Како се Сребреница обрела у Синђангу?

Скупштина кинеског острва Тајван (Законодавни јуан) усвојила је 27. децембра резолуцију о злочинима против човечности и геноциду који је, наводно, НР Кина извршила над Ујгурима, туркофоном исламском заједницом претежно настањеном на северозападу земље, у Ујгурском аутономном региону Синђанг.

Овом резолуцијом, Законодавни јуан придружио се групи парламената најревноснијих савезника САД (Велика Британија, Канада, Чешка, Белгија, Холандија, Француска, Литванија, Ирска, Европски парламент) који су, такође, усвојили сопствене резолуције о наводном геноциду над Ујгурима у НР Кини.

Светски ујгурски конгрес, са седиштем у Берлину, поздравио је усвајање поменуте резолуције, истакавши да је посреди веома важан преседан, јер је скупштина Тајвана прво законодавно тело у Азији које је усвојило резолуцију о наводном геноциду над Ујгурима.

Растегљива именица све веће употребне вредности

Употребна вредност именице геноцид у међународним односима последњих деценија је порасла и растегнута до неслућених политичких размера. Куда ствар са политичком (зло)употребом именице геноцид води, видело се још фебруара 1992. године, када је злочин јерменских војника у Хоџалију био проглашен за читав геноцид, а поготово 1995. године, када је злочин у Сребреници, мимо научних и експертских тумачења, политичким инструментима проглашен, такође, за геноцид.

Сада се са сличном оптужбом суочава НР Кина коју САД са својим сателитским владама оптужују за држање васпитних кампова и елиминацију Ујгура, иако је њихова популација у Кини, према званичним и лако проверљивим информацијама, током последњих шест деценија порасла са 2,2 на око 12 милиона, а животни век самих припадника ове етничке заједнице, у просеку, продужен са 30 на 75 година.

Да ствар буде још апсурднија, коло међу парламентима који осуђују наводни геноцид у Синђангу воде земље које су, не тако давно, извршиле најмонструозније геноциде у историји, попут Белгије у Конгу и Велике Британије у Ирској, Индији и низу других колонија.

Ко је Адриан Зенз?

Кина је током протеклих тридесетак година уложила много напора, људских живота и капитала да обузда терор ујгурских сепаратиста у Синђангу и од тог аутономног региона начини просперитетно подручје.

У стотинама терористичких напада од 1990, закључно са 2016. годином, убијене су хиљаде припадника кинеских снага безбедности и недужних грађана. Поменимо само синхронизовани напад ујгурских терориста који се догодио 5. јула 2009. године у Урумћију, главном граду Синђанга, у којем је страдало 197 људи, а повређено 1.700. Притом је оштећена 331 радња или продавница и 1.325 возила.

Аутор ових редова био је сведок напада ујгурских терориста на Тргу Тијенанмен 2013. године, када је погинуло петоро (од чега троје терориста), а повређено 38 људи. Одговорност за напад на Трг Тијенанмен преузео је Исламистички покрет источног Туркестана. 

Ове чињенице на Западу никога посебно нису занимале, ни забринуле. Ово тим пре што је кинеска влада лако успела да докаже да иза терористичких покушаја дестабилизације земље стоје западне организације, а да политички пројекат осуде наводног геноцида у Синђангу потиче од немачког антрополога Адриана Зенза, чију су фондацију ("Victims of Communism Memorial Foundation") у Вашингтону основале САД. Зензову фондацију спонзоришу обавештајне структуре САД, како би свету представиле да Кина, наводно, спроводи масовна интернирања, присилну контролу рађања и премештање радне снаге у друге регионе.

Десета година "Појаса и пута" и троструки одговор Пекинга

Темељи парламентарних осуда наводног геноцида у Синђангу формално су постављени 29. јуна 2020. године, када је Џејмстаун фондација ("Jamestown Foundation") објавила истраживање Адриана Зенза којим је кинеска влада оптужена за геноцид над ујгурском мањином.

Посебан сегмент Зензовог рада представља напор да се наводни геноцид над Ујгурима доведе у што тешњу везу и чак припише кинеском председнику Си Ђинпингу, о чему је Зенз говорио у интервјуу Дојче велеу 12. јануара прошле године.

Кина не пориче постојање камповa за преваспитавање, али...

Камен-темељац оптужбе да је у Синђангу спроведен геноцид над Ујгурима представља тврдња о милионима људи заточеним у центрима за образовање и обуку.

Кинеска влада тврди да је на основу пуког интервјуа са осам лица ујгурске народности и насумичне процене проистекле из тих интервјуа, невладина организација названа "Кинески браниоци људских права", коју финансирају САД, закључила да је 10 одсто, од укупно 20 милиона становника Синђанга, било заточено у камповима за преваспитавање.

Према кинеској влади, центри за образовање и обуку у Синђангу по својој природи нису се разликовали од центара за дерадикализацију у многим другим земљама и били су установљени у складу са принципима и духом резолуција о борби против тероризма, укључујући Глобалну стратегију УН за борбу против тероризма и План акције УН за спречавање насилног екстремизма.

Пекинг истиче да су у образовним центрима, расформираним закључно са октобром 2019. године, полазници стицали знања и вештине, те да је већина њих након тога добила стално запослење или започела сопствени приватни посао, уместо да су постали терористи или топовско месо терориста.

Јесу ли САД починиле геноцид над Индијанцима?

Насупрот статистичким подацима о расту броја припадника ујгурске заједнице у Кини, влада у Пекингу у званичним документима помиње контраст: драстично смањење броја припадника индијанских заједница на подручју данашњих САД од 1492. године до прве половине 20. века, са око 5 милиона на свега 250 хиљада.

Штавише, након победе над терористима, кинески Синђанг је доживео социјални и економски процват.

Између 2014. и 2019. године, бруто домаћи производ Синђанга порастао је са 919,59 милијарди на 1,36 билиона јуана, са просечном годишњом стопом раста од 7,2 одсто, док је расположиви доходак по глави становника годишње у просеку растао за 9,1 одсто. Притом је, судећи према званичним подацима, свих 3,09 милиона сиромашних људи у Синђангу, према садашњим стандардима, извучено из зоне сиромаштва.

Муслиманске земље на страни Пекинга

Кина је у органима Уједињених нација однела потпуну победу, што се тиче међународне подршке њеном праву да самостално спроводи властиту политику на унутрашњем плану, укључујући Тибет, Хонг Конг и Синђанг. До јуна 2021. године више од 90 земаља подржало је Кину у њеним настојањима да сачува то право, међу којима су биле најзначајније муслиманске земље.

Са друге стране, тек нешто преко четрдесетак земаља, међу којима ниједна из муслиманског света, није подржала критике на рачун кинеске политике у Синђангу које су долазиле из Канаде, САД и других западних земаља.

Та околност значајно олакшава позицију Пекинга који се, слично као у другим деловима света, па и на Балкану, суочава са намером САД да терористе исламистичкe провенијенције, онда када ови иступају за њихов геополитички рачун, представе као тобожње борце за слободу и демократију, што је у Синђангу случај.