Велики ChatGPT прасак

У данашњем свету, вештачка интелигенција (ВИ) постаје свеприсутна тема и све више утиче на наш свакодневни живот. Технолошки напредак у последње време је омогућио развој софистицираних система који су способни да обављају сложене задатке који су пре били резервисани само за људски ум. Са све већом употребом ВИ у индустрији, пословању и научним истраживањима, поставља се питање какве су предности, али и изазови ове технологије. У овом тексту ћемо истражити шта је вештачка интелигенција, како функционише и који су њени потенцијални утицаји на друштво.

ChatGPT је модел вештачке интелигенције који је обучен да одговара на различита питања и да обавља задатке које му корисници поставе. ChatGPT је развио OpenAI, а његова основна функција је да комуницира са људима путем текста.

Претходна два пасуса написала је Вештачка интелигенција (ВИ) сама о себи, тачније горе поменути ChatGPT. Довољно је било написати јасну инструкцију. Ако нисте приметили да је текст изнад производ вештачке интелигенције, чини ми се да смо ушли у фазу убрзања чије размере не можемо до краја да разумемо.  

Ова узбудљива тема стиже на велика врата, хтели - не хтели. Овај пут ВИ не долази као неки велики филмски "блок бастер" хит, већ постаје саставни део наших живота, свима доступан. И док се многи опиру, у отпору и страху, желећи да зажмуре на ову, просечном уму још несагледиву појаву, за коју једино сигурно можемо да разумемо да ће жестоко утицати на наше животе, она нас претиче.

Почетком 2023. године попуњавала сам једну анкету са питањима о томе колико користим ВИ у послу или животу. У том моменту нисам била сасвим сигурна да знам на шта се тачно анкета односи, али убрзо ми је било јасно да се различите апликације и софтвери које сви користимо, засигурно већ базирају на томе. Примера ради, Гугл преводилац, препоруке садржаја, производа, паметни телефони који препознају наше лице или отисак, категорисање фотографија у Гугл фотографијама и сл. већ користе принципе слабе/узане вештачке интелигенције, која подразумева примену технологије у специфичним областима и на конкретним задацима.

Убрзо затим чула сам од сина да је наставница српског очајна због тога што је ChatGPT лежерно и без питања ушао у живот деце и школе, која наспрам њега сад делује као кућа од сламе, пре него што вук дуне и ватру суне. Довољно је да затражите да се састав на одређену тему напише и у следећој секунди он се ствара пред вашим очима и звучи доста уверљиво. Уколико нисте задовољни, новим кликом генерише се нови састав на исту тему. И док замишљам спој деце овог времена и наставнице српског у учионици испред табле, као из нашег времена, не могу да се одупрем утиску да се некако нереално налазе у истој просторној, али у две различите временске димензије. Које су шансе школског система, у традиционалном смислу, наспрам ове глобалне трансформације? 

ChatGPT је општа вештачка интелигенција, и представља један од највећих језичких модела који користи велике количине података и алгоритам машинског учења, како би давао одговоре и "разговарао" са људима. Пријатељи из различитих пословних сфера одушевљени могућностима, уштедом времена и ресурса, али и видно забринути чија ће све занимања потенцијално заменити, већ увелико причају о истој, неизбежној теми.

Новинар Крист Стокел-Вокер за "Гардијан" наводи како ChatGPT има запањујући креативни потенцијал. У стању је да напише сценарио за нову епизоду чувене серије "Пријатељи" у шекспировском стилу уз одређени ниво хумора, па се поставља питање да ли представља претњу чак и за нека стваралачка занимања, која смо да сада сматрали заштићеним, као што су копирајтери, сценаристи, новинари и слично... Поставите било које питање, дајте инструкцију да вам напише увод у пословно писмо, да преведе текст или да напише стихове како би их рецимо Елвис Присли данас написао и видећете чудо. Користи све информације које су јој на располагању, сажима их, обрађује, резонује или макар кроз одговоре које добијате, имате утисак да анализира, процењује и "размишља". 

Многи у овоме, очекивано, виде пословну прилику, посматрајући ВИ као новог члана тима, који је поуздан, не захтева паузе, повећање плате, одморе, нити боловања, а ефикасно и брзо обавља посао и задовољавајуће барата информацијама. 

