Три стотине

Чим сам отворио очи, у ствари чим сам пустио да ми мисли протеку главом, у ствари чим сам их постао свестан, осетио сам да нешто није у реду. Можда је претерано рећи да нешто није било у реду, али осећао сам се као да сам, ево тако ћу вам објаснити јер сам и себи тако објаснио, малопре сазнао ко сам. Не знам како вам то звучи, мени је звучало као добар опис. Као да сам пре само неколико тренутака примио све неопходне информације које ће ми омогућити да функционишем. На шта год да сам помислио, није ми било непознато. Знао сам како се зовем, шта волим и шта не волим, познавао сам неопходне рутине, знао сам где сам запослен и шта треба да радим тамо. Међутим, нисам имао никакав став о свему томе. Никаква осећања у мени нису изазивале чињенице које сам поседовао о самом себи.

Док сам одлазио путем рутине зване јутарње вежбање, путем који ме је водио преко пијаце, јављао сам се људима које познајем, људима који продају воће, поврће, саламе и сиреве, сокове, једној жени која продаје коре за питу и гибаницу, и једној која продаје рибу и кромпир салату. Кад сам угледао кромпир салату, као да сам осетио лахор узбуђења, застао сам, загледао се у кромпир салату и чекао и ништа.

То јесте било узбуђење али успео сам само да га концентрисано испратим из себе. Полако је нестајало, и кад га више није било, чини ми се да сам био равнодушнији него пре њега. Опет тешка реч, равнодушност, претешка. Само ми није било ни до чега и било ми је до свега, у исто време.

Вежбање је протекло највероватније најбољим могућим током. Знао сам тачно које тегове треба да дижем, у колико серија и са колико понављања. Звезда тог јутра било је мртво дизање. Учинило ми се да сам у шестој, последњој серији, при последњем понављању осетио задовољство. Не зато што је то значило крај вежбања, него зато што ми је техника била беспрекорна. Немогуће је правилније извести мртво дизање. Скоро увек га изводим одлично, али понекад се деси да целим својим бићем осетим савршен покрет, као што је то био случај овога пута. Задовољство је било ту, опипљиво, нисам морао да се концентришем да бих га боље осетио. Осетио сам његов бљесак, из стомака према периферији тела, и онда даље, према свему што постоји, и назад, у стомак.

Кад је стигло до туширања, мислио сам да ме опет чека неко осећање. Ипак, ништа од тога. Био сам свестан да вода с мене спира зној и прашину, да шампон од љуте паприке и лимуна доноси свежину, хладна вода будила је моје ћелије на начин на који само хладна вода то може. То је било све, али био сам чист. Кад сам се обукао и начинио први корак, сећам да сам схватио колико су ми нове чарапе удобне.

Пут до посла водио ме је опет преко пијаце. Прошао сам и поред месаре, стајао сам и гледао у роштиљ и месо које се на њему пекло. Замислио сам се на клупи преко пута како једем пилеће ражњиће умотане у сланину, посуте љутом туцаном паприком, знам добро тај укус, и знам како је кад после тога пијем ледену киселу воду. Затворио сам очи и доручковао у себи. Није било времена за клупу.

Видео сам трамвај, па сам прешао улицу, ушао сам на средња врата, право на она два седишта која су окренута једно ка другом. Сео сам на једно, а преко пута мене био је стар човек који је задржавао поглед на мени, па сам онда и ја на њему и онда је то већ трајало толико да сам морао да кажем добар дан, па сам и рекао. Он је рекао добар дан и одмах ме је питао да ли га се сећам.

Нисам га се сећао, нисам га никада видео, али сам му рекао да га се сећам, а он се много обрадовао, па је рекао своје име и презиме и да је боксер, да је био боксер. Нисам добро чуо име а нисам могао да га питам да понови јер сам му већ рекао да га се сећам, само сам климао главом као да се чудим што ме подсећа кад ја већ знам ко је. Био је шест пута првак Србије и рекао је да му је бокс све, и да од бокса није добио ни стан, ни плату, ни пензију, такво је време било, али је добио живот. Каже бокс је живот. Имао је 300 борби. То је много борби. Показао ми је шаке. Као да су поломљене, а нису, искривљене су од ударања. Моја станица је брзо дошла, устао сам, а он ми је још једном рекао – 300 борби. И то каквих.