Државни терор над припадницима Украјинске православне цркве

Ако је црква мета, значи ли то да су питања религије неодвојива од геополитичких питања
Државни терор над припадницима Украјинске православне црквеGetty © Roman Pilipey

Свима је већ познато да је 2019. године васељенски патријарх Вартоломеј Први признао аутокефалност тзв. Православној цркви Украјине, која је склепана од украјинских расколничких групација. То је био еклатантан пример разбојничког упада у јурисдикцију канонске Украјинске православне цркве Московске патријаршије. Тиме су западни центри моћи (ЦИА и Стејт департмент) отпочели са реализацијом плана о убацивању клице раздора, превасходно у цркве словенских православних народа.

Циљ је био да се изазове ратни сукоб и разоре традиционалне вредности које су присутне у православним земљама.

Реализатор је био Цариградски патријарх, пошто је одавно познато да су америчке безбедносне структуре (прво OSS – Office of Strategic Services а касније и ЦИА) током целог XX века одржавале "веома присне контакте" са Цариградском патријаршијом. Чак су имале и одлучујућу реч у њиховом постављању, почевши од патријарха Мелентија, преко Атинагоре па све до Вартоломеја Првог.

Као резултат тога, данас у Украјини имамо отворени терор који се спроводи над верницима и свештенослужитељима канонске Украјинске православне цркве.

У том контексту, портал Orthodox Christianity је 14. августа пренео да је прогоњени игуман Успенске Кијевско-печерске лавре "хоспитализован и хитно оперисан на кардиолошком одељењу болнице у Кијеву". Као игуман чувене Кијевско-печерске лавре, митрополит Павле је постао главна мета украјинских власти, које су га оптужиле "за подстицање верског непријатељства и оправдавање руске агресије".

Од тада се митрополит налази у кућном притвору или истражном затвору. Без обзира на чињеницу што је недавно пуштен из притвора уз огромну кауцију од 900.000 долара, он је и даље приморан да поштује меру кућног притвора. На сајту Orthodox Christianity се наводи да је пре неки дан мера кућног притвора продужена за још два месеца. Упркос молбама људи из најближег окружења митрополита, који су позивали на помиловање указујући на његово лоше здравствено стање, украјински званичници су те молбе игнорисали.

Још један јерарх канонске УПЦ, митрополит тулчински Јонатан, такође је мета државног прогона. Градски суд у Виници је 7. августа донео пресуду којом га осуђује на пет година затвора уз конфискацију имовине.

У том контексту је прес служба патријарха московског и све Русије издала саопштење у коме се каже да су овој незаконитој одлуци претходили многи покушаји притиска на владику Јонатана, који је упркос свему "остао веран својој Цркви и сабраћи у вери Христовој".

Тим поводом се огласио и патријарх Кирил који је рекао: "Лично познајем митрополита Јонатана са студија и рада на Лењиградској духовној академији. Још крајем осамдесетих година прошлог века безуспешно су покушавали да га застраше органи државне безбедности тадашње атеистичке државе. Данас су њихови следбеници, ‘савремени борци против Цркве Христове’ наставили ово срамно дело, доневши неправедну пресуду. Остарели и тешко болесни епископ, иначе познати црквени композитор у православном свету, осуђен је на пет година затвора уз одузимање имовине, и то под апсурдним оптужбама, као што је предузимање радњи у циљу насилне промене и рушења уставног поретка ради преузимања државне власти, што директно задире у нарушавање територијалног интегритета Украјине."

С тим у вези патријарх Кирил констатује да су оптужбе апсолутно ништавне јер су сви изведени докази били фалсификовани.  

Ова судска пресуда која је вођена патолошком мржњом према Украјинској православној цркви, представља еклатантан пример кршења верских слобода и прогона вере. На крају саопштења патријарх Кирил је позвао светску заједницу, верске и политичке функционере као и бројне организације за људска права, да уложе свој ауторитет у правцу спречавања украјинских власти које су усмерене на уништење Украјинске православне цркве, њених архијереја и клирика, монаштва и лаика. 

У контексту оваквог варварског и криминалног понашања државних органа Украјине према црквеним великодостојницима и верницима канонске Украјинске православне цркве Московске патријаршије, морале би да се огласе Уједињене нације као међународна организација која се декларише као "глобално удружење влада које сарађују на пољу међународног права, глобалне безбедности, економског развоја и социјалне једнакости".  

Врхунац цинизма који влада у међународним односима и поштовању норми међународног права, огледа се управо у званичном саопштењу ове међународне организације у вези са ситуацијом око канонске Украјинске православне цркве.

Тим поводом је, наиме, портпаролка Канцеларије високог комесара Уједињених нација за људска права Елизабет Тросел изјавила: "Канцеларија је забринута због ових дешавања и анализирамо њихов утицај на људска права. УН позивају све укључене стране да се уздрже од било каквих корака који би могли додатно да погоршају тензије или доведу до погоршања ситуације у правцу насиља."

Овако срочена изјава додатно иритира и указује да су Уједињене нације одавно изгубиле значај, улогу и кредибилитет организације која је некада уживала углед у целом свету. Више је него очигледно да готово никакав утицај немају 193 земље чланице на одлуке ове светске организације, већ се саопштења састављају у Вашингтону.

Поврх тога, посебно забрињава и збуњује ледена тишина и одсутност реакције Светског савета цркава као и многих помесних православних аутокефалних цркава, с обзиром на то да је угрожен опстанак свештенства и монаштва, клирика и лаика сестринске канонске Украјинске православне цркве.

Имајући све то у виду, више је него јасно да је креирање геополитике и геостратегије у данашњем времену, готово немогуће без укључивања питања религије.

image