О смрти ратног извештача: Гонзало Лира

Фебруара 2022. године када је почела Специјална војна операција у Украјини, сви смо тражили релативно поуздане изворе информација. Истина је прва жртва рата, како то већ лепо сви знамо и никада није лако разумети догађања.

Ја сам, на пример, провео деведесете године уређујући радио програм на српском језику који се емитовао из Окланда на Новом Зеланду. Било је време распада Југославије и НАТО агресије 1999. Тада није било Икса (Твитер), Јутјуба, Гугла, Фејсбука, мобилних телефона са камерама, мултимедијално способног интернета и свега што данас имамо на претек. Данас, међутим, имамо сав тај пригодан алат којим се да откључати истина. Уколико тако шта уопште и постоји.

На почетку ове украјинске кризе, дакле, један глас се наметнуо као свеж, оригиналан и информативан. Сећам се првог извештаја Гонзала Лире првог или другог дана рата. Јављао се уживо на Јутјубу са улица Кијева. Ходао је улицама и причао нам своја запажања.

Имали смо тако, ми гледаоци и слушаоци, сведока на лицу места. Гонзало Лира је био Американац чилеанског порекла настањен у Украјини и као такав није имао разлога да буде, на пример, проруски настројен. Гонзало је објаснио у том првом јављању да живи у Харкову, а да је у Кијев дошао послом дан раније и да сад покушава да се врати кући где има породицу, жену и двоје мале деце.

Гонзало се вратио у Харков одакле је почео редовно, скоро свакодневно, да извештава. Он није био стручњак за војна питања, па ни за политичка. Али је био образован човек велике радозналости и моћи запажања тако да је убрзо стекао изузетан број слушалаца.

Као доказ квалитета његовог извештавања могу да послуже и професионалне везе које је успоставио са многим виђенијим и поузданијим независним блогерима на енглеском језику. Са Скотом Ритером је успео да се посвађа што је читава заједница дочекала са жаљењем. Но, то није умањило значаја коментара ни Ритера, ни Лире. Лична ствар.

Лира је пре овог рата имао свој канал на Јутјубу где је давао савете мушкарцима. Како освојити женску и слично. "Коуч ред пил" се звао канал, па и он сам је понео тај надимак - тренер црвена пилула!

Сада, поводом смрти Лире можете видети по Иксу и другим платформама како се плаћени ботови труде да га омаловаже управо детаљима из тог претходног онлајн живота. Немају шта замерити извештавању из Харкова па ударају у човека, ad hominem, кажу Латини. Без аргумената, