Бомбаш Бајден: Како су САД и Украјина напале Русију и ЕУ - и минирале НАТО
Одлука Вашингтона о минирању Северног тока раскринкала је као лажну тврдњу САД да је тзв. руска инвазија на Украјину "ничим изазван акт агресије"
Да ли ће Џо Бајден отићи у историју запамћен као најгори и најглупљи амерички председник који је бомбашким нападом на гасоводе Северни ток 1 и 2 успео да подрије НАТО и сроза снагу Америке?
А да је Бајдену додат придев "бомбаш" сведоче транспаренти кивних демонстраната на недавним демонстрацијама у Вашингтону против рата који у Европи диктирају Сједињене америчке државе.
У последици бомби које су 26. септембра 2022. у Балтичком мору дигле у ваздух три четвртине цеви гасовода Северни ток, Бајдена би на ђубриште историје могла да одува и нова, сада медијска бомба.
На то указује некадашњи амерички маринац и инспектор УН Скот Ритер када наглашава да је легендарни амерички новинар Симор Херш својом "медијском бомбом" о Бајденовом терористичком акту оголио злочин америчког председника и тако детонирао медијски експлозив и у темељима НАТО пакта.
"НАТО више нема разлога да постоји. За НАТО је претња број 1 - Америка. Управо смо (Американци) напали Немачку. НАТО не помаже никоме, ко не помаже Америци. Зато, када је Немачка постала проблематична јер је желела јефтин руски гас, забили смо јој нож у леђа", упозорава Ритер.
У те две реченице је сажета суштина онога што се одиграло на светском политичком паркету последњих месеци и што у потпуности мења геополитичку слику највећег војног сукоба у Европи после Другог светског рата. Зато је потпуно непојмљиво да преломно откриће Симора Херша на Западу највећи светски медији – гурају под тепих. Чињеница је да је извештај у коме је Херш, иначе ветеран америчког истраживачког новинарства и добитник престижне Пулицерове награде, открио праве организаторе и налогодавце највећег терористичког напада после Другог светског рата у Европи – налетео у свим "водећим" западним медијима на бруталан зид ћутања.
То је неопростива љага на каријери новинара и уредника који су се (само)цензурисали иако је Хершово откриће (мада се од почетка сумњало да иза експлозија у Балтику стоји Бајденова администрација) не само спектакуларно, него и пресудно за цео свет.
Захваљујући Хершу, сазнали смо бар три важне чињенице. Прво, да је председник САД Џо Бајден сковао заверу у дослуху са члановима свог тима за националну безбедност и намерно прекршио правила о извештавању Конгреса како би извео терористички напад на енергетску инфраструктуру компанија других држава, међу којима су и савезници Америке.
Друго, Америка је у Европи "извела економски Перл Харбор", уништавајући енергетску инфраструктуру свог савезника, критичну за благостање не само Немачке него и других држава Европске уније, што, на дужи рок, може довести до распада НАТО пакта, па чак и ЕУ.
И треће, одлука Вашингтона о минирању Северног тока раскринкала је као лажну тврдњу САД да је тзв. руска инвазија на Украјину "ничим изазван акт агресије" с обзиром да из сатнице америчке саботаже у Балтичком мору произилази да је Бела кућа имала припремљен стратешки план уништавања гасовода чак неколико месеци пре почетка Специјалне руске војне операције.
Успех диверзије коју су протежирали "јастребови" из најужег окружења Џоа Бајдена (Викторија Нуланд, Џек Саливен, Ентони Блинкен) зависио је од успеха изазивања оружаног сукоба са Русијом на украјинском тлу, пошто је за Америку рат био преко потребан параван како би "кинетичком акцијом" спровела у дело уништење руско-немачког гасовода.
Бела кућа је, објашњава Херш, тај паклени план одобрила у циљу минирања привредне сарадње између Русије и Европске уније, а све то у циљу да Америка задржи статус хегемона на кугли земаљској.
Објашњавајући шта би се догодило уколико би прорадиле преостале две цеви гасовода Северни ток (које нису биле оштећене захваљујући чињеници да је "заказао" експлозив који је требало да их дигне у ваздух), Херш је написао: Путин би тада имао додатни и преко потребан велики извор прихода, а Немачка и остатак западне Европе поново би постали зависни од јефтиног природног гаса који испоручује Русија, што би умањило европско ослањање на Америку.
Медији, водећи европски политичари и разни "аналитичари" безмало годину дана кљукају јавност лажима о "не-изазваном рату", уместо да размотре прави окидач украјинског рата чије су жртве десетине хиљаде цивила, уз украјинске и руске војнике. Америка је имала мотив не само да подстакне режим у Кијеву на рат, него и да саботира све мировне преговоре вођене пре и после почетка оружаног сукоба, одржавајући конфликт довољно дуго живим, све док јој није успело да спроведе главни циљ Бајденове владавине — уништење гасовода Северни ток.
"Симор Херш је својом проницљивошћу разоткрио истине које имају потенцијал да сруше америчког председника, униште НАТО и докажу свету да је Русија у праву. Наведите бар још једно новинарско откриће које је у последњих пола века задало такав ударац. Не можете!", неумољив је Скот Ритер. Они, који још увек верују у наратив да је "Русија агресор", непобитне доказе који руше ту пропагандну агенду Запада могу наћи не само Хершовом истраживачком чланку, него и у извештајима ОЕБС-а, организације за европску безбедност и сарадњу, која је имала своје посматраче на линији додира између Доњецке и Луганске народне републике (ДНР и ЛНР) са територијом под контролом кијевског режима.
Увид у документе ОЕБС-а открива да се средином фебруара прошле године, дакле у данима пре почетка рата и у тренутку највећих тензија између Русије и Украјине, десило нешто потпуно неочекивано: украјинска војска је почела све жешће да гранатира територију ДНР и ЛНР, гађајући и цивилне циљеве.
Посматрачка мисија ОЕБС-а је у својим дневним извештајима забележила сва кршења примирја од стране украјинских снага. Саставни део извештаја ОЕБС-а су и мапе које показују да је Украјина још 16. фебруара 2022. године извршила велики артиљеријски напад на осамостаљене републике Донбаса, да би наредних дана број граната био дуплиран, а уочи почетка Специјалне руске војне операције 24. фебруара чак удесетостручен.
И док су западни корпоративни медији у то доба свакодневно извештавали о кретању руске војске на граници са Украјином, остали су слепи и неми за украјинско гранатирање Донбаса, иако је број напада које је документовао ОЕБС растао из дана у дан, почевши од 76 експлозија забележених 15. фебруара до 316 које су однеле животе цивила 16. фебруара, затим 654 пројектила 17. фебруара, па 1413 граната наредног дана...
За Москву је то било упозорење да се припрема напад украјинске војске, баш онако како га је најављивао украјински председник Владимир Зеленски када је обећао "враћање Крима" под капу Кијева. Хершов извештај зато потврђује и ко су налогодавци новог рата на тлу Европе: то је Америка уз оркестрацију савезника из НАТО пакта. Отуда су и санкције које Русији намећу Америка и државе ЕУ не само неоправдане, него и дубоко неморалне, крајње лицемерне.
