Анкета 9: Како се осећате?

Осећам се као риба у води, своја сам на своме, ето тако да ти кажем. Од како је ударио минус, најбоље ми је. Ја сам зимско дете, рођена сам 29. јануара, то је скоро па тачно усред зиме. Волим снег, обожавам га, али више волим хладноћу. Волим да се топло обучем и да будем напољу по минусу. Волим зимске спортове, и да се њима бавим и да их гледам. Сто пута сам била у Словенији на ски скоковима.

Ја сам то годиште, мени је Мати Никенен, Бог да му душу прости, био све и свја. Много сам га волела. Какав тип. Ја иначе не скачем на скијама, прво сам скијала, а после сам прешла на борд, чим се појавио. Чудно за моје године, али ето, као да сам чекала да се борд појави.

Не идем на Копаоник, прескупо је, нису нормални, не знам шта да кажем за те цене, ја не знам ко то плаћа, а видим да је препуно. Не знам шта да кажем за то. Мислим, боље ми је да идем у Француску за те паре, или Аустрију, мада ни то не радим у последње време, али зато идем на Стару Планину, идем на Јахорину, идем на Попову Шапку, идем на Дивчибаре да се санкам с децом.

Е знаш, кад би ми се пружила прилика, некако, волела бих да одем у Аспен. То мора да је лудо, тамо човек да иде на зимовање. А неки иду и то им је нормално, добро, неком овако неком онако. Еј али не жалим се, супер ми је у животу, да знаш. И само још нешто да ти кажем, зима је чиста прича, чисто је, а лети ми је некако прљаво, све ми се лепи, зима сакрива непријатне мирисе, убија бактерије, тако ја то видим. (Цеца, 46, правница)

Не знам шта да ти кажем, нема ништа ново. А, како се осећам? Осећам се као и увек. Е знаш шта је било? Ево. Ја ти нисам неки тип што се добро организује, у ствари могло би да се каже да ми је организација налошија страна. Кад имам више ствари да урадим на различитим местима, ја се погубим.

И онда јуче, баш је такав дан био, имао сам неколико ствари да обавим, и све једно близу другог, али сам морао да се вратим кући на онлајн састанак тачно на време, и онда је то морало да се све лепо израчуна, знаш тачна путања и да ли колима због паркирања или бусом па део пешке, разумеш већ. Није било шансе да направим добар план, увек ми је фалило између 20 минута и пола сата.

И ништа, одлучим да идем из два пута, обавим две ствари, покупујем то што има, и вратим се кући, па онда после састанка опет на исту страну, да завршим све. И кренем бусом, и после друге станице ми сине како да све обавим одједном, да те давим сад детаљима, али човече, кад ми је синуло, то је тако логично било, мало ме је и срамота била што нешто тако очигледно нисам одмах видео, али нисам, и што је најгоре, одмах ми је пало на памет да увек постоји неко тако очигледно решење а ја га не видим, али онда сам одмах почео да уживам у ономе што сам освојио. Једна добра организација може да означи нову фазу у мом животу – фазу доброг организовања. Разумеш? (Небојша, 39, да кажемо радник у угоститељству)

Осећам се ко да сам пао с Марса. Јуче сам се вратио с мора и сад не могу да дођем к себи. То није био никакав план, ја сам молер, и зидам, мајстор сам. Сад за празнике сам узео да не радим, мислио сам да седим гајби са женом и децом, да уживамо. Међутим, зове ме кум и каже има посао у Котору, одмах да се иде, треба преко празника да се среде две гајбе, као лак посао, све је већ сређено али дечко хоће да се поново све уради, његовој жени се ваљда не свиђа.

Одемо ми, спремимо се за два сата и одемо. А тамо нам нека баба да кључеве од тих гајби и као тај тип долази ускоро да нам све објасни, да донесе материјал и паре. Каже баба ми да седимо тамо и да га чекамо. Брате не зна се која је гајба боља, све у фулу, милина. Чекамо ми чекамо, и предвече долази баба на врата каже доћи ће тај дечко сутра, тај њен унук, не може да стигне данас, а ми да спавамо ту и као од куће да будемо.

Знаш ми као мало стидљиво али добро, ајде, чекамо до сутра. Сутра га нема и јавља се увече, каже не може да стигне ни тог дана, доћи ће сутра, а ми кад код куће да будемо, да једемо из фрижидера и да пијемо из бара, извињава се човек, каже искрсло му нешто.

И друже мој тај дечко се није појавио шест дана, сваки дан се јављао и извињавао, а ми смо јели пршуте и сиреве и пили вино и виски и кока колу. Онда у неком тренутку смо помислили да запалимо оданде, јер откуд знамо, чудно је, да не буде после да му дођемо паре.

Е и онда се седмог дана дечко појави, ми сваки дан чистимо гајбу, није проблем знаш, све је тип топ, али попили смо и појели, капираш. Тип није ни погледао ништа, само је улетео, мислим фино је звонио пристојно све, дошао извинио се опет, рекао да нема ништа од посла, жена је рекла ништа да се не дира и човек нам да дневнице за све дане плус двеста евра за пут назад, и каже зваћу вас на пролеће ако буде требало, сад знате где сам. Ето брате мој, тако је то било, па ти сад мени реци – какве су то комбинације. (Шоне који је измислио име због приватности, 42, мајстор)

Не осећам се добро. Није добро, лоше је. Притисак са свих страна, и зима. Променио сам семафор, видиш, знаш где сам увек, е па то. Нема пара, не дају људи ни за празнике. Пре је било много боље, али и био сам млађи, а и ти си. Није добро пријатељу. (Кадрија, 45, просјак)