Борац батаљона "Сомали": Хвала, браћо Срби

Друга епизода документарне тетралогије "На ивици понора", доњецког војног хроничара и редитеља Максима Фадејева, привукла је велику пажњу руске публике. Премијери филма на фестивалу "Време наших хероја" присуствовао је и главни јунак – командант одељења одвојеног јуришног батаљона "Сомали".

Легендарна јединица се истакла у борбама код Горловке, на јужном правцу и код места Саханка. Од почетка СВО је заслужна за заузимање прве линије код Николајевке, одбрану места Данское и ослобађање Маријупоља у градским биткама.

Позивни "Циган" ратује од 2015. године. Популарност, батаљон "Сомали" дугује, сматра наш саговорник, неуморном раду, поступцима, професионализму и храбрости бораца и официра.

У једном од окршаја са украјинском војском био је рањен и хоспитализован.

"Плашио сам се једног – да ће се сукоб завршити док се не опоравим. Али дешавања на фронту уверавала су ме да ће овај рат трајати. Нисам оклевао. Знао сам да ћу опет стати у строј и бити од користи отаџбини."

Игор Рзјанин данас је истакнути војни инструктор на фронту. 

Како је публика реаговала на филм посвећен ратним дешавањима и ослобођењу Маријупоља. Са којим питањима су вам прилазили?

Гледаоце су занимале различите ствари: да ли смо осећали страх, како је могуће проћи кроз све ово и остати жив и како се локално становништво односило према нама. Питања су се ређала. И сузе. Посматрајући њихове уплакане очи разумео сам да су веома саосећали и да им се филм допао.

Неко је препознао суштину, право лице овог рата, а други су рекли да су све замишљали другачије. Истина је да је Максим Фадејев овим филмом показао све ратне ужасе – реално и без поетизације.

Гледаоци су крај пројекције дочекали на ногама, аплаудирајући без престанка. То је њихов утисак. 

Учествовали сте у борбама за ослобођење Маријупоља. Које најупечатљивије слике памтите из ове ратне епизоде?

Маријупољ сам упамтио по подрумима у којима се крио велики број цивила и деце, и њиховим уплашеним очима. Били су гладни, без хране и воде. Делили смо са њима наше залихе.

Деци, уплаканој и у прљавој одећи, давали смо суве оброке и бомбоне. Радовала су се томе. Уопште, људи су се радовали нашем доласку и чињеници да смо успели да отерамо Украјинце. 

Борите се од 2015. године. Са којим мотивима узимате учешће у овом рату?

Мотиви су одбрана отаџбине и земље, жеља да што пре завршимо рат и да моја деца не гледају све ово, да моја деца не морају овим да се баве. Надам се да они неће морати да наставе овај рат. 

На којим тачкама се сада боре "Сомалијци"? Како тече обука нових кадрова? Колико нових људи пристиже на фронт?

Наш батаљон се бори у правцу места Карловке. Обука нових бораца изводи се убрзано. Наш задатак је да пренесемо борбено искуство момцима, упутимо у основе медицине и прве помоћи, проведемо их кроз тактичку минску обуку, поделимо са њима знање о топографији.

Обука иде добро. Момци брзо уче и уважавају чињеницу да ми чувамо наше људе. Имамо добре обуке, добре официре. Укратко – умемо да се боримо.

Назирете ли крај рата?

Уверен сам да се рат неће завршити у следећих шест месеци до годину дана. Лично мислим да ће Украјинци морати да седну за преговарачки сто.

Уколико то одбију мораћемо да их дотучемо до краја. Моја процена је да ће рат трајати још годину дана.

У којој мери су ваши борци упознати са тим да српски народ, упркос притисцима са Запада, непоколебљиво стоји уз руску војску и Русију?

Наравно, знамо да су Срби наша браћа, да нас воле, и та љубав је обострана. Запад острашћено и са бесом гледа на људе који памте своју историју и негодује због чињенице да браћа Срби не пристају да трампе савез са Русијом за америчке поклоне.

НАТО је, не тако давно, бацао бомбе на Србе и заузео Косово, а сада покушава да укине Републику Српску у Босни и Херцеговини.

Хвала вам што сте дигли глас против антируских санкција. Верујем да ћемо победити, да ће непријатељ бити кажњен и да ће правда бити задовољена и када је у питању српски, и када говоримо о руском народу. Руси и Срби су браћа заувек!