Самосталност америчких вазала: Јаншизам и после Јанше
Нова словеначка влада премијера Роберта Голоба наставила је стопама Јанеза Јанше у сфери спољне политике, неуморно пружајући "сву потребну" помоћ режиму у Кијеву
Нема сумње да живимо у доба брзих промена на светској позорници. И то тако муњевитих да нисмо ни свесни да смо већ увучени у трећи светски рат.
На ту чињеницу упозорава Емануел Тод, један од највећих француских интелектуалаца данашњице. Он без трачка сумње тврди да је "трећи светски рат - већ почео". Историчар и антрополог објашњава да Америка губи утицај у свету и зато још јаче притиска своје "првобитне протекторате" стечене после Другог светског рата - Европу и Јапан.
Немачка и Француска потчињене су Американцима кроз сарадњу у НАТО-у, иако више нису у центру америчке стратегије откако је тежиште пребачено на осовину Вашингтон-Лондон-Варшава-Кијев. Истовремено се мења и суштина сукоба јер америчка хегемонија почива на крхким темељима. Америка је задужена преко главе, а уз то дедоларизација и отпор Русије униполарном уређењу света гурају ка провалији империјални систем који диктира политика Беле куће.
Нико није очекивао да ће се руска економија успешно супротставити "економској (над)моћи" држава које чине НАТО. "Верујем да ни сами Руси нису то предвидели", наглашава Тод, уверен да Русија и Кина, одупирући се санкцијама тзв. Запада, представљају најозбиљнију претњу "америчкој монетарној и финансијској контроли света“.
Одбацивање долара од стране Кине и Русије доводи у питање статус САД као емитера глобалне резервне валуте, што је протеклих деценија омогућавало Америци да живи на рачун других, занемарујући сопствени "огроман трговински дефицит".
Новинар француског Фигароа проблематизовао је Тодове тврдње, упитавши: "Бројни аналитичари подсећају на чињеницу да је руски БДП на нивоу шпанског - нисте ли преценили економску моћ́ и отпорност Русије?"
Фиктивна мера производње
Тод је узвратио критиком претераног ослањања на БДП као мерило вредности, називајући га "фиктивном мером производње" која прикрива стварне производне домете у економији. "Рат је тест за политичку економију, рат је ту право откровење. БДП Русије и Белорусије представља свега 3,3 одсто западног БДП-а (САД, Англосфера, Европа, Јапан, Јужна Кореја), укратко, готово ништа. Упитајте се како тај безмало занемарљиви БДП успева да издржи притисак и наставља да производи ракете. Разлог је што је БДП измишљена мера производње. Ако америчком БДП-у одузмемо половину његове пренапрегнуте здравствене потрошње као и богатство које 'привређују' активности америчких адвоката, уз добит од најпопуњенијих затвора на свету и добитак од све преостале економије лоше дефинисаних услуга, укључујући и онај који 'производи' 15.000 до 20.000 америчких економиста са просечном платом од 120.000 долара, онда долазимо до неумитног закључка да је важан део америчког БДП-а заправо - водена пара! Празно ништа", упозорава Тод.
"Рат нас враћа реалној економији, омогућава нам да схватимо шта је стварно богатство сваке нације, шта је капацитет за производњу, а самим тим и капацитет за рат", додаје Тод.
Његово размишљање је слично закључцима економисте Мајкла Хадсона.
„Најочигледнији окидач који раздире човечанство јесу упињања Америке да створи униполаран свет под својом паском… Америка инсистира на монополизацији међународног финансијског система, па, уколико поједине државе покушају да се одупру и воде политику која подстиче њихов сопствени развој, Сједињене Државе једноставно 'извуку утикач из утичнице' и блокирају финансијске трансакције. … Америка предводи светски поредак попут агресора – прети и угњетава друге земље."
Мађарска изузетак
Да то нису празне приче, показује и све видљивије ишчезавање суверенитета и самосталности сваке од 27 држава-чланица Европске уније, сведених на америчке вазале.
Тод указује на време када је Европа у својој недавној историји била много куражнија и - независнија: "Сетимо се рата у Ираку: тада су Ширак, Шредер и Путин на заједничким конференцијама устали против рата".
Тачно је, тада су француски и немачки лидери осудили агресорску политику Вашингтона. Данас то више није случај, са часним изузетком Мађарске која се унутар блока ЕУ држава донекле одупире америчким прохтевима, бринући првенствено за сопствене.
Али остале, а нарочито мање државе ЕУ – много су податније.
Жустар заговорник рата
Узмимо, на пример, Словенију; априла прошле године одржани су избори на којима су опозиционе али и неке нове странке убедљивом већином победиле СДС, партију коју води Јанез Јанша, а тиме и омражени "јаншизам", што је словеначка кованица за крајње нетолерантну и ауторитарну политику какву је за државним кормилом водио претходни премијер.
Јанша је још од почетка конфликта у Украјини био жустар заговорник рата против Русије, чак је тражио да НАТО затвори "украјинско небо" иако би то значило увлачење Северноатлантске алијансе у сукоб неслућених размера. Тадашња опозиција је критиковала тај и друге његове неодмерене потезе док је био на челу владе. Зато, када је нова влада ступила на дужност, бирачи су очекивали промене и у погледу спољне политике, нарочито у вези с Украјином.
На изненађење многих, нова влада премијера Роберта Голоба наставила је Јаншиним стопама у сфери спољне политике, неуморно пружајући "сву потребну" помоћ режиму у Кијеву.
Голобова влада је спремно удовољила свим захтевима Америке, па је на украјински фронт и у борбу против руских снага послала 35 оклопних транспортера и 28 делимично модернизованих тенкова М-55С некадашње ЈНА.
Укратко, показало се да је и нова влада у Љубљани, бар у погледу спољне политике – "јаншистичка". Послушна и привржена америчким аспирацијама у Европи и свету.
"Ни слутио нисам да ћу икада видети словеначке оклопњаке са нацртаним белим крстом", огорчено је коментарисао спорне потезе Голобове владе један од локалних медијских аналитичара чим су на друштвеним мрежама освануле фотографије словеначких "борбених возила за пешадију" које су "избушиле" руске снаге.
НАТО - суштина проблема
"НАТО је 'одбрамбена организација' која диктира ратове у европском комшилуку, после чега у ЕУ нагрне на милионе избеглица. Од 2015. наовамо: 10 милиона. ЕУ постаје све сиромашнији избеглички камп... Имамо ултра-глупе сеоске политичаре као што су Тања Фајон, Роберт Голоб, Наташа Пирц Мусар, Јанез Јанша, Борут Пахор… Они мисле да су важни на светском паркету ако учествују у америчким ратовима почевши од Ирака, преко Авганистана до Украјине… Суштина проблема је НАТО. Пустили би медведа да спава. Али не, ове будале су похрлиле у јазбину да га изазову. И пробудили су га. Али су се преварили у рачуници – пробудили су и остатак света који не воли ни НАТО, ни Запад. Ни у Мароку, ни у Египту, ни у Индији, свуда где сам био, нисам срео никога, ко би саосећао са НАТО, Америком, ЕУ, Украјином", записао је словеначки публициста и новинар Грегор Преац.
Вишак цинизма је да Словенија, део ЕУ, сваког децембра и јуна прославља своју "државност" и "независност", што је смоквин лист којим прикрива суморну реалност на коју упозорава Тод. А та је да су земље ЕУ, појединачно и у целини, давно изгубиле самосталност подилазећи великој, страној – не-европској сили. Уместо прослава "независности", пригодније би биле комеморације.
