Политичка индукција протеста

Медијска интерпретација кинеског незадовољства антиковид мерама преусмерена је на шире политичке захтеве, иако их је, судећи према објављеним снимцима, узвикивала тек неколицина демонстраната, што у својим извештајима не споре ни водећи западни медији
Политичка индукција протеста© Tanjug/AP Photo/Andy Wong

Протести против антиковид мера у Кини, који су прошле недеље избили у неколико тамошњих градова, међу којима су и они под директном управом централне владе, попут Пекинга, Шангаја и Чунгћинга, несумњиво су политички индуковани споља.

Јесу ли и организовани изван Кине, за сада, остаје отворено питање. Судећи према досадашњим кинеским искуствима са уличним протестима, никога у перспективи не би требало да изненади позитиван резултат једног таквог политичког теста.

Оваквој тези у прилог говоре протести у Хонгконгу, одржани у више наврата од 2014, закључно са 2020. годином. Кинеска влада и медији објавили су прецизне податке о свотама новца које су организације, попут НЕД-а (National Endowment for Democracy ) или ОТФ-а (Open Technology Fund ), које финансира амерички Конгрес, издвајале за протесте у Хонгконгу, о чему су, уосталом, опширно извештавали и западни медији.

Само током 2020. године, НЕД је, према јавно доступним информацијама, за 11 пројеката у Хонгконгу издвојио два милиона долара.

Уложити новац у организацију протеста у унутрашњости Кине знатно је теже, него то исто учинити у Хонгконгу, али није немогуће.

У Кини од самог почетка пандемије трају драстичне антиковид мере. Политика нулте толеранције на присуство коронавируса онемогућила је уобичајени ток живота.

Власници многих ресторана и малоипродаја били су принуђени да затворе своје објекте. Због појаве вируса изоловани су читави блокови зграда. Улазак у подземну железницу или неки други систем јавног превоза био је могућ једино уз приказивање потврде о негативном тесту на присуство коронавируса.

Разлози за незадовољство расли су са попуштањем мера превенције у осталим деловима света. Штавише, на недавно одржаном заседању Свекинеског народног конгреса чак је саопштено да се од политике нулте толеранције на присуство коронавируса неће одустајати.

Двадесет четвртог новембра ове године, у Урумћију, главном граду Ујгурског аутономног региона Синђанг, избио је пожар у једном од епидемијски изолованих блокова зграда. Ватра је однела животе најмање десеторо људи.

Западна искривљена медијска слика протеста

Пожар у Урумћију био је катализатор протеста. Влада је била оптужена да ватрогасци нису могли да приђу згради због предузетих антиковид мера, односно медицинске опреме и шатора испред зграда.

Иако је влада демантовала ову информацију, она је у западним медијима, попут Си-Ен-Ена и "Вашингтон поста", употребљена за даљу политичку индукцију протеста.

Медијска интерпретација кинеског незадовољства антиковид мерама преусмеравана је на шире политичке захтеве, иако их је, судећи према објављеним снимцима, узвикивала тек неколицина демонстраната, што у својим извештајима не споре ни водећи западни медији који су поштено и професионално извештавали о броју учесника демонстрација.

Повици неколицине, доступни на интернету, који се тичу захтева да Синђанг "добије слободу", а Си Ђинпинг и КП Кине "одступе", постали су врло брзо главне теме извештаја, а не незадовољство драстичним антиковид мерама.

Пожар у Урумћију и незадовољство антиковид мерама згодно су, унутар западног медијског наратива, искоришћени да се светској јавности интерпретативно подгреје стари арсенал антикинеских парола о "слободи" за њене делове, у овом случају Синђанг, који се сматрају за њене Ахилове пете (Хонгконг, Тибет, Тајван, Синђанг).

Током последњих деценија, Кина је, закључно са 2015. годином, када јој је пошло за руком да сузбије и неутралише терористичке групе исламиста у Синђангу, уложила велики број живота својих грађана и десетине милијарди долара како би повратила стабилност, нарушену споља, у своје северозападне делове.

Отуда је прошлонедељна појава парола о "слободном Синђангу" на протестима за Пекинг увек опомена и подсећање на страшне терористичке нападе и људске губитке које је донедавно подносио.

Фино подешавање

Аутор ових редова је сведок последњег самоубилачког терористичког напада ујгурских сепаратиста на Тијенанменu 2013. године, када је погинуло петоро људи.

Иако масовност није била својствена прошлонедељним окупљањима, Кина је протеклог викенда, односно од почетка ове недеље, прибегла попуштању антиковид мера. Антиковд мере у Кини нису једноставан збор правила, већ су сложен систем диверзификован на више управно-административних нивоа и према различитим деловима земље.

Прве вести говоре да се грађани великих градова од ове недеље у системима јавног превоза возе без потврда да су тестирани на присуство коронавируса. Централна влада назвала је то финим подешавањем, односно оптимизацијом антиковид мера.

image