Зашто шкрипи "Глобална капија" Европске уније?

Уколико је улагање у инфраструктуру заиста срж геополитике, како је недавно за "Форин полиси" изјавила Јута Урпилајнен, комесарка Европске уније задужена за међународна партнерства, онда на пољу те сржи геополитике Брисел за Пекингом каска тачно деценију, јер лане обзнањена иницијатива Европске уније, названа "Global Gateway" ("Глобална капија"), која треба да парира кинеском "Појасу и путу", још увек није заживела и још увек је предмет полемике међу европским политичарима и експертима.

Ове године биће обележено 10 година откако је председник НР Кине Си Ђинпинг у Казахстану обелоданио иницијативу за успостављање економских коридора дуж путева свиле, колоквијално названу "Појас и пут". Био је то аларм за колективни Запад који ни после читаве деценије није пронашао ефикасан одговор на ову кинеску иницијативу која је доживљена као геополитички изазов.

Од тада до данас, Кина је око свог пројекта, закључно са јануаром 2023. године, окупила 151 земљу света. Према подацима центра “Green Finance and Development” при Универзитету Фудан у Шангају, од 2013. до прошле године унутар “Појаса и пута” остварена су кумулативна улагања у вредности од 932 милијарде долара (561 милијарда у оквиру грађевинских уговора и 371 милијарда у нефинансијским инвестицијама).

С друге стране, оно што називамо колективним Западом смишљало је, годинама, уз дебело кашњење, различите стратегије, партнерства и савезе, како би доскочило “Појасу и путу”.

Поменимо само недавне иницијативе "Blue Dot Network” (САД, Јапан, Аустралија) или иницијативе из орбите САД и Г7, попут "BuildBackBetterWorld (B3W)" и "Partnership for Global Infrastructure and Investment”.

Са своје стране, Велика Британија је априла прошле године обновила "Commonwelth Development Corporation" (овога пута са новим називом: "British International Investment") и стратегијом чији је циљ, а то у документима британског парламента уопште не крију, подршка спољној политици Уједињеног Краљевства.

Та ствар се само лепо упакује: "British International Investment” оперативно је независан од владе, али служи њеној спољној политици.

То значи да Британци желе да се инвестиционо надмећу са Кином, нарочито у Африци, Индопацифику и Азији.

Европска унија, са своје стране, жели да у ову нову велику игру уведе властити геополитичко-економски пројекат, поменута "Глобална капија", али се суочава са отпором и сумњама у властитим редовима.

Према наводима магазина "Форин полиси", Брисел се бори да убеди скептике унутар и изван сопственог блока да би једна таква иницијатива, па макар уследила са десетак година закашњења у односу на Пекинг, заиста значила нове послове и да Европска унија, захваљујући њој, може да постане кредибилан играч у игри којом Кина за сада суверено доминира.

Укратко, Брисел кроз иницијативу "Глобална капија" до 2027. године жели да уложи до триста милијарди евра из буџета ЕУ, држава чланица и приватног сектора. Ова сума намењена је улагањима у неразвијеним земљама и треба да унапреди улогу Европске уније у свету.

Стефано Санино, генерални секретар Европске службе за спољне послове, дипломатског огранка Европске уније, рекао је да "Глобална капија" представља нови приступ који се више не усредсређује само на помоћ циљним земљама, већ више узима у обзир европску интересе, што је, по њему, огромна промена.

Као примере пројеката који су већ финансирани и који су у току, званичници Европске уније навели су нови подморски кабл са оптичким влакнима који ће повезати неколико земаља северне Африке и јужне Европе, као и учешће Европске уније у изградњи хидроелектране вредне 5 милијарди евра у Таџикистану, што ће, по њима, смањити зависност централне Азије од руске енергије.

Глобална капија Европске уније шкрипи управо у реченици да ће изградња једне хидроцентрале у централној Азији смањити зависност читавог тог региона од руских енергената.

Многи аналитичари у Бриселу, наиме, сматрају да обим европских планова није довољан у поређењу са изазовом (Кином), с обзиром на то да су, како наводи ”Форин поллиси”, само Африци потребна инфраструктурна улагања у износу од 150 милијарди долара годишње.

Европа, према истом извору, нуди само кап у том инвестиционом мору.

Ребрендирање Европске уније

Критичари поменуте иницијативе Европске уније, наиме, поред осталог, истичу да иницијатива Брисела у стварности не доноси додатна финансијска средства, већ се ослања на финансијске ресурсе које су већ издвојиле или планирале поједине земље чланице или сам буџет Европске уније за период од 2021. до 2027. године, те да би многи пројекти, свеједно, били остварени и без прокламовања ове иницијативе.

"Ово је у великој мери вежба ребрендирања", рекао је тим поводом за “Форин полиси” Бари Ендруз, ирски члан Европског парламента.

Притом, како наводи исти извор, није чак ни јасно колико ће се обећаног новца заиста слити у ову иницијативу. Скоро половина од триста најављених милијарди евра, требало би да буду приватне инвестиције које би Европска унија да генерише системом финансијских гаранција.

Експерти у самој Европској унији указују на велики јаз у поверењу између онога што називају развојном заједницом и инвестиционом заједницом, за разлику од Кине чији систем лакше ангажује државне банке и компаније, али и оне приватне.

"Форин полиси" као пример наводи "Хуавеј", компанију у приватном власништву која је изградила већи део, око 70 одсто, целокупне афричке 4Г мреже.

Поредећи ове иницијативе, извесно је да ће се главни инвестициони судар Кине и Европске уније одиграти у Африци, у којој су кинеске компаније одавно присутне.

Европска унија тамо наступа са причом о "дужничкој замци" и "лошим кинеским инвестицијама", протежирајући себе као некога ко у инвестирању остварује највише стандарде.

Баш као што су некада, неке од европских нација, експлоатацијом и злочинима, у колонијама "цивилизовале" тамошње народе. Тешко да ће континент са таквим наслеђем олако насести на причу о стандардима и најбољим намерама.