Џејева "Недеља": Филмски рокенрол и дорћолски блуз

Успони и падови у каријери београдског певача Џеја Рамадановског (1964-2020) познати су скоро свима, а ко је заправо био он, пре него што су га прогласили за дорћолског Џонија Кеша, знали су само одабрани који су сведочили трагикомедији његовог детињства и одрастања. Управо те слике главно су градивно ткиво првог српског филма у 2024. години – "Недеља" Немање Ћеранића, који ће од 18. јануара бити приказиван у овдашњим биоскопима.

У маниру најбољих америчких филмова осамдесетих и деведесетих година, редитељ Ћеранић слика сву радост и тугу стицања животног искуства маленог Рома у уџерицама и на улицама београдског Дорћола, где се реч некада поштовала, пријатељство градило и неговало до гроба, а образ плаћао статусом и главом.

Филм са душом и за душу, врло чврсте структуре и зрелог редитељског умећа, "Недеља" је прича о пријатељству, братству и љубави која је на онолико различитих начина опевана у Џејевим песмама. Све те слике Дорћола с краја седамдесетих, током осамдесетих и раног почетка деведесетих, Ћеранић потцртава и музиком још једног Дорћолца Оливера Мандића, која буди најнежнија осећања.

Оно мало душе

По угледу на филмове Мартина Скорсезеа ("Добри момци" и "Казино"), редитељ кроз неколико вештих монтажних секвенци прича животну причу Џеја Рамадановског од школских дана, преко домских и уличарских, до оног чувеног концерта на Ташу, кад му се поклонио већи део Београда и остварио му сан.

Све време Ћеранић гради ритам који није као онај "ритам да те питам", из чувене Џејеве песме, већ је пажљиво изведен са идејом да гледаоца заинтересује за причу, увуче и држи на ивици биоскопског седишта а затим га преплави емоцијама какве је Џеј исијавао из своје интерпретације.

Смео у редитељском изразу, филм "Недеља" има јунаке који су попут свих нас: некад осиони, некад преки, а најчешће добри, спремни да помогну и жељни неког бољег живота, са оно мало душе која не жели да пати већ да се игра и доживи радост. Добро изграђених односа и јасне мотивације, ликови у "Недељи" су саткани од најразличитијих карактера. Неустрашиви брат Џамба, некрунисани краљ дорћолске калдрме, јер не зна за милост али зна за благост, верни пријатељ Мича односно Мића који је увек помагао другима и имао решење за сваку ситуацију или пак кум који по добро знаној српској традицији некад ипак буде дугме.

Пуно срце

Избор Хусеина Хусе Алијевића, певача групе "Бит стрит" за улогу Џеја је мудра одлука. Кастинг је за похвалу. Од брата Џамбе ког је Марко Јанкетић оживео глумачком силином коју никада до сада није показао, преко Алексеја Бјелогрлића – сина који ће, видели се то синоћ, надмашити оца – до Милице Јаневски која је нашла праву меру за лик Џејеве креативне половине, Марине Туцаковић која није карикатурална већ је глумица пронашла фини изражајни пут којим само употпуњује однос између певача и текстописца.

За разлику од недавних биопика – "Тома" о Томи Здравковићу и "Покидан" о Аци Лукасу – којима су доминирали туга, патос и ролеркостер погрешних избора, "Недеља" слави живот, ризик, лудост, прву и другу шансу у животу.

Филм код гледаоца ствара онај осећај пуног срца јер стиче утисак да је тог Џеја сретао у комшилуку, са њим каткад разменио по коју комшијску, стајао у реду за бурек у локалној пекари или га слушао у кафани како пева и прича, ломећи чаше на сваку ону двојку која гађа право у срце и варничи у мозгу баш тамо где не треба.

Радост живота

Свеукупно, "Недеља" је филмски рокенрол о дорћолском Џонију Кешу, мајстору кафанског блуза. То је добро промишљен филм, мудро написаног а питког сценарија Стефана Бошковића, вешто изнијансираних ликова чији односи добијају пун смисао у веродостојној сценографији Дорћола претпоследње декаде прошлог века. Филм за пример какав би требало да буде српски репертоарски хит снимљен са идејом да се гледа, смеје и плаче, и изнова враћа јер је неодољив подједнако колико и певач којем је посвећен.

Иако омаж Џеју, филм "Недеља" је пун радости живота. Џејев живот био је далеко од бајке и баладе, али филм о њему је својеврсна узвишена песма – ода.

Сваком филму може да се нађе мана. Може и овом, ако баш желите, али оне су минорне и крајње неважне. Скоро да их и нема. Маркетиншка грешка била је једино што премијера филма "Недеља" није одржана у недељу. Песма "Недеља" је прославила Џеја. И умро је у недељу.