Турско-немачки разговор између залогаја: Незгодан гост у најгоре време

Политички Берлин је одахнуо. Скандал је избегнут. Гост је отишао (готово) брже него што је дошао. И није оставио за собом – очекивано – медијски и политички много запаљивог материјала.

А скандал мајстор је требало да буде турски председник Ердоган. Јавност је, наиме, уочи посете "незгодног госта, у најгоре време" медијски припремана да је скандал неизбежан.

Готово све посете турског председника Немачкој, а њих је у дугој владавини "Султана са Босфора" било много, пратиле су медијске и политичке напетости. Посебно кад се гост (а знао је то да чини, зарад политичке користи) понашао на немачком тлу као домаћин.

Умео је, наиме, да држи политичке предизборне говоре у препуним, новоизграђеним џамијама или фудбалским стадионима. И да пред хиљадама земљака поручи многобројном бирачком телу – увек му је из Немачке (а она се убраја, после Истанбула и Анкаре, у највећи "извор" гласова) на свим изборима, парламентарним или председничким, стизало (бар) милион и по гласова – останите увек то што јесте, Турци. И ускликне: интеграција да, асимилација не, она је зло...

Знао је Ердоган да (иритантно) јавно избегне руковање са високим руководиоцем Зелених, министром у савезној влади турског порекла, и његовим политичким опонентом Цемом Ездемиром. И да Немце оптужи за "расистичко понашање" према чувеном фудбалеру минхенског Бајерна, и његовом миљенику, Месуту Озилу.

Драстичне разлике

Овога пута суморна предсказања неизбежног скандала концентрисала су се, и чинила Ердоганову посету "политички експлозивном", на драстичне разлике домаћина и госта у ставовима кад је у питању рат на Блиском истоку.

А те драстичне разлике су оштро задирале у велику немачку трауму. Званични Берлин је, под тешком сенком историјске одговорности и Холокауста, остао трајно "обавезан" – то је неупитан "државни резон" којег су се држали, и држе, сви канцелари одреда – да буде на страни Јевреја и Израела. И да, званично и јавно, брани и оно што је, понекад, у конкретним потезима и поступцима тамошњих власти, објективно тешко одбрањиво.

Ослобођен те обавезе (и сада је, у Берлину, подсетио да "Немачка има комплекс кривице", а да он и његова земља "нису одговорни за Холокауст") Ердоган вербално демонстрира солидарност са (несрећним) Палестинцима у Гази (на то га, добрим делом, "упућују" и унутрашњи политички разлози и верски "налози") на директан и драстичан начин. Довољно да за Немце буде заиста "незгодан гост у најгоре време".

Пред стравичним призорима из Газе, током офанзиве израелских снага и разарајућег "лова на Хамасовце", турски председник је појачавао ионако запаљиву реторику. Најпре је, крајње иритирајуће за "немачко (и западно) ухо" и поимање суштине досад најопаснијег сукоба Палестинаца и Израелаца, Хамас назвао "ослободилачком" војном формацијом, а не терористима.

А онда је, од оптужби (екстремно десне) Нетанијахуове владе за "расизам" и "фашизам", стигао је до осуде Израела као "терористичке државе", која чини, и већ је "починила геноцид".

У једном тренутку је чак довео у питање легитимитет јеврејске државе. Израел покушава 75 година, рекао је Ердоган, да успостави државу на "земљи  која је украдена од палестинског народа".

Немачки канцелар је те изјаве турског председника назвао "апсурдним", а Јозеф Шустер, председник Централног савета Јевреја у Немачкој, оптужио је Ердогана да запаљивом пропагандом "спроводи психолошки терор над Јеврејима" и "подстиче нереде на немачким улицама".  

Тежак партнер

Из страха да би Ердоган то могао да понови и у Берлину, било је идеја да се, једном већ одгођен, термин посете опет помери за неки погоднији тренутак и боља времена. С таквим идејама огласило се и неколико политичара. Влада је, међутим, одбила да то учини.

Владин представник за штампу Штефен Хебертрајт је посету оквалификовао, у "тренутним околностима", као "веома изазовну". И додао: реч је о "тешком партнеру" с којим се мора разговарати и – "носити".

И лидер опозиције, шеф Хришћанско демократске уније (ЦДУ), странке која је, у различитим раздобљима, од Конрада Аденауера до Ангеле Меркел, најдуже владала земљом, Фридрих Мерц био је против одлагања посете: Турска је "превише важна" за Немачку, и Немачка (такође) за Турску…

Канцелар Олаф Шолц је, у сваком случају, медијски и политички упозорен на "опрез". Не сме се, опомињао је Родерих Кизеветер, задужен за спољну политику у "тиму" конзервативних (опозиционих) посланика у Бундестагу, "поновити скандал од прошле године" (август 2022) када је палестински лидер Махмуд Абас на конференцији за штампу "порицао Холокауст, а канцелар – ћутао".

Овога пута све је учињено да се, превентивно, могући "скандал" предупреди. Срочен је протоколарно "крајње сиромашан програм посете" (констатација више немачких и страних медија) како би (незгодан) гост "брже отишао него што је дошао".

Ердоган се у Берлину (минули петак) задржао заиста неуобичајено кратко. Само неколико сати. Његов колега Франк Валтер Штајнмајер дочекао га је испред дворца "Белви" "упадљиво хладно" (приметили су немачки медији), а разговор с канцеларом Олафом Шолцом обављен је "између залогаја". Одмах после вечере, гост је напустио Немачку.

Отпала је идеја да Ердоган заједно са Шолцом из почасне ложе олимпијског стадиона у Берлину следећег дана (субота) посматра утакмицу фудбалских репрезентација Немачке и Турске, чему су се посебно радовали његови земљаци, гастарбајтери.

Једини тренутак кад се "херметички" затворена посета "отворила" била је (кратка) заједничка конференција за штампу немачког канцелара и турског председника. Домаћин је, већ на почетку, учинио све да предупреди "очекивани скандал".

Сваки живот има једнаку важност

Није тајна, рекао је немачки канцелар, да турски председник и он имају "веома различите погледе" на израелско-палестински конфликт. Али, додао је, "деле бригу" због (могућег) "пожара на Блиском истоку". И како је веома битно да се спречи "даља ескалација сукоба у региону".

Уз опаску да "сваки живот има једнаку важност", канцелар је констатовао како (и) "патња палестинске популације тишти немачку владу". Та констатација о разумевању за патње палестинских цивила требало је да делује превентивно.

Турски председник је, наиме, и пред новинарима изговорио оно на шта је очигледно за вечером отворено и критички говорио домаћину. Не може се, рекао је, и не сме ћутати пред поразним чињеницама: да је убијено 13.000 деце, жена и старијих људи, да је све сравњено са земљом.

Немачке медије мање су узбудиле те Ердоганове чињенице од констатације и упозорења да су војна моћ Хамаса и Израела "неупоредиве". И посебно опаска да и израелска страна, а не само Хамас, "држи таоце".

Скандал, промптно су прогласили (поједини) немачки медији, иако не онај очекивано "велики": Ердоган (недопустиво) "изједначава терористе и њихове жртве".

Срећом по немачко-турске односе, на томе се сад све и завршило...