Мрачни савез, неснимљена сезона "Наркоса”

"Нетфликс" гледаоцима "Наркоса", нарочито колумбијског дела овог иначе сјајно снимљеног серијала чија актуелност и гледаност не јењавају до данас, дугује низ објашњења ширег контекста теме, а тиме и саме радње, чији је смисао у сценарију остао замагљен иза нечега што бисмо, у овом случају, колоквијално могли назвати Пењиним или Штехнеровим зидом.

Колико год агент ДЕА Хавијер Пења улагао труда и личног ризика у борбу против колумбијских картела из Меделина и потом Калија, кршећи често правила и процедуре, али никада закон, како је сам једном изјавио, у серији би долазио до загонетног Била Штехнера, односно ЦИА и стварних операција САД у Латинској Америци које би зајазиле његов труд.

Стварна улога САД у Колумбији и Латинској Америци, напросто, није уочљива само из приказа спектакуларних полицијских рација, медијских наслова или крвљу натопљених улица колумбијских и мексичких градова.

Одговор је дао Гари Веб

Сваки пут када би неки нарко картел био уздрман и потом срушен, у овом случају нарко картели Пабла Ескобара из Меделина и браће Родригез из Калија, САД би створиле нови владајући картел.

Одговор на питање због чега су САД уздизале своје нарко картеле осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века, што вероватно чине и данас, дао је амерички новинар Гари Веб (1955–2004) у серији текстова објављених у "Меркјури њузу" и у књизи "Мрачни савез" (The Dark Alliаnce).

Веб је пронађен мртав, са два метка испаљена у главу, након што је био приморан да напусти своју редакцију, и након што током наредних неколико година нигде у САД није могао да пронађе запослење као новинар.

Истинитост Вебових објава накнадно је додатно потврђена, а његова више него сумњива смрт службено се води као самоубиство. С два метка у главу.

Значај Вебовог новинарског истраживања почива у чињеници, коју је он открио и објавио, да су САД, посредством ЦИА, користиле незаконити увоз кокаина из Колумбије како би у тајности финансирале паравојне побуњеничке јединице "контраша" у њиховом герилском и терористичком рату против законите владе у Никарагви ("сандинисти") током осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века.

Кокаин у бројкама

Нуспроизвод ове операције ЦИА је поплава "крека" у Лос Анђелесу, нарочито у црначким квартовима, што је Вебовом новинарском прегнућу дало и снажну социјалну компоненту.

Ево како је изгледала унутрашња структура тог државног "бизниса".

Према наводима "Волстрит џорнала", производња килограма кокаина у време ере Пабла Ескобара, дакле осамдесетих година прошлог века, коштала је до 1.000 долара. Трошкови по килограму кокаина расли су до 4.000 долара након транспорта до Мајамија. У САД, Ескобаров картел средином осамдесетих година прошлог века килограм кокаина продавао је по цени која је достизала 70.000 долара.

За килограм кокаина продатог у САД, иначе, Ескобар је код куће могао да убије између 23 и 700 полицајаца, будући да је убиство полицајца, у просеку, плаћао између 100 и 3.000 долара, често дечацима који нису имали више од десетак година.

На свом врхунцу, Ескобаров картел из Меделина слао је дневно пет до седам авиона са кокаином у САД. Сваки авион превозио је око 500 килограма кокаина. Поређења ради, укупан извоз колумбијског кокаина у САД средином седамдесетих година износио је око четири тоне годишње.

Ови летови никако нису могли да остану невидљиви за америчке власти. Американци су се, међутим, правили да их не виде, што је, извесно, случај и данас.

Мирандино сведочење

Као што не би било плодотворно препричавати садржај серијала "Наркос", који је тек одшкринуо врата кокаинског "бизниса" и улоге САД у њему, тако не би вредело ни препричати садржај књиге "Мрачни савез" која је, уосталом, лако доступна и на интернету.

Овде вреди поменути само два детаља из књиге.

Први је сведочење Енрика Миранде Хаима, бившег сандинистичког обавештајца (помиње се и да је био двоструки агент ЦИА и доушник ДЕА) који је сведочио да су кокаин намењен "контрашима" из Колумбије допремали пилоти Ескобаровог картела.

Гари Веб у својој књизи преноси детаљно Мирандино сведочење. Са Мирандом је разговарао у затвору, где га је посетио и интервјуисао.

Миранда је сведочио да је кокаин, у паковањима од по 25 килограма, истоваран на неколико писта, укључујући ону направљену на фарми оперативца ЦИА Џона Хала на северу Костарике, одакле је транспортован у САД.

Уз то, Миранда је сведочио да је 1991. срео пилота ЦИА Маркуса Агуада на једној вечери, где је друштву говорио о летењу за колумбијске картеле и својој намери да, за картел Кали, бомбардује луксузни затвор у коме је, накратко, био добровољно "затворен" Пабло Ескобар, након чега је уследио пад његовог картела.

Џорџ Буш старији са вођом Ескобаровог картела

Други "штрчећи" детаљ Вебовог истраживања је улога потоњег председника САД Џорџа Буша старијег, нарочито као бившег шефа ЦИА, који је, како се у књизи дословно наводи, имао договор са Ескобаровим картелом о снабдевању "контраша" оружјем у замену за слободан пролаз за испоруке кокаина у САД.

У сведочењу Алена Раула Руда, кога су саслушали припадници америчког Министарства правде, наводи се да му је Ескобар рекао да је Џорџ Буш изиграо договор са његовим картелом.

Руд је сведочио да су припадници Ескобаровог картела добијали испоруке наоружања из САД. То наоружање, припадници Ескобаровог картела су узимали из приспелих авиона, а у замену за наоружање у америчке војне базе слали кокаин. Потом су преузето наоружање испоручивали никарагванским "контрашима".

Руд је чак навео да је Ескобар поседовао фотографије којима је могао да поткрепи своје тврдње. То нису биле само слике авиона пуних наоружања и кокаина, већ и снимак самог Буша са Хорхеом Очоом, једним од вођа Ескобаровог картела. Према Рудовом сведочењу, Буш се са Очоом сликао испред кофера пуних новца.

Епилог и клан Де Голфо

Према проценама америчке Канцеларије за националну политику контроле наркотика, коју је средином јула 2022. године пренео АП, Колумбија је 2021. произвела око 972 тоне кокаина који је углавном извезен у САД. Овај кокаин произведен је на око 234.000 хектара засађена коком, што је такође површина која тешко може да остане непримећена.

Уколико сте мислили да се прича, испричана на "Нетфликсу", завршава са клановима Меделин и Клио, као и са њиховим "колегама" из Мексика, преварили сте се.

Крајем јануара ове године, наиме, у Њујорку је проглашен кривим Даиро Антонио Усага Давид звани Отониел, као вођа колумбијског картела званог Де Голфо. Отониел је пред америчким властима признао да је предводио поменути нарко клан. Осим продаје дроге, био је, наравно, оптужен и за убиства полицајаца, регрутовање малолетника, чак и за сексуално насиље.

Када му буде изречена казна, она ће се кретати између 20 година и доживотног затвора.

Питање је само који је следећи колумбијски картел на реду.

Следеће: Продаја опијума као инструмент политике Велике Британије на Далеком истоку