"Опасни" захтеви опозиције: Шолцова буџетска омча
Политичке акције сваке од три странке које чине власт на савезном нивоу у дужем периоду осетно (и драматично) падају а десничарска Алтернатива за Немачку постала би друга политичка снага у Бундестагу
Буџетска криза која данима потреса Берлин прераста у политичку драму трочлане и (све уочљивије) несложне владајуће коалиције. Буџетска омча се, очигледно, стеже (политички) око врата канцелара Олафа Шолца: захтеви за ванредним, превременим изборима – неуобичајено за Немачку и њен пословично стабилан политички систем – бивају све учесталији и гласнији.
С таквим, изричитим захтевом, огласио се (и) један од најутицајнијих немачких политичара, председник покрајинске владе (економски престижне) Баварске и лидер (опозиционе) Хришћанско социјалне уније (ЦСУ) Маркус Зедер.
Земља у овакво озбиљној финансијској и политичкој ситуацији, не би могла, ни смела, да чека јесен 2025. године и редовне изборе. Предлаже (прецизно) да се превремени избори одрже 9. јуна, упоредо са изборима за Европски парламент.
Шок у владајућој коалицији
Идеја, и иницијатива, опозиционог, веома популарног лидера (доста је оних који га виде као најизгледнијег кандидата конзервативаца за савезног канцелара на следећим изборима) изазвала је, очекивано, шок у владајућој коалицији. И укључила аларм.
Против Зедерове иницијативе изјаснили су се, и огласили, очекивано и фронтално, представници (високи функционери) све три странке "семафор коалиције" социјалдемократа, либерала и Зелених. Са сличном, или истоветном, аргументацијом: да у овако кризним временима које потресају свет, ратовима и екстремизмима, није добро "лакомислено баратати" с таквим "опасним" захтевима.
Земља би у том случају, кажу, ушла у вишемесечну изборну кампању, с неизбежним страначким препуцавањима и нестабилношћу. А трећој по снази економији у свету, немачкој, управо у оваквој ситуацији је потребна стабилност.
Иако ови аргументи странака на власти могу деловати схватљиво, не морају (истовремено) бити уверљиви и широко прихваћени. О томе, на свој начин, говори резултат истраживања (булеварског али високотиражног) "Билда" ("консултовано" је, чак, 250.000 особа): за превремене изборе, као једини начин да се изађе из економске и политичке кризе, изјаснило се њих 94 одсто!
Страх од (превремених) избора
Иза фронталног, и, рекосмо, очекиваног, одбијања Зедерове идеје, која је додатно усковитлала и усијала политичке страсти, крије се, по уверењу једног броја медијских аналитичара, страх "коалиционара" од нових избора.
Политичке акције сваке од три странке које чине власт на савезном нивоу у дужем периоду осетно (и драматично) падају. То се ретко догађало у првој половини мандата у овој земљи. А о том паду говоре сва истраживања. И сви покрајински избори који су одржавани, и одржани, у последње време.
Најдраматичнија, и најтужнија, ситуација у свему томе задесила је некад тако моћну и утицајну странку, Социјалдемократску партију (СПД), која у овом часу држи два најважнија политичка положаја у земљи: канцелара и шефа државе.
Страх од избора није скривао ни један од (увек гласних) првака СПД, Ролф Штегнер. Уз аргументе с којима су баратали представници осталих странака на власти, Слободних демократа (либерала) и Зелених, одбијајући иницијативу баварског премијера. Штегнер, на првом месту спомиње управо тај страх: десничарска Алтернатива за Немачку, постала би друга политичка снага у Бундестагу.
Можда, чак, и у равни са опозиционим демохришћанима: ни њима, наиме, упркос чињеници да наспрам себе имају непопуларну и слабу владајућу коалицију, не цветају руже. Алтернативцима, чији успон изгледа незадржив, "на руку" иде, макар индиректно, чињеница да десничарски ветрови све снажније тутње Европом.
Политички потрес
Буџетску драму владајуће коалиције, и политички потрес, изазвала је (да подсетимо) пресуда Уставног суда. Она је осујетила владин "трик" да у пројекцију буџета за 2024. годину "угради", без правног основа, суму од (огромних) шездесет милијарди евра.
Трик је осујећен на иницијативу опозиционих, демохришћанских посланика. Они су пресавили табак и затражили од највише судске инстанце да спречи владине буџетске "смицалице". Кад је суд из Карлсруеа то (промптно) учинио, отворила се "зјапећа рупа" у најважнијем документу за једну владу, и земљу, буџету, бар за сада, коју "семафор" коалиција не може, и не зна како, да попуни.
А спречени "махерај" састојао се у идеји да се непотрошена средства специјалног фонда, својевремено установљеног за борбу против короне, аутоматски пребаце у Фонд за климу и трансформације. Суд из Карлсруеа био је изричит: коришћење средстава једног одобреног и наменског фонда у друге сврхе није уставно.
Кочница дугова
Да буде јасније. У немачки Основни закон (устав) уграђена је 2009. такозвана "кочница дуга". Она спречава владе да се задужују на рачун будућих генерација. Држава може да троши (само) онолико новца колико (од реалних прихода) има.
Остављен је "вентил": држава (влада) се додатно може задуживати (узимати кредите) преко "црвене линије" само у изнимним случајевима. У временима ванредних ситуација и криза. И уз искључиви "благослов" парламента.
Пандемија је, тако, проглашена за ванредну ситуацију. Створен је строго наменски специјални (корона) фонд чија (неискоришћена) средства се, пресудом Уставног суда, испоставило се, не могу користити у друге сврхе. Значи: ни за (амбициозни) Фонд за климу и трансформације.
Бумеранг енергетског раскида с Русијом
Разочарани канцелар је, невољно се мирећи са реском пресудом, констатовао да се овом одлуком "ствара за владу нова реалност". Немачка се, каже, суочава са изазовима какве, у оваквој концентрацији, никад није имала.
Покушао је, пре седнице парламента, да умири узнемирену јавност: наћи ће се, иако ће то бити тешко, начин да се све преузете обавезе (и обећања) намире. Не смемо, река је, попустити у помоћи Украјини (планираних осам милијарди евра за следећу годину наједном су доведени у питање) и превазилажењу енергетске кризе.
За "енергетски штит", ублажавање драматичне ситуације изазване енормним скоком цена енергије, после радикалног "енергетског раскида" с Русијом – који се немачкој привреди и грађанима вратио као бумеранг – планирано је двеста милијарди евра. До сада је утрошено, на енергетске субвенције, око четрдесет пет милиона. И та помоћ је сад доведена у питање.
Олаф Шолц, такође, констатује да се не сме одустати од "улагања у будућност", иновација и инвестиција у инфраструктуру. У модернизацију и "озелењавање" индустрије. Немачка не сме, у том контексту, бити губитник у трци са Француском, САД и Јапаном. Морала би да у томе, каже, предњачи.
Разарајућа неслога коалиционара
Како то остварити у хаотичној буџетској ситуацији? У експозеу пред посланицима Бундестага канцелар ништа конкретно није понудио. Разлог: неслога у владајућој коалицији, с потенцијално разарајућом снагом.
Социјалдемократе и Зелени би, на пример, да средства која недостају "намакну" повећањем пореза богатијима. Либерали, везани "пупчаном врпцом" за крупни капитал и моћне индустријалце, неће за то ни да чују. Они би да ригорозно (с)крешу издатке који би највише погодили еколошке пројекте. Управо оне на којима изричито инсистирају Зелени.
Министар финансија и лидер либерала Кристијан Линднер носио се мишљу да се (опет) уклони она фамозна "кочница дуга" и влади створи правни основ и маневарски простор за (ново) задуживање преко "црвене линије". Предуслов за то је проглашавање ванредне ситуације, ванредног финансијског стања, што се испоставило као, бар за сада, немогућа мисија. За ту "операцију" потребна је двотрећинска већина у парламенту. Значи: сагласност (бар дела) опозиције.
Не рачунајте на нас у вашим расипничким амбицијама, био је директан и изричит лидер опозиције, шеф најјаче парламентарне странке, Хришћанско демократске уније (ЦДУ) Фридрих Мерц. Искористио је прилику да (још једном) критикује "неспособну власт" и Олафа Шолца, уз опаску да су му канцеларске ципеле (у које је ускочио) бар за два броја (пре)велике…
Министар финансија Линднер покушава да, ребалансом буџета, спаси бар за ову годину, што би се (можда) још могло спасти. О усвајању буџета за 2024. до краја ове године нема говора. Било је, иначе, планирано да расправа о њему почне – 1. децембра.
