Заменик шефа посланичке групе АфД у немачком Бундестагу: Рат на прагу Европе?

Када се на комплексу маузолеја имама Резе у иранском граду Машхаду завијорила црна застава, Хезболах позвао на "Дан гнева", а у Аја Софији заблистало симболично знамење – мач, било је јасно да дешавања на Блиском истоку више нико неће тумачити у контексту регионалних сукоба.

Са изазовима су се суочиле и европске земље, у првом реду Немачка, у којој велики број муслимана позива на освету палестинских жртава у Појасу Газе.

О томе да ли сукоб са Блиског истока има снагу да се прелије у Европу те да ли протеривањем Хамасових присталица Берлин може да сачува мир, разговарамо са Штефаном Kојтером, замеником шефа посланичке групе Алтернативе за Немачку (АфД) у Бундестагу.

Да ли је упозорење министрa одбране Немачке на могућност рата у Европи последица сагледавања могућих импликација сукоба од Украјине до Блиског истока у смислу реалне претње, или ову изјаву треба читати у другом контексту?

Не могу да проценим контекст у коме министар износи оваква упозорења. Ризик да се војна дејства прошире на партнере из украјинског рата видим само у случају процене Русије да не постоји други избор.

Дакле, са наше тачке гледишта, испоруке оружја из НАТО-а су опасне. Суштински, регионални сукоб требало би да се реши регионалним референдумима у областима на које Русија полаже право, а које се затим могу третирати на међународном нивоу и потом признати. На то ће се на крају вероватно све свести. Да су нас слушали од почетка, сви који су укључени били би поштеђени много патње.

Да ли је реална могућност на коју је упозорио Илон Маск да би последица сукоба у Појасу Газе могао бити грађански рат у Европи?

Овде, у Немачкој, опасност од грађанског рата подстичу исламистички кругови. Увек смо упозоравали на увезени антисемитизам и указивали да су правила шеријатског права неспојива са нашим. Оцена Илона Маска није неоснована.

У којој мери унутрашњу безбедност Немачке угрожава чињеница да муслиманско становништво, погођено дешавањима у Гази, замера Берлину политичку подршку коју је дао Тел Авиву?

Унутрашњу безбедност акутно угрожавају исламисти који овде живе, без обзира на став Немачке према Израелу.

Да ли је изјава да ће протерати све присталице Хамаса из Немачке закаснела одлука, али и својеврсно признање погубности немачке миграционе политике на коју је АфД дуго упозоравао?

Не само да присталице Хамаса морају бити депортоване, већ и сви други криминалци од којих се тражи да напусте земљу. Владина реторика, која сада исувише касни и због чега је вероватно и неефикасна, свакако је последица страха од даљег успона АфД-а.

Али, наравно, увек треба водити добру политику, а не само у околностима када је опозиција све јача. У том погледу је ова њихова одлука разоткривајућа.

Резултати избора у покрајинама Хесен и Баварска показали су реалну моћ АфД-а. Да ли владајућа "семафор коалиција" СПД-а, Зелених и либерала може "опростити" Алтернативи толико поверење грађана Немачке?

Грађани су на недавно одржаним изборима у Баварској и Хесену показали да верују да АфД поседује вештине помоћу којих може да се суочи с проблемима, и да их реши.

Још узбудљивије биће следеће године када ће бити одржани избори у савезним државама у Источној Немачкој.

Чланицама "семафор коалиције" недостаје саморефлексија. Они напросто не уочавају сопствене политичке грешке и чињеницу да воде политику усмерену против становништва. АфД има користи од тога.

Kако објашњавате феномен Саре Вагенкнехт која излази из Левице и по појединим питањима, као што је рат у Украјини, заузима идентичне, неретко и радикалније ставове од АфД-?

Сара Вагенкнехт за мене није феномен и не игра никакву улогу у тренутним изборним анкетама. Неки медији су преувеличали ово питање са циљем да ослабе опозицију. Сара Вагенкнехт сад не игра релевантну улогу. Притом, објашњење за њену медијску експонираност делом лежи у томе што су немачки медији више левичарски, док феномен АфД-а тешко прихватају.

Како оцењујете њену изјаву да не би улазила у коалицију са АфД док истовремено не искључује сарадњу са ЦДУ?

Чини се да појединци желе левичарску алтернативу која има потенцијал да подели АфД. Ово је више жеља него стварност.