НАТО (и) на Далеком истоку

Под изговором да Кина, заједно са Русијом и Северном Корејом, угрожава безбедност суседа и острва Тајван, Токио, притиснут геополитичким интересима Вашингтона и Лондона, намерава да удвостручи војни буџет који би, према проценама, за неколико година могао да постане трећи у свету по финансијској вредности
НАТО (и) на Далеком истокуGetty © Koichi Kamoshida / Getty Images

Нова велика игра овог месеца на Далеком истоку добија свој нови, војни формат, невиђен од Другог светског рата.

Јапански премијер Фумио Кишида окончао је пре недељу дана у Вашингтону своју дипломатску турнеју на релацији Рим – Париз – Лондон – Отава, потврдивши и званично да ће у дело спровести намеру своје земље да поново драстично војно ојача. У исто време, Токио је са Лондоном потписао билатерални "одбрамбени споразум" који је у Пекингу доживљен као билатерална верзија НАТО-а.

Драстично војно јачање Јапана и најављено прекомпоновање америчке војне силе у тој земљи, као и могуће присуство британске војске и потенцијално војника других НАТО држава, одвијају се под изговором да Кина, заједно са Русијом и Северном Корејом, угрожава безбедност својих суседа и острва Тајван које јој по слову међународног права припада, односно, да би рат у Украјини могао да добије своје азијско издање.

Јапан постаје регионална војна сила

Притиснут геополитичким интересима Вашингтона и Лондона да обуздају економски и геополитички узлет Пекинга, Токио намерава да удовољи одлуци НАТО савеза из 2014. године и удвостручи властити војни буџет, што значи да ће, као трибутарна држава, убудуће сносити најзначајнији део трошкова сизеренског америчког војног присуства на Далеком истоку. Већ ове године, војна потрошња Јапана требало би да досегне 55 милијарди долара.

Током наредних пет година, војна издвајања Јапана биће повећана са око један на два одсто бруто домаћег производа. Када намера Токија буде спроведена у дело, војни буџет Јапана могао би, према неким проценама, да постане трећи у свету по својој финансијској вредности.

Према извештајима светских агенција, број америчких војника у Јапану наредних година не би био номинално повећан, али би укупне америчке снаге у тој земљи биле прекомпоноване и ојачане, а Јапан би, приде, од својих савезника купио огромну количину противбродских ракета домета до хиљаду километара.

Према извештају Ројтерса, противбродске ракете требало би да стигну у Јапан, али у склопу обновљеног америчког пука маринаца, јачине две хиљаде војника. Читав процес приспећа ракета и обнове америчког пука маринаца требало би да буде окончан до 2025. године.

Идући у сусрет овој намери, засебна чета америчке војске од око 300 војника и 13 пловила требало би да буде распоређена у зони прихвата контингента већ до пролећа ове године, како би омогућила транспорт америчких трупа и опреме.

Северна Кореја, Русија и Кина биће у домету јапанских ракета

До јуче земља ограничена властитим уставом на најнужнија питања националне безбедности, Јапан сада, према релевантним медијским извештајима, постаје регионална војна сила која интензивно ради на развоју више врста пројектила дугог домета, од две и три хиљаде километара, које у целини намерава да размести до 2035. године.

Влада у Токију планира размештање пројектила домета од око 2.000 километара за десетак година, а хиперсоничних ракета домета од око 3.000 километара, које могу да досегну било коју тачку у Северној Кореји и значајним деловима Кине, до 2035. године.

Према истим извештајима, у Јапану је тренутно 54.000 америчких војника, међу којима је 18.000 маринаца. Већина њих налази се на Окинави, односно дуж обода Источног кинеског мора, свега стотинак километара од кинеског острва Тајван.

Значајно присуство америчких трупа подстакло је негодовање политичких представника и мештана на Окинави, а локална влада острва тражила је више пута од других делова Јапана да "угосте" бар део америчких војних снага.

Кина је на намеру Јапана да по диктату САД повећа свој војни буџет на два одсто реаговала уздржано, саопштивши да билатерални односи не би требало да шкоде трећим странама.

Британци поново долазе на Далеки исток

Војни споразум Токија са Лондоном, који су недавно потписали британски премијер Риши Сунак и јапански Фумио Кишида, ствара правни основ за распоређивање британских и јапанских трупа на територијама ове две земље, ради обуке и "других операција" које обухватају и одржавање заједничких војних вежби.

Џоу Јунгшенг са Института за међународне односе Кинеског универзитета спољних послова изјавио је тим поводом да ће пакт Токија и Лондона погоршати регионалне тензије и поткопати стабилност. Он је истакао да је овај споразум, без имало сумње, билатерална верзија НАТО савеза и да Јапан доводи све више НАТО снага у источну Азију.

Џоу је упозорио да ће британско-јапански пакт бити лош пример који би могао да доведе до хаотичнијег стања у азијско-пацифичком региону. Он је потез Јапана ка ревидирању сопствених одбрамбених прописа о одбрани и повећању војне потрошње назвао суштински нелегитимним.

Портпарол кинеског министарства спољних послова Ванг Венбин додао је да би овај билатерални пакт требало да буде допринос јачању међусобног разумевања, поверења и сарадње између земаља и да не би требало да циља било какве, како је дословно рекао, имагинарне непријатеље, а још мање да реплицира застарели начин размишљања блоковске конфронтације у азијско-пацифичком региону.

Су Липинг, директор Центра за студије југоисточне Азије Кинеске академије друштвених наука, рекао је да је америчко-јапанска алијанса склизнула у војно одвраћање, што може само да погорша неповерење између земаља у региону. Према Су Липингу, хладноратовски менталитет изазива све више конфронтација у региону Далеког истока.

Кина се током 20. века извукла из колонијалних канџи тадашњих великих сила, односно земаља које данас чине НАТО.

Војни повратак Велике Британије на Далеки исток никоме у Кини, након искуства опијумских ратова и дословног разарања комплетног кинеског друштва и економије током 19. и почетком 20. века, не може изгледати добронамерно, ни пријатељски. Свако ко је обишао рушевине Старе летње палате или Забрањени град у Пекингу, зна о чему је овде реч. Једина разлика је што је за разарање кинеских градова, узурпацију кинеских лука и војно насиље у 19. веку било потребно знатно мање изговора него данас.