике јужноафричког народа. Одлука УН је значајно ојачала глобалне покрете, као и тајне и друге организације унутар Јужне Африке, чинећи Манделин избор 1994. неизбежним.
Неизбежан је био и брзи пад поверења у Запад последњих година. Већини људи на свету је јасно да Колективни запад није успео да се избори са планетарним кризама, било климатској или последицама треће Велике депресије од 2008. Овај пад легитимитета су убрзали рат у Украјини и геноцид у Палестини.
Ових дана је осећања у већем делу света изразио представник јеменског покрета Ансаралах (Хути) Мохамед Ал-Бухаити: "Нисмо непријатељски расположени према америчком народу, већ према америчкој спољној политици, која је довела до смрти десетина милиона људи, угрожава безбедност целог света, и животе Американаца. Хајде да се заједно боримо за успостављање правде међу људима."
У овом процесу је кинеска судија у МСП Суе Ханћин (Русија није имала судију у 17-очланом већу) покренула питање erga omnes ("ка свима"), што подразумева да израелске акције штете светској заједници и западни Јерусалим мора бити приморан да у име читавог човечанства прекине свој рат. "У погледу заштићене групе попут палестинског народа", написала је судија Суе, "најмање контроверзна је чињеница да међународна заједница има заједнички интерес да је сачува."
Невоље човечанства и ново расположење у њему омогућили су успон Глобалног југа и истока. Жалба МСП коју је поднела Јужна Африка, а подржало неколико држава Глобалног југа, сведочи о таквом расположењу. То је и својеврстан наступ мултиполарности у судској инстанци којом је до пре неки дан председавала Џоан Донахју, правна саветница америчког Стејт департмента у време државне секретарке Хилари Клинтон.
