Вартоломеј и Зеленски на истом задатку

Вест која је потресла цео православни свет и коначно скинула маске са лица свих актера који учествују у рушењу јединства православне цркве гласи да се председник Украјине Владимир Зеленски у почетком јула састао са цариградским патријархом Вартоломејом Првим, на Фанару, у Цариграду.

Како преносе грчки медији, "током састанка је разматрано питање давања статуса ставропигије Васељенске патријаршије Кијевско-печерској лаври". Грчки сајт "Рoмфеа" је пренео и да су две стране током сусрета разговарале и о "другим активностима за уједињење украјинског православља".

Раније је портал Савезa православних новинара пренео да су, према речима Људмиле Филипович, члана Државне комисије за етничку политику при канонској УПЦ, монасима Лавре понуђене три опције  – прелазак у расколничку ПЦУ, Цариградску патријаршију или одлазак у Руску Федерацију.

Упркос томе, "Ромфеа“ преноси да монаси Лавре не желе ни да чују да пређу у крило расколничке Православне цркве Украјине (ПЦУ), нити да прихвате статус ставропигије Васељенске патријaршије, "што представља највећу препреку која отежава преговоре".

Нема сумње да ово представља најдиректнији, отворени чин варварског и разбојничког отимања светиња највеће православне аутокефалне цркве – РПЦ. Кијевско-печарска лавра представља симбол идентитета и континуитета руског народа. За руско национално биће она представља руски Јерусалим, баш као што су и српске цркве и манастири на Косову и Метохији за српски национални етнос.

Како је могуће да симбол постојања и трајања руског православља постане ставропигија Васељенске патријаршије, када знамо да је ставропигија (грчки - σταυροπηγία) црквена установа која не потпада под надлежност месне епархијске власти, већ је потчињена непосредно патријарху или Светом архијерејском синоду, у овом случају Руске православне цркве. Манастир је саграђен за време Кијевске Русије 1015. године, и подигао га је Антоније Печерски, Кијевски Рус, родом из Љубеча.

Ставропигијски статус се најчешће даје појединим манастирима или парохијама од посебне историјске или друге важности. Примера ради, у Српској православној цркви је најзначајнија ставропигијална установа Пећка патријаршија, непосредно потчињена српском патријарху, који је и архиепископ пећки.

У прилог томе, врло индикативно је да је Kathpress (католичка новинска агенција из Аустрије) пренела да је од 1. до 7. јуна у Александрији у Египту одржано Петнаесто пленарно заседање Заједничке међународне комисије за богословски дијалог римокатоличке и православне цркве, којим је руководио патријарх александријски и све Африке Теодор II.

Наводи се да је било присутно осамнаест чланова римокатоличке цркве као и десет представника православних цркава, и то: Васељенске, Александријске, Јерусалимске, Румунске и Грузијске патријаршије, као и представници грчке, кипарске, пољске и албанске цркве, као и Цркве Чешке и Словачке.  

Комисија је радила под руководством два копредседавајућа, и то, митрополита писидијског Јова (Цариградска патријаршија) и кардинала Курта Коха (Понтификална комисија за унапређење хришћанског јединства).

Коментаришући овај скуп, професорка католичког богословља у Бечу и чланица Комисије Тереза Хаинтхалер изразила је жаљење што патријаршије Русије, Антиохије, Србије и Бугарске нису послале своје представнике у Александрију. Међутим, "због свеправославног договора, дијалог ће се наставити чак и уколико нека Црква не пошаље своје представнике на неко од заседања, осим ако не постоји свеправославна одлука да то не  учини. Дакле, документ као такав постаје пуноважан при његовом усвајању, и без присуства антиохијске, московске, српске и бугарске цркве".

Овде је потпуно неразумљиво и нелогично објашњење да ће се "због свеправославног договора дијалог наставити чак и уколико нека црква не пошаље своје представнике". Управо је супротно, тј. документ не може бити прихваћен уколико нека од аутокефалних православних цркава није послала свог представника, јер би тиме био нарушен принцип саборности. Објашњење католичке професорке Хаинтхалер је још неразумније, уколико се узме у обзир да овом скупу није присуствовао представник највеће православне цркве на свету – Руске православне цркве. 

Све побројано указује на тројну везу – Вартоломеј-ЦИА-Ватикан у циљу урушавања јединства православне цркве, са нагласком на Руску православну цркву која представља носећи стуб постојања руског националног бића, руске државности али и православне цркве у целини.