Загађење у Канади
Онда сам хтео да видим где је најзагађеније на свету. Кад човек зумира, свет му другачије изгледа него на први поглед. Мислио сам да ћу у Кини одмах наћи најзагађеније место
Прво што сам тог јутра стварно чуо био је Шоне како ми у теретани изговара следеће реченице – Ево сад сам био на трчању, нисам знао да ли ћу да трчим пет или седам киломтетара, боли ме нога, знаш оно моје, и решим биће пет, и како сам изашао поред Дунава, схватим да не видим добро Панчевац, у магли је, а знаш мене, ја сам проверио да ли има магле данас, и магле нема, али нема ни моста. И шта је? Па загађење, нема шта да буде, видим лепо облак како се ваља негде тамо од Борче. И после ти Шоне трчи. - Он је то сад даље детаљно описивао, јер он је такав тип, лепо се изражава и детаљан је, и онда уме човека да одведе у сам центар своје приче, у овом случај центар облака загађења.
Док сам вежбао, мислио сам на вежбање, јер је најбоље да човек мисли на оно што тренутно ради, али ми је тај облак стално био негде ту, на дохват мисли.
Кад сам стигао кући нашао сам сајт који се бави тренутним загађењем ваздуха на разним местима на целој планети. То је карта света у коју су пободене заставице са бројевима који означавају степен загађења. Има их у разним бојама, од зелене до браон. Зелена је чист ваздух, браон опасна по живот, између су нијансе. Вредности на заставицама иду од 0 до 999.
Аустралија је цела зелена и жута, нема ниједне црвене. Скандинавија исто. На југу и истоку Африке има црвених, у Кини и Индији свака друга је црвена. У Европи скоро да их нема, осим једне у Шпанији, две Француској, једна у Словачкој, једна у Кичеву у Македонији, и онда код нас Нови Пазар, и две у Београду, Борча и код Франша.
Тако је било тог дана, у том тренутку, јер се подаци освежавају на сваких сат или два.
Зумирао сам Београд. Има много заставица и само те две су црвене, то ми се чинило као океј, мада гледано глобално, од педесетак црвених заставица, две су код нас.
Онда сам зумирао даље, хтео сам да видим колико је загађено тамо где ми дете тренутно на балету, а она иде на балет у Пароброду. Тамо, у близини, наранџаста заставица. Дакле, задовољан сам. Само да се не враћа преко Борче и Франша и добри смо. А онда, те заставице пободене су по мапи Београда, по сплету улица с називима и обележеним позицијама разних важних установа, знаменитости или кафана. Међутим, у Симиној имам шта да видим, пише – Еди Грант.
То је онај зид ПМФ-а у Симиној, на углу с Капетан Мишином, где је графит на коме је Еди Грант у дресу Партизана. Како се то десило да на некој белосветској мапи неко обележи тај графит, то не знам и вероватно никад нећу сазнати.
Онда сам хтео да видим где је најзагађеније на свету. Кад човек зумира, свет му другачије изгледа него на први поглед. Мислио сам да ћу у Кини одмах наћи најзагађеније место. Нисам.
Онда ми је једно место у Турској дуго било на првом месту, док га није скинуло једно место у Мексику, и таман кад сам помислио да имам победника, на месту где сам га најмање очекивао, нашао сам га.
Апсолутни победник у загађењу, тог дана, у том тренутку, било је место у централној западној Канади – Мејдстон, у области Саскечеван. Браон заставица с бројем 999 и на њој написана реч – опасно.
Помислио сам да то мора бити неки индустријски град. Није. То је градић са око 1200 становника, стар мало преко сто година. Погледао сам фотографије, то је место које изгледа као сва та мала места из филмова, скоро па да и ничега нема. Ипак, нечега има, и то изазива загађење. Тај градић добио је име по неком месту у Енглеској, ту нема сумње. Проверио сам, јесте, постоји Мејдстон у Кенту.
Од знаменитости, канадски Мејдстон има железничку станицу, цркву, гробље, голф клуб и градски музеј. И још једну, то сам открио у последњем тренутку. То место Џони Мичел помиње у једној песми. Песма се зове – Песма за Шерон. Шерон јој је другарица из детињства, чији су део обе провеле баш у Мејдстону, у Канади.
Песму сам слушао целог тог дана. Дугачка песма с заразним пратећим вокалима, и њеним гласом. Изгледа да су њих две, Шерон и Џони, имале потпуно другачије идеје о томе како ће проживети своје животе. Песма каже да је Шерон планирала да буде певачица и оствари велику каријеру а Џони је планирала да се уда, има породицу и живи на фарми у Мејдстону. Знамо шта је Џони урадила, а за Шерон можемо да сазнамо из песме. Удала се, имала породицу у живела на фарми. Те две девојчице су, изгледа, у тим годинама, сањале једна за другу.
Откуд у Мејдстону заставица за максимално загађење, немам појма, можда је у питању грешка.
