Америка и опасност од источног папизма

САД као светски хегемон, који осећа да се ближи крај његове доминације, открива последње карте, баш као и коцкар који после изгубљених партија почиње да се вади. Америка је у прошлости најчешће водила "прокси" ратове, где су своје интересе и доминацију плаћали животима других народа. Исто су покушали и са стварањем "прокси" цркве у Украјини (давањем аутокефалности расколничкој Православној цркви Украјине) са циљем да се продуби црквени раскол са канонском УПЦ Московске патријаршије, и на тај начин створи једна националистичка секта која ће своју русофобну политичку активност да прикрива иза православних обреда.

Потпуно је јасно да је турски сајт Cumhuriyet био у праву када је још 2021. најавио да САД желе да отворе још једно жариште, стварањем православног аналога Ватикану, и то баш у њиховој земљи што се домаћину ни најмање није свидело. На такву констатацију указују резултати посете цариградског патријарха Вартоломеја САД, током које је поглавар Фанара исказао незадовољство ситуацијом у Турској али и реакцијом Русије због његових активности у Украјини (неканонско проглашење аутокефалности расколника у овој земљи).

Другим речима, светски хегемон покушава да Цариградску патријаршију и његовог поглавара претвори у правог вођу православног света, а не само "првог међу једнакима по части", како га сада признају све помесне православне аутокефалне цркве, и не прихватају никакву другу могућност која би водила у јерес источног папизма.

Највећа јерес од свих јереси

Када је реч о источном папизму, ради се о учењу које је настало пре око 100 година, и чији је оснивач, по речима Св. Јустина Ћелијског, био цариградски патријарх Мелентије Метаксакис, који је између осталог био и масон. У суштини, папизам је главно римокатолика, чија је основна порука да римски папа није само први међу једнакима по части, како је увек веровала цела Христова црква, већ да је римски папа и први по власти, тј. без себи равних. Другим речима, "он је изнад свих осталих патријарха и он је једини заменик Исуса Христа на земљи". Ово учење које представља последицу гордости римских папа, настало је још пре 11. века и великог раскола Источне и Западне цркве, тј. отпадања римске патријаршије од једне свете саборне и апостолске цркве – православне цркве. Управо због оваквог лажног учења свети цариградски патријарх Фотије је још у 9. веку анатемисао властољубивог и гордог јеретика папу Николу.

У суштини, папизам представља највећу јерес од свих јереси, тј. она суштински представља одбацивање богочовека Христа спаситеља и ставља човека, тј. себе у центар, као идола. Папизам је породио протестантизам, а овај екуменизам.

У Цариградској патријаршији јерарх Јован Зизјулас је до смрти ширио идеју епископоцентричности цркве, источног папизма, екуменизма и других јереси.

Отуда су многи цариградски патријарси током 20. века отимали канонске територије других цркава, у првом реду Руске православне цркве, и давали им самозване аутокефалије.

Тако је настала и лажна расколничка украјинска црква којој је недавно на неканонски начин патријарх Вартоломеј дао томос, а да претходно није скинуо анатему са украјинских расколника. То представља жестоки напад на Руску православну вркву тј. на Украјинску православну цркву Московске патријаршије.

Пракса и обичај

Разорни ефекат оваквих одлука најбоље видимо управо на примеру Украјине, где државна власт чини све да забрани рад верским организацијама које су на било који начин повезане са Русијом. 

У том контексту је председник Украјине потписао декрет који се односи на увођење "санкција против представника верских организација које су повезане са Русијом", па се чак наводи да су њихови званичници посумњали да "Украјинска православна црква шири проруске ставове као и да је на једном од најсветијих места у Украјини – у Кијевско-печерској лаври, откривен проруски материјал који потврђује повезаност свештеника са РПЦ"? С тим у вези, Државна служба безбедности (СБУ) је издала саопштење да су њени агенти извршили претрес у више од 350 црквених зграда и пронашли одређену количину "проруске литературе, која се користи током студија, као и за пропаганду 'руског света'". Реч је о лаври која представља руски Јерусалим, и коју је УНЕСКО прогласио за једно од највиших места светске културне баштине.

Касније је у саопштењу Одељења за спољне црквене послове Московске патријаршије објављено да је реч о одређеној количини одштампаних Божићних посланица руског патријарха, које су биле намењене верницима у Украјини. Коначно, то је пракса и обичај у свакој православној аутокефалној цркви, пред празник рођења Господа Исуса Христа.

Жеље шефа Беле куће

Све је то начин на који Американци покушавају да промовишу свој утицај на православне народе у Источној Европи и Балкану, као што су то чинили четрдесетих година прошлог века. У исто време, они приморавају Турску да призна Цариградску патријаршију као "екуменску" што она упорно одбија, јер је признаје само као верску институцију грчке православне заједнице по Лозанском уговору, и ни под каквим условима не жели да Фанар добије овлашћења слична Ватикану.

Истовремено, отварање богословије на острву Халки би требало да допринесе јачању претензија Фанара на статус "екуменски", јер би на тај начин могли да студирају и свештеници из других православних земаља, што значи да Турска не би могла да контролише овај процес. Осим тога, ако би Фанар званично био признат као "екуменски", тада би био укинут и услов који је до сада постојао, а то је да Цариградски патријарх и други свештеници Константинопољске патријаршије морају да буду и турски држављани. Другим речима, то би значило да се формира држава у држави, коју Турска не би могла да контролише, и на тај начин би Цариградска патријаршија могла да се меша у унутрашњу политику других православних земаља.

Иако су ово отворене жеље шефа Беле куће, на том путу се нашла Москва и Руска православна црква са својим чврстим ставовима, који представљају основне узроке и мотиве који су довели до прекида евхаристијског општења Руске православне цркве са Цариградском патријаршијом.

Уједно то представља једну од кључних опасности по опстанак јединства Православне цркве, јер су у питању највеће јереси савременог доба, као што су екуменизам, модернизам, либерализам као и ново лажно учење источног папизма.