Ко организује прогон свештеника и монаха Украјинске православне цркве

После катастрофалне одлуке Цариградског патријарха Вартоломеја Првог да на неканонски начин призна аутокефалност расколничке Православне цркве Украјине, чиме је убацио клицу раздора у духовни простор православног народа ове земље, сада смо сведоци варварског прогона верника и свештенослужитеља Украјинске православне цркве Московске патријаршије, са елементима нацистичког деловања.

Када то кажем, у првом реду мислим на поједине високо образоване личности које заузимају високе положаје у политичком животу Украјине, од којих се могу чути и такве тврдње да су "Руси пореклом Татари или Угрофинци", што је очигледно у функцији дисквалификовања руског народа као "мање вредног".

Овакве квалификације нас подсећају на мрачни период рађања нацизма у Немачкој тридесетих година прошлог века, као и на време успона бољшевичке власти. Такође, овакве изјаве се уклапају и у планове Ватикана на стварању "Антирусије" кроз реализацију процеса унијаћења православног живља који је замишљен да буде темељ новог украјинског идентитета.  

Вирус утицаја Запада

До овога не би дошло да се под сводове Цариградске патријаршије није уселио вирус утицаја западних међународних политичких и обавештајних кругова на одлуке које је доносио цариградски патријарх.

Разорни ефекат тога понајбоље видимо на примеру Украјине, где државна власт чини све да забрани рад верским организацијама које су на било који начин повезане са Русијом.

У том контексту је председник Украјине потписао декрет који се односи на увођење "санкција против представника верских организација које су повезане са Русијом", па се чак наводи да су њихови званичници посумњали да "Украјинска православна црква шири проруске ставове", као и да је "на једном од најсветијих места у Украјини - у Кијевско-печерској лаври, откривен проруски материјал који потврђује повезаност свештеника са РПЦ".

С тим у вези, Државна служба безбедности (СБУ) је издала саопштење да су њени агенти извршили претрес у више од 350 црквених зграда, укључујући и један манастир у региону Ривна који je 240 километара удаљен од Кијева. СБУ је тим поводом истакла да је током акције пронађена одређена количина "проруске литературе, која се користи током студија, као и за пропаганду 'руског света'".

Касније је у саопштењу Одељења за спољне црквене послове Московске патријаршије објављено, да је реч о одређеној количини одштампаних Божићних посланица руског патријарха, које су били намењене верницима у Украјини. Коначно, то је пракса и обичај у свакој православној аутокефалној цркви пред празник рођења Господа Исуса Христа.

Поред свих наведених чињеница и описа драматичних догађаја по опстанак Украјинске православне цркве Московске патријаршије, указујемо и на незабележено малтретирање и хапшења њених свештенослужитеља као и давање рока до 29. марта да "предузму све  мере за ослобађање зграда и објеката Кијевско-печарске лавре".

Овакво варварско понашање према служитељима Христове цркве није забележено још од времена Крсташких ратова.

Реч је о лаври која представља руски Јерусалим, и која је од УНЕСКО-а проглашена за једно од највиших места светске културне баштине.

Да ли је неопходно да поновимо да је Украјинска православна црква Московске патријаршије једина канонска црквена организација на тлу Украјине, што потврђују званична документа која је потписао Цариградски патријарх Дионисије IV и Свештени Синод Цариградске Патријаршије из 1686. године, када је на молбу Цариградског патријарха Кијевска митрополија стављена под јурисдикцију Московске патријаршије, коју она није могла да води због егзистенцијалних проблема које је Византијско царство имало са Отоманском империјом.

Незаинтересовани посматрачи

Један од круцијалних података је да је канонску јурисдикцију Московске патријаршије над Кијевском митрополијом признавао сав православни свет дуже од 300 година.

Због свега наведеног, питамо се: Да ли су све међународне организације одједанпут постале "глувонеме" на овако скандалозне поступке СБУ, јер ни једног гласа нити шума нисмо чули. Да ли то они тихују у леденој тами својих некада значајних институција, као што су УН, УНЕСКО, ЕК и бројне владине и невладине организације које се баве заштитом људских права и свакојаких слобода? Да ли се овом скупу "незаинтересованих посматрача" који гласно ћуте, може додати и Цариградска патријаршија, Светски савет цркава као и помесне православне аутокефалне цркве?

То није добро, чак је и опасно, јер се пред православном црквом у целини налази период великих изазова. Поготово што је она остала једина брана традиционалних вредности пред налетом содоме духовно и морално посрнулог човечанства.