Крађа реликвија Кијевско-печерске лавре

Са згражавањем смо примили вест о могућности вођења било каквих преговора између Кијева и Унеска о преузимању и премештању на Запад православних светиња из Кијевско-печерске лавре, укључујући и мошти светаца? Тим поводом, шеф руске Спољно-обавештајне службе Сергеј Наришкин рекао је да је планирано да се светиње из Кијевско-печерске лавре пренесу у музеје Италије, Француске, Немачке и Ватикана, и то под изговором "спасавања од руских ракетних удара", и подвукао, да одбрана Кијевско-печерске лавре има дубоко духовну димензију за Русију "што значи да то само појачава нашу одлучност да завршимо Специјалну војну операцију".

У међувремену је извршен попис комплетне имовине Кијевско-печерске лавре и издвојена су средства за њихов транспорт. О свему је обавештен и поглавар канонске Украјинске православне цркве Митрополит Онуфрије, да ће иконе и мошти као и други предмети бити "привремено" премештени, и то наводно, ради безбедности док се ситуација на терену не нормализује.  

Уколико се узме у обзир чињеница да је уз посредовање швајцарске невладине организације - Међународне алијансе за заштиту културног наслеђа у зонама сукоба, на чијем челу је Томас Скот Каплан, амерички милијардер и колекционар уметнина, а уз прећутну сагласност Унеска, у француском Лувру 14. јуна уприличена изложба најстаријих византијских икона које су тајно изнете из Украјине, са правом се ствара сумња у Русији да ће напад јеретика на Кијевско-печерску лавру бити само логичан наставак приче о крађи руског духовног и културног блага са територије Украјине.

Иницијална каписла

Овакав варваризам и дивљаштво представљају логичан наставак онога што се догодило крајем 2022, а што је пренео Информативно-катихетски портал "Ризница", када су канонска Украјинска православна црква и братство Успенске Кијевско-печерске лавре избачени из Горње лавре, и лишени права служења у Светоуспенском Саборном храму и Трапезној цркви светих Антонија и Теодосија.

Треба истаћи да је манастир у државном власништву још од совјетских времена, и да је подељен на Горњу и Доњу лавру, и функционисао је према посебним уговорима о коришћењу.

Након тога, Кијевско-печерска лавра је случај Горње лавре изнела на суд, тврдећи да је исељење било неосновано и да се тиме крше права Цркве. Међутим, 13. јуна 2023. Привредни суд Кијева одбио је тужбу манастира а да при том није саслушао аргументе манастирског правног заступника. Како је изјавио правни заступник, адвокат протојереј Никита Чекман, манастир је поднео молбу за одлагање судског претреса "због дугих поступака који су објективно онемогућили учешће на суђењу". Међутим, суд је одбио молбу и одржао прву седницу без присуства представника манастира и одмах донео одлуку, не давши могућност тужиоцу да на рочишту изнесе своје аргументе и поставља питања туженом, да учествује у претресу и изнесе свој правни став, како на суду тако и у јавности.

По мишљењу оца Никите, суд је одбио захтев да се решење одложи, због притиска министра културе који намерава, као и колективни Запад, да протера канонску Украјинску православну цркву Московског патријархата из Кијевске и Почајевске лавре.

Ови примери представљају In flagranti доказе да је неканонска одлука Васељенског патријарха о давању аутокефалности расколницима у Украјини била иницијална каписла која је упалила искру сукоба два православна народа.

Такође, намеће се питање, шта уопште могу да значе мошти светаца Кијевско-печерске лавре једном дехристијанизованом западном свету, у коме је породица као основна ћелија друштва разорена, а истополни бракови и сатанистички покрет у успону?

Неотуђиво право

Претпостављамо ништа или готово ништа. Или бар не оно што мошти светитеља значе верницима православног Истока. За православне хришћане ове реликвије представљају одуховљена телесна пребивалишта Господа Бога и осведочене храмове Светога Духа, било да је реч о телу у целости, његовим деловима или пак само честици. Такође, многи православни хришћани сматрају да су мошти извор Божанске енергије. Оне представљају један од најстаријих облика поштовања светитеља чије је постојање доказано још у другом веку, много пре поштовања икона и других форми представљања светитеља.

Одговор на питање шта западном човеку могу да значе мошти светаца Кијевско-печерске лавре и какав је њихов однос према духовном и културном наслеђу другог народа, може да послужи и лично искуство писца ових редова који је био део четворочлане делегације Међународне организације за репатријацију партенонских скулптура, која је 17. јула 2006. била примљена у Дому лордова од стране британског министра културе Дејвида Лемија.

И поред објашњења да су партенонске скулптуре исечене на најгрубљи начин скрнављењем споменика Хеленске цивилизације и на нелегалан начин изнете из земље, под изговором "да се заштите од ратних сукоба који су у то време Грци водили за ослобођење од отоманске империје", а које је касније британска влада откупила од Томаса Бруса као од приватног лица, то није било легално јер је британски лорд то недело учинио у својству највишег дипломатског представника Британског краљевства, чиме се апсолутно дискредитује чин стицања власништва над партенонским скулптурама!

Потпуно је јасно да колонијални и хегемонистички менталитет не жели да прихвати никакав међународни правни акт нити одлуку било које међународне организације (УН, УНЕСКО...), као ни Ванкуверску декларацију УН из 1976. која гласи да је "Неотуђиво право сваке земље да са пуним суверенитетом буде баштиник себи својствених културних и духовних вредности, које су плод целе њене историје"!

Револуционарни чин

Сво неразумевање и хегемонистичку охолост свога бића, британски министар културе Дејвид Леми је демонстрирао у питању које је поставио потписнику ових редова: "Шта вам толико значе обични хладни мермери"! Под сводовима Дома лордова у Лондону је остао да лебди у ваздуху мој одговор "да партенонске скулптуре за грчко национално биће не представљају хладни мермер, већ су оне симбол идентитета и континуитета Хеленске нације. Они су најплеменитији симбол савршенства. Они представљају одавање поште филозофији и демократији. Они су суштина Хеленизма!"

Аналогно томе, индикативно је да су два толико велика злодела учињена од истог починиоца и са истим објашњењем "бриге о заштити од ратних сукоба", на временској дистанци већој од 200 година. То говори да је колонијални и хегемонистички Запад увек поседавао безосећајни однос према вери, традицији, култури и историји. 

Још је Достојевски са својих пророчких висина јасно сагледао трагедију Запада и открио њен узрок. Разлог је у томе што је Запад изгубио лик Богочовека Христа, као једину вечну вредност ради које постоје сви светови. И због тога се у земљама Западне хемисфере све "замутило и кренуло у хаос". Другим речима, западни човек хоће братство, али не може да га оствари, јер је изграђен на начелу егоистичке самосталности, која га све више и више усамљује и одваја од људи, тако да он живи као у пустињи.

Управо нам ове чињенице откривају суштину сукоба у Украјини. Реч је о судару два света, две цивилизације, о сукобу добра и зла, хришћанства и сатанизма. Зато је и неопходно о свему говорити јавно и обелодањивати њихове намере. То се каже и у посланици апостола Павла Ефесцима (5,8-21): "Истражујте шта је Господу угодно и не будите саучесници у јаловим мрачним делима, него их радије изобличавајте. А све што се изобличава обелодањује се".

Коначно, и енглески романописац, есејиста, новинар и критичар Џорџ Орвел рекао је: "У свету где је све обмана и лаж, причати истину представља револуционарни чин".