Све у свему, чинило се да је ово добра тема за колумну и већ у следећем моменту јавила се идеја да кажем моделу ChatGPT да напише уместо мене целу колумну о себи, након које бих додала само реченицу о томе да аутор текста јесте сам програм, а не ја. Сматрала сам да после тога неће бити потребно више ништа да се каже. Решила сам да се сама предам и дозволим му да ме елиминише као колумнисткињу добровољно се предавши. Уредници је ово деловало као интересантна идеја, али, ипак, неприхватљива. Е, ту је цака!

Ако је у стању да уради све претходно наведено, зашто не би било ок да уради цео посао уместо неког реалног аутора. Осим што ми је речено да на тај начин не бих заслужила свој хонорар (мада ја мислим да као аутор концепта већ јесам), мислим да је гвинт у томе да ВИ још увек не поседује социјалну интелигенцију, осећајност и разумевање емоција, нема емпатију, интуицију, нефлексиблина је у односу на непредвиђене ситуације, нема моралну димензију, њена креативност је, ипак, и даље производ комплексних алгоритама и математичких функција. Са друге стране, људи имају сличне механизме, али ниједан наш "алгоритам" није идентичан. Нема шансе да не препознате "рукопис" вашег омиљеног писца, ликовни израз одређеног сликара, мелодију вољеног бенда или модел познатог дизајнера, иако се не потпише. Верујем да ту врсту аутентичности ВИ не може да има.

Футуриста и научник Реј Курцвајл предвиђа да ће до 2045. године ВИ надмашити интелигенцију људских бића. Очекује се да би напредак потенцијално могао водити до суперинтелигенције која ће имати свеобухватно размишљање, самосвест и способност да учи из искуства, онако како то људи раде, да ће бити способна да саму себе брзо унапређује и мења. Годинама се већ води дебата о томе да ли би то могло да буде последње велико откриће, које ће човек створити самостално, да ли би ВИ у том случају постала независна од човека и ван контроле.

Полемише се и о томе да ли је ово потенцијално огроман напредак и добробит за човечанство или највећи ризик до сада. Једно од становишта јесте да је ВИ још једно технолошко оруђе које само по себи није ни добро ни лоше, већ зависи од тога на који начин ће бити употребљено. У великој мери може допринети развоју неразвијених области на планети у многим сферама, развоју многих људских делатности и сигурно је да постоји прегршт примера употребе у позитивне сврхе, али плашим се да се технолошке компаније и владе свих земаља у највећој мери руководе интересом и профитом. И око овог, потенцијално моћног оружја, могла би се повести нова битка и могло би доћи до нових злоупотреба, о чему је већ било речи на тему приватности и недозвољеног коришћења информација о корисницима интернет услуга.

Мене лично интересује шта бисмо то паметније радили када све што већ радимо пребацимо некоме, извините, нечему другом и у чијем је то крајњем интересу!

И за крај, питала сам мог сајбер колегу и да ли ће вештачка интелигенција надмашити праву људску интелигенцију и када? Добила сам следећи одговор:

Ово је питање на које нико не може са сигурношћу да одговори, јер се ради о теоретској могућности, која још увек није достигнута у пракси. Постоји неколико разлога зашто се вештачка интелигенција може сматрати надмоћном у одређеним областима, међутим, људи имају своје јединствене способности, које су још увек изван досега вештачке интелигенције. Узимајући у обзир тренутно стање технологије и развој који је остварен у последњих неколико година, може се претпоставити да ће вештачка интелигенција наставити да напредује и да ће постајати све боља у обављању различитих задатака. Међутим, да ли ће вештачка интелигенција икада надмашити људску интелигенцију и када ће се то десити, остаје отворено питање које захтева даље истраживање и развој технологије.

И ако вам се чини да сте још увек са ВИ на Ви, не сумњам да ћемо бити на ТИ, брже него што можемо да замислимо. И док трчећи хватамо корак са временом, предлажем да се паралелно држимо и књиге, слова, писања, рачунања, игре меморије, шаха, решавања ребуса, укрштеница, и судоку… да не бисмо на крају и сами постали вештачки интелигентни.