Такер Карлсон у жижи медијског рата

Такер Карлсон је до пре неки дан био највећа звезда ”Фокс њуз” кабловске ТВ  мреже у Америци. Мреже која је одувек подржавала Републиканску партију што је еквивалент (теоретски, бар) политичкој партији десне оријентације. Карлсон не само што је био највећа звезда ”Фокс њуза” него и телевизије уопште, барем по величини гледалишта од око 3,5 милиона сваке вечери.

Отпустити Карлсона је као отпустити Месија или Роналда, готово незамисливо.

Па ипак се то догодило, тако да морамо да поставимо барем два основна питања. Прво – које су то теме и који је то приступ који је тог човека учинио тако популарним, и друго – зашто је отпуштен? Присталице Демократске партије славе по улицама Њујорка, на Твитеру, у телевизијским емисијама. Кажу да је Карлсон отворено позивао на насиље! Шта се то овде догађа?

Одговор на прво питање налазимо, за почетак, у речима председничког кандидата, Роберта Кенедија млађег (син убијеног Роберта) који за Карлсона каже да је ”говорио на телевизији ствари које нико пре њега није”. И заиста, последњих дана је Карлсон рекао у програму уживо да су велике медијске куће корумпиране и зле на нивоу Пабла Ескобара.

Глен Гринвалд, новинар који је својевремено обзнанио свету ”радове” америчког дисидента Едварда Сноудена, понудио је следећи списак тема којима се Карлсон бавио: критика америчког ангажмана око рата у Украјини, као и америчких информативних агенција (ЦИА, Еф-Би-Ај итд.) због лажи и корупције, потом се залагао за ослобађање Џулијана Асанжа, противи се политици смене режима на Куби, критиковао је Трампов милитаризам...

И даље можемо додати: објавио је видео снимке протестаната који у јануару 2020. мирно улазе у зграду америчког Конгреса и ту се шетају у сасвим пријатељској пратњи полицајаца – зар је то та побуна!? Критички се односио према политици корона пандемије, према фармацеутској индустрији, према корупцији у медијима, залагао се за објављивање података о последицама вакцинације против короне, изложио је јавности масивну кампању цензуре на друштвеним мрежама (новинари Мет Таиби и Мајкл Шеленбергер), постављао је питање у вези с чувеним компјутером сина председника Бајдена, Хантера, и још пуно тога.

И најзад, као да му све то није доста, Такер Карлсон је у свој програм звао многе госте који су били или потпуно забрањени, или барем непожељни на другим каналима и у другим емисијама.

Из овог асортимана можемо да назремо један специфичан интелектуални профил и стил, те и разлоге зашто би један овако јединствени глас у америчкој медијској баруштини прекривеној жабокречином могао бити занимљив и привлачан. Велики број гледалаца доноси и пуно пара власницима ТВ станице, зар не? Па зашто онда отпуштати Месија и Роналда. Па замислимо, на основу горе приложеног, да Меси истрчи на терен Парка принчева у Паризу у мајици са натписом ”Макрон је лажов”, или да Роналдо истрчи на терен у Саудијској Арабији са рекламом за свињску буткицу и сланиницу. Не би било згодно, зар не?

Па где је онда та Карлсонова буткица, или изјава против неког Макрона? Ево, на пример, ова, која је можда још недовољно специфична али је врло индикативна: ”Њихов посао није да вас информишу. Они раде за малу клику људи која у ствари управља светом!”

Овакав став већ претвара Карлсона, у најмању руку, у теоретичара завере (наравно) а потенцијално чак и у некога ко би могао да се и заинтересује за ”клику која управља светом”. За дотичну клику која негира сопствено постојање то никако не би било згодно. Чувени француски песник Шарл Бодлер је то својевремено врло лепо објаснио: највећи трик који је ђаволу икада успео јесте да нас убеди да он заправо не постоји!

Да видимо сад има ли нека Карлсонова изјава или тема ближе самом крају, у последњој недељи пред отпуштање, која би могла да послужи као непосредни повод. Нешто што би могло толико да потресе чувеног љубитеља слободе говора, изражавања и демократских начела па и власника ”Фокс њуза” Руперта Мардока да овај напрасно одлучи да се реши коке која носи златна јаја.

Карлсон се последњих пар недеља критички осврнуо на чињеницу да фармацеутска индустрија даје огромна средства за рекламе на највећим ТВ станицама. Нешто о чему је и Роберт Ф. Кенеди говорио. Онда се питања даље сама намећу. Је л’ због тога нико не спомиње последице закључавања и погрешне пандемијске политике? Зар је то разлог што се информације о слабом учинку дотичних вакцина не спомињу? А шта ћемо са штетношћу? Је л’ фармацеутска индустрија тако откупила права на нашу слободу говора и одабир тема?

Последња емисија је ишла уживо у петак 21. априла и завршила се тако што су Карлсон и момак који разноси пице сели за сто у студију и јели пицу. Преко њих је ишла одјавна шпица. Видимо се у понедељак, рекао је Такер. Није знао да тог понедељка неће бити. Шта се то догодило у тих пар дана?

Тог петка увече је Карлсон одржао врло инспиративан говор пред члановима Херитиџ фондације. Том приликом је између осталог рекао: ”Ми смо сви овде добри људи али они људи који нас воде су лоши, и то не само они у влади већ и у другим институцијама... Савезна влада је највећа организација у историји човечанства и они као да су одлучили да је њихов смисао да уништавају. И то је уништавање ради уништавања... Можда би сви ми требало да нађемо десетак минута времена сваког дана да се помолимо...”

Мрачно, доста мрачно и релевантно. Такер Карлсон би вероватно сада са осмехом изговорио речи Хитлеровог мајстора за пропаганду Јозефа Гебелса: ”Треба размишљати о новинама као великој клавијатури на којој влада може да свира.” И влада свира. Ко год да је и шта је, власт и моћ нам даноноћно нешто свирају. Али ко је и шта је та пословична ”влада”, у чијим су рукама данас моћ и власт, полуге силе?

Овде врло конкретно говоримо о Сједињеним Америчким Државама. Америчка влада спровoди цензуру друштвених мрежа – над Американцима, да се разумемо. У Британији полиција хапси због ”погрешног говора” (wrongspeak). У Канади премијер Џастин Трудо тражи увођење комплетне цензуре. Бивша премијерка Новог Зеланда Џасинда Арден се труди да буде унапређена у светског министра за цензуру.

Поред географске, можемо се послужити и индивидуалном методиком.

Један од најталентованијих, највиспренијих и најдуховитијих телевизијских водитеља у Британији, Канађанин Марк Стејн, дао је отказ у ”Џи-Би њуз” јер су му понудили измењен уговор. Нова верзија је укључивала елементе самоцензуре тако да он сада има свој канал. На сву срећу, на ”Џи-Би њуз” ТВ каналу нам је још остао археолог бритког ума и језика, Шкот Нил Оливер. Крајем прошле године ведета истраживачког новинарства Америчке независне сцене, Џејмс О’Киф је отпуштен од стране ”Пројекта Веритас”, организације коју је пре десетак година основао. То се догодило убрзо после објављивања његових снимака (скривена камера) са једним од руководилаца ”Фајзер” фармацеутског гиганта који је помало припит причао о томе како они у лабораторијама производе вирусе који им понекад и беже.

Пре неколико година је и сам Глен Гринвалд напустио ”Интерсепт”, интернет портал који је он сам и основао, јер у јеку председничке кампање нису хтели да објаве његов чланак о садржају рачунара Хантера Бајдена. То би, наравно, угрозило кампању Џоа Бајдена. И даље, и Ден Бонџино је отишао са ”Фокс њуза”, Си-Ен-Ен је отпустио Дона Лемона...

Дакле, како год да погледамо око себе видимо сличне феномене, настојање да се простор слободе изражавања сузи. Демократија, наравно, као политички систем може да постоји само под претпоставком да је слобода изражавања загарантована Али, не лези враже, директор ”БлекРок” финансијског гиганта и свакако један од најмоћнијих и најбогатијих људи на свету Лари Финк сматра да капитал преферира стабилне средине и да превише демократских промена није добро за бизнис. ”БлекРок” је и власник деоница неколицине фармацеутских компанија које троше лепе новце на оглашавање на ”Фокс њузу”.

”БлекРок” је пре пар месеци докупио акцијe ”Фокс њуза” и стигао до 15.1 одсто. Је л’ су то те мрачне силе о којима је Карлсон говорио у својим последњим обраћањима јавности?

Лари Финк хвали нови модел капитализма који у себи садржи и бригу за деоничаре, и не само њих већ и за ширу заједницу, stakeholder capitalism . Онда је сасвим логично и легитимно се запитати да ли то корпорације преузимају ингеренције државе? Почињемо од здравствене заштите и медија а завршавамо са полицијом и војском. Мусолини би се обрадовао оваквом развоју догађају јер су ово контуре фашизма.

На основу горе наведене чистке новинара можемо наслутити и промене које следе. Не слуте на добро. Амерички војно-индустријски и медијски комплекс је недодирљив. У Белој кући вегетира Џо холограм Бајден а сада је већ време да се спремамо за следеће изборе. Џоа за председника. Ко бољи него овај што једва и пушкице пред камерама може да прочита. Управо је објављено да Демократска партија неће дозволити јавне расправе својих кандидата. Значи, холограм Џо је безбедан, ни пушкице му више нису потребне.

Рат за формирање јавног мњења је у току. Нико више и не покушава да о том простору говори као информативном. Чињенице и информације постају безвредне и безначајне. У северноамеричким школама уче децу да је 2 + 2 = 4 заостала и затуцана расистичка математика белог човека. Некоме је потребно друштво где се не зна ко је мушко а ко женско нити колико је два и два. За остварење тако амбициозног плана потребна је потпуна контрола над процесом формирања јавног мњења.

Но, да се вратимо на Карлсона. Јавио се на Твитеру, на тренутно ”слободној” платформи, где је поставио кратак видео запис. У прва два дана је тај видео одгледан седамдесет милиона пута. 70 милиона?! Да то ставимо у неку перспективу, Лионел Меси је некоме пробацио лопту кроз ноге и то је најгледанији Твитер видео свих времена са скоро 5 милиона прегледа. Познати моменат када је холивудски глумац Вил Смит опалио шамар другом глумцу (Крису Року) на додели Оскара је у прва 24 сата имао 60 милиона прегледа на Јутјубу.

Значи, Такер Карлсон је у центру пажње. Како ће он то искористити и на коју страну ће кренути? Телевизијска емисија на Твитеру? Сопствени Јутјуб канал? Придруживање неком колеги који већ има портал и канал? Али, како ствари тренутно стоје, Карлсон није отпуштен већ му је само онемогућено да ради своју емисију. ”Фокс њуз” жели да се са њим пријатељски договори о разлазу – да не морају да плате одштету. У међувремену, Карлсон не може да потпише уговор са другом медијском кућом.

Бивши амерички а садашњи руски грађанин Едвард Сноуден такве ситуације описује на  врло сажет и прецизан начин: када се откривање злочина третира као злочин, то значи да су на власти криминалци.