Теорија завере као политички програм
Британски парламентарац Ендрју Бриџен позвао се у скорашњем интервјуу на извор из британских безбедносних служби, који каже да се у Европи спрема нуклеарни удар. Нешто попут 11. септембра у Америци, догађај који ће запушити уста критичарима и омогућити отварање капија пакла и тоталног рата са Русијом. За почетак, после ће и Иран, Кина...
"Теоретичар завере" је израз који је, сада ваљда сви знамо, измислила и инструментализовала америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) шездесетих година прошлог века како би сузбила интересовање за праве починиоце убиства (они сами?) председника Кенедија. Израз ствара шаљиву, погрдну слику о особама које сматрају да се неко удружује у какав злочиначки подухват. Удружују се, наравно, и то није спорно. Зато је и потребан овај хистеричан израз и пропаганда која га окружује. Но, шта би било супротно од "теорије завере"? Теорија случајности, зар не? Све се на свету догађа стицајем потпуно неповезаних околности без икаквих узрочно-последичних односа – пар крава и стадо оваца на испаши. Од те две крајности која је вероватнија? Знамо одговор и на то питање. Што неко рече пре пар година, данас је разлика између теорије завере и стварности око шест месеци. А колико тим теоријама завере треба до уђу у озбиљан политички програм и предизборну арену?
Британска владајућа Конзервативна партија је расписала ране изборе за које зна да ће их изгубити. Објашњења за овакав самоубилачки потез се крећу од жеље премијера Ришија Сунака да не-буде ратни премијер, јер се очекује објава рата Русији у наредних неколико месеци, до реалне политичке процене да би до краја године, када су избори иначе требало да се одрже, Реформаска партија Најџела Фаража успела да их претекне по броју гласова па можда и места у парламенту.
Зашто торијевци (Конзервативна партија) стоје овако лоше? Зато што је последњих пет година њихове власти донело лепезу снажних потреса које друштвена заједница тешко подноси: скандали око корона пандемије и вакцина, воук и трансродне агенде и политичка коректност који тероришу све и свуда, издаци за украјински рат, подршка Израелу у рату против Палестинаца, глобално отопљавање и политика нето нула издувних гасова - која води директно у осиромашење и коначно у беду, инфлација, те коначно најезда илегалних имиграната коју влада наводно не може да спречи. Има ту још и корупције и других скандала али и ово нам је доста да створимо слику о непопуларности Конзервативне партије.
Можда најбољи показатељ њихове тренутне не-популарности је рејтинг премијера Сунака који је часопис "Политико" овако измерио: не одобрава рад премијера 65 посто а одобрава тек 27 одсто грађана. Што је заиста врло низак рејтинг и јасан показатељ општег незадовољства.
Неко рече, конзервативци знају да губе. Што нам примери неких од великана ове партије и показују: Дизраели (1880), Черчил (1945), Маргарет Тачер (1990). Сетимо се само како је Винстон Черчил те 1945. добио Други светски рат да би одмах, исте те године био смењен на изборима.
Но, овај пут може бити другачије јер ако изгубе изборе од лабуриста а другу позицију званичне опозиције од реформиста питање је да неће партија да почне да се дели и осипа.
Муке и тријумф
Док ће торијевци муку да муче не би ли преживели, лабуристи трљају руке у очекивању тоталног тријумфа и неких можда 460 места у парламенту (од 650). Њихов обиман програм је тријумфално презентиран јавности а лидер Кир Стармер не скида осмех са усана без обзира да ли покушава да објасни шта је то "жена" или да ли Израелу треба пружити безусловну подршку и помоћ у обрачуну са Палестинцима.
Једна појава, међутим, привлачи нашу пажњу више од свих других а то је нагли раст популарности Реформске партије предвођене сад већ чувеним Најџелом Фаражом. Сва испитивања јавног мњења показују пораст популарности ове партије а нека већ преносе и врло алармантне сигнале попут оне People Polling политичког коментатора и аналитичара Мета Гудвина које је измерила подршку реформистима на чак 24 посто а конзервативаца на 15 одсто. Узорак је био од 1.300 особа а анкета је спроведена у читавој земљи. Једна од многих али свакако занимљива.
Једно испитавање (23. јун) које је спровела фирма JL Partners за телевизијски канал GB News, ставља лабуристе на прво место али са само 38 одсто гласова, док су други већ реформисти са чак 25 посто а трећи конзервативци са 24. На основу овог узорка се да закључити да гласови лабуриста "цуре" према реформистима па чак и према торијевцима. Но, анкета има пуно и контексти су им различити као и социо-економски, географски па и временски параметри. Оваква испитивања, међутим, јасно указују на надолазеће трендове. Реформисти уживају све већу подршку.
Уговор са грађанима
Друге анкете су умереније и показују конзервативце на око 20 одсто испред реформиста који су на око 17. Тренд је међутим јасан, реформисти добијају све већи проценат а торијевци па и лабуристи све мањи. Реформска партија, и донекле Либерално демократска, добијају гласове разочараних гласача две водеће партије. Зашто су гласачи разочарани у конзервативце то смо видели но зашто и у лабуристе који нису били на власти?
Пре свега зато што су подржали све могуће владине мере од корона закључавања, преко обавезе вакцинације и незаинтересованости за њихово штетно деловање до украјинске и палестинске кризе или најезде имиграната. Опозиција је све време викала само треба више и треба брже. Нисмо чули од њих захтеве да се било која од ових одлука критички преиспита или да се отвори јавна дебата. А на крају крајева, све је јасније да су плава и црвена партија само лице и наличје исте кованице. Избори му онда дођу као бацање новчића, писмо-глава.
Реформисти су дакле изашли у јавности са програмом за који кажу да је уговор са грађанима. Биће, дакле, спроведен. Када дођу на власт, наравно, што је за сада слабо вероватно. Но, треба ипак узети у обзир њихов политички програм јер уколико се покаже успешним и привлачним наметнуће одређене теме и другим партијама. Програм спомиње следеће тачке: здравство и социјална заштита, порез и потрошња, економија, животна средина, енергија и нето нула издувних гасова, образовање и брига о деци, одбрана, пензије и социјална помоћ, полиција и криминал, миграције, брегзит, породице, транспорт, устав и култура.
У програму налазимо, дакле, здравство, животну средину и доктрину нето нула издувних гасова, те (такозвану) одбрану и миграције. То су, дакле, неке од готово табу, забрањених тема и које отварају простор за читав спектар неугодних питања у вези несрећне политике закључавања и нежељених последица вакцинација, зелене агенде и укидања мотора са унутрашњим сагоревањем и људске врсте као главног загађивача природе, Украјине и Палестине те најзад најезде војно способних имиграната. Као што рекох у наслову овог текста, све саме омиљене теме "теоретичара завере" које се сад претварају у политички програм. Прошло више од шест месеци.
Да погледамо сад само како овај "програм" ради у стварности, пред камерама и на ступцима новина, како се представља, коментарише... укратко, како дише и живи.
Пропагандни игроказ
Најџел Фараж је пре неки дан изазвао буру у јавности тако што је у једном ТВ наступу рекао да је Русија била изазвана да уђе у Украјину, што је свакако нешто што многи други чак и западни коментатори и аналитичари истичу (Џефри Сакс). Изјава је изазвала пролом облака и поплаву агресивних излива чуђења, презира и мржње. Пропагандна машинерија се захуктала до избијања клипова – па сви знају да је Путинова амбиција да освоји читаву Европу и ми овом Хитлеру модерног доба морамо стати на пут. Како сад овај несретник може да правда Путина а подржавао је и Трампа, да, да, ми се тога још увек добро сећамо!
Бивши премијер Борис Џонсон је Фаража назвао морално одвратним и оптужио га да је гласноговорник Путинове пропаганде. На шта му је Фараж одбрусио да је он, Борис лажов и лицемер јер је и сам 2016. тврдио да је за сукоб у Украјини крива експанзија Европске уније.
И заиста је у том пропагандном игроказу тешко докучити шта је већи грех: подржати Путина или Трампа? Како било, Фараж је успешно објединио титуле. Да само подсетим читаоце који су можда мање упућени у британске прилике да је овде равно националној издаји споменути да је можда бомбардовање блискоисточних земаља допринело порасту тероризма. И сам премијер Борис Џонсон је то љутито проповедао на телевизији. Како се неко само усуђује да те две ствари доведе у везу! Теорија случајности на делу?
Фараж је даље наговестио да би његова партија прекинула везе са Светском здравственом организацијом (СЗО) и са Светским економским форумом (СЕФ). А ми смо баш мислили да су то све теорије завере, мешетарење СЗО експерименталним вакцинама, дигиталним пропусницама, пандемијама и наметање СЕФ као наднационалне глобалне владе. Изгледа да су ствари попримиле нешто јасније обрисе. Постале су видљиве и опипљиве.
Да ли Фараж добија подршку упркос ових овако завереничких изјава? Па ево, овако. Кандидовао се у изборној јединици Клактон где тренутно изгледа да ужива чак 48 одсто подршке. То је свело кандидата Конзервативне партије који је добио на мизерних 21 посто. А исти тај кандидат је 2019. добио 72 одсто гласова! Катаклизма.
Но, шта то још причају кандидати Реформске партије? Ево, Стив Бити, који се кандидовао у јединици Дидкот и Вантиџ, пише на свом Фејсбук налогу да корона пандемије није ни било и да су климатске промене чиста превара. Исти реформиста даље пише да су и Риши Сунак и вођа опозиције Кир Стармер манекени Светског економског форума. Они и раде за тај форум који је иначе само клуб за светску елиту, пише Бити. И даље, пише да ће Стармер бити инсталиран на место премијера како би повео Британију у рат и како би спровео Агенду 2030. Да подсетимо, Агенда 2030 је састанак Уједињених нација који је зацртао одрживе циљеве развоја. Многи теоретичари завере (такозвани) тврде да је корона пандемија инструментализована како би се ова агенда спровела у дело.
Не треба ни спомињати, ваљда, да је после оваквих наступа перјанице и локалног кандидата, Гугл одлучио да партији ускрати простор за рекламе. Стари добри "Гугл" (корпорација), да се зна чије је то чедо.
Пробни балон
Видимо, дакле, да наводне теорије завера полако налазе свој пут ка главним политичким токовима. Неће Реформска партија, по свој прилици, добити изборе сада нити већи број представника у парламенту, али је почела да опипава пулс народа. Ове теорије завере су зато и изнете овако у јавност, као пробни балон. Ако гласачи награде реформисте за овакву храброст и принципијелност, могло би се рећи, онда ће они ове агенде да гурају даље кроз парламент и јавност све до следећег изборног циклуса када већ свашта може да се догоди. Можда чак и да Најџел Фараж премијер?
На крају крајева, шта је то "теорија завере" него идеја или информација које нису добили одобрење и потврде од званичних институција и моћника (владе, банке, корпорације) путем мејнстрим медија. Док то не објаве "Њујорк тајмс" и "Гардијан", не покажу Си-Ен-Ен и Би-Би-Си и док не прође кроз филтере тајних служби то не постоји.
Корона пандемија 2020. године је дала прилику глобалним наднационалним интересима да крену у спровођење својих до тада полу-тајних агенди. Владавина права и ограничена влада су на западу замењени, под надзором мејнстрим "десничарских" партија, пасошима за вакцине, затварањима, наметљивим законима о говору мржње, осакаћеним "зеленим" порезима и прописима, и орвеловском идејом да треба сузбити "дезинформације", како грађани не би били изложени "опасним" идејама.
Колумна
Такве "опасне" идеје се удруженим снагама стварају и циркулишу углавном нерегулисаним платформама на интернету. У политичком смислу, то је легло "популизма" како структуре моћи називају сваки демократски револт грађана.
Најновији такав револт се сада догађа у Британији и сведоци смо да такве непожељне и "опструктивне" идеје налазе свој пут до политичких токова и јавног дискурса. Поставља се наравно питање да ли су западни политички токови способни више да прихвате другачије идеје и процесе или су већ толико идеолошки окоштали да им нема повратка. Биће да је ово друго. Но, шта би онда требало да се деси да их се размрда и освести? Свакако нешто велико и значајно. Можда неки рат, још већи од овога у Украјини?
Парламентарац Ендрју Бриџен се у скорашњем интервјуу позвао на извор из британских безбедносних служби, који каже да се у Европи спрема нуклеарни удар. Нешто попут 11. септембра у Америци, догађај који ће запушити уста свим критичарима и омогућити отварање капија пакла и тоталног рата са Русијом. За почетак, после ће и Иран, Кина...
Но, можда је и ово само још једна "теорија завере". Да видимо, сачекаћемо пар месеци. Догађаји сад добијају убрзање, шест месеци је већ пуно!
