Пропаст "балканизације" Русије и Кине

Данас више нема сумње да је циљ америчког "посредничког" рата у Украјини била "балканизација" и распарчавање Русије. Али, то није и крајњи циљ Запада. Водећи западни империјалисти, наиме, одавно су схватили да ће у неком тренутку морати да укрсте копља и са Кином уколико желе и даље да доминирају светом.

Мајкл Паренти је у књизи "Суперпатриот" још 2005. написао да је униполарна неоконзервативна идеологија ПНАЦ-а (Пројекат за нови амерички век), идеологија која је преузела дизгине америчке спољне политике, заправо усмерена ка предстојећем сукобу са Кином: "План ПНАЦ предвиђа стратешку конфронтацију са Кином и још веће стално војно присуство у сваком углу света. Циљ није само моћ као таква, већ моћ да се контролишу светски природни ресурси и тржишта, моћ да се приватизују и дерегулишу економије сваке нације на свету, моћ да се свим народима – укључујући и северноамеричке – омогуће благослови неспутаног глобалног 'слободног тржишта'. Крајњи циљ је да се обезбеди не само превласт глобалног капитализма као таквог, већ превласт америчког глобалног капитализма спречавањем појаве било које друге потенцијално конкурентске суперсиле."

Америчка независна новинарка, жестока критичарка унутрашње и спољне политике САД Кејтлин Џонстон упозорава да смо "могли видети светлуцање тог надолазећег сукоба у очима западних империјалиста још много пре украјинског рата".

Она открива да је 1902. Винстон Черчил у интервјуу (објављеном тек 1966, годину дана након његове смрти) распредао о подршци поделе Кине "у неком згодном моменту у будућности" како би се очувала доминација "Аријаца" над "варварским нацијама".

"Исток је занимљив и никоме не може бити вреднији и занимљивији од било кога ко долази са Запада. Али мораћемо да шчепамо Кинезе и регулишемо их. Верујем да ће цивилизоване нације бити све моћније и све немилосрдније и да ће доћи време када ће се свет нестрпљиво суочити са постојањем великих варварских нација које се у сваком тренутку могу наоружати и угрозити цивилизоване нације. Верујем у коначну поделу Кине, једном. Надам се да то нећемо морати да радимо у наше време. Аријске нације ће сигурно тријумфовати", био је уверен пре више од једног века један од најопеванијих британских премијера.

Та Черчилова простодушна изјава открива како је расистичка и нацистичка идеологија, против које се Запад у Другом светску рату наводно борио, заправо дубоко уткана у саму срж западних друштава.

Разбијање нације на мање ентитете

Да је Запад спремао исти процес "балканизације" и за Русију, показују изјаве некадашњег амбасадора САД у Уједињеним нацијама и саветника за националну безбедност Доналда Трампа. Џон Болтон, наиме, не крије да се и сам надао фрагментацији Русије "источно од Урала" и то после (америчке) "победе у Украјини".

Ако изузмемо Болтона, савремени поборници те исте идеологије данас не изражавају своје ставове на тако непосредан начин, какав се Черчилу, у његово време, није чинио спорним. Осим понекад, као у случају "првог европског дипломате" Жозепа Бореља, који је у свом чувеном говору полазницима европске дипломатске академије свет поделио на европску, "лепо уређену баштицу", и варварску "џунглу" коју европски баштовани морају да доведу у ред… Ту лепо видимо метастазе идеологије "колонијалног евроцентризма".

„Реч 'подела' у Черчиловом плану значи разбијање нације на мање ентитете, односно балканизацију. И дан данас видимо западне империјалисте који се залажу за поделу непослушних нација попут Русије и Сирије, а слично покушавају и са Кином у настојању да се од Пекинга трајно ампутирају региони као што су Синђанг, Хонг Конг и Тајван,“ упозорава Кејтлин Џонстон.

Све то су разлози због којих Америка вуче непријатељске потезе не само према Русији, него и према Кини. Зато смо се нашли усред поновне поделе света на завађене, чак зараћене блокове. Зато видимо суноврат 30 година "глобализације" и масиван прекид ланаца снабдевања. Зато је Европа безглаво гурнута у енергетско сиромаштво и присилну деиндустријализацију; све те разарајуће политике имају једну једину сврху, смишљену да одржи Америку на врху глобалистичког система. О томе сасвим отворено пишу многи медији у САД.

Ривалство изашло из ормана

Добар пример је чланак "Обуздавање Кине, Бајденов експлицитни циљ" Едварда Луса, објављен у "Фајненшел тајмсу" 19. октобра лане поводом одлуке Вашингтона да уведе ограничење продаје америчких чипова Кини: "Замислите да суперсила објави рат великој сили, а да то нико не примети. Џо Бајден је овог месеца покренуо тоталан економски рат против Кине… а Американци углавном нису ни трепнули. Наравно, ту су руски рат против Украјине и инфлација код куће који заокупљају пажњу. Али историја ће вероватно забележити тај Бајденов потез као тренутак када је ривалство САД и Кине изашло из ормана".

Недавно је високи званичник Бајденове администрације наговестио да САД спремају нове забране Кини у кључним областима високе технологије. Алан Естевез, подсекретар за индустријску трговину и безбедност, упитан, током скупа у Центру за нову америчку безбедност, хоће ли САД забранити Кини приступ квантној информационој науци, биотехнологији, софтверу за вештачку интелигенцију и напредним алгоритмима, признао је да се о томе већ увелико разговара. "Хоћемо ли на крају учинити нешто по том питању? Да сам коцкар, кладио бих се на то", простодушан је Естевез.

Сви ти напори Вашингтона да "обузда" напредак Кине могли би се завршити потпуним фијаском. Као највећа светска економија, Кина ће природно постати регионални хегемон Азије. Сједињене Америчке Државе неће дозволити да се то деси без борбе, САД све чине да не постану "друга виолина" на светском паркету.

Поједини амерички генерали већ разматрају сатницу и чак причају о датуму почетка рата – спомиње се 2025. година. Америци се жури јер Кина баш брзо напредује. Лидери Европске уније, која још од 2008. тапка на готово истом нивоу БДП-а, ту претњу светском миру готово и не виде.

Поврх свега, није тачан начин на који на Западу рачунају БДП, чиме се замагљује права снага поједине економије. За Американце је било горко спознање да је кинеска привреда, како показује БДП у односу на куповну моћ (PPP), још 2017. претекла америчку. Брз успон Кине на пољу технологије и економске конкуренције није био изненађење за све - физичар Стив Хсу је још 2008. истакао да, према међународним психометријским подацима, америчка популација има око 10.000 појединаца који имају коефицијент интелигенције 160 или више, док је тај број у Кини око 300.000 особа, што је 30 пута више…

Савез Москве и Пекинга

Највећа стратешка рањивост Кине огледа се у зависности од увоза енергије и сировина за исхрану огромне индустријске базе. Русија има највећу светску ризницу таквих ресурса, а непријатељство САД ју је одвело у чврст загрљај Кине. Савез Москве и Пекинга има снагу да збаци Америку са њене доминантне глобалне позиције.

Такав исход би био догађај историјских размера, по важности упоредив са распадом Совјетског Савеза пре три деценије. Грејем Алисон са Харварда, аутор књиге "Предодређени за рат", бави се управо питањем неминовности рата између САД и Кине и политикама које би помогле да се избегне такав, трагичан исход. Недавно је на страницама магазина "Форин полиси" објавио чланак у коме је објаснио зашто је кинеско-руски савез данас већи и чвршћи од западних пандана:

"Прво правило у међународним односима гласи: 'Непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ'. Истовременом конфронтацијом са Кином и Русијом, Америка је помогла да се створи оно што је бивши саветник за националну безбедност САД Збигњев Бжежински назвао 'савезом оштећених'. То је омогућило Сију да преокрене успешну 'трилатералну дипломатију' Вашингтона из седамдесетих која је проширила јаз између Кине и примарног непријатеља Сједињених Држава - Совјетског Савеза на начине који су значајно допринели победи Америке у Хладном рату. Данас су Кина и Русија, по Сијевим речима, ближе од савезника. Пошто Си и Путин нису само актуелни председници своје две нације, већ лидери чији мандати заправо немају рок трајања, Сједињене Државе ће морати да схвате да се суочавају са најпрагматичнијим непроглашеним савезом на свету."

Рат између Кине и САД на сву срећу, како тврди и Алисон - није неминован. Али је већ сада јасно да је нови покушај "злочина са предумишљајем", који је Запад на несрећу овдашњих народа више пута успешно опробао на Балкану – пропао у Русији и Кини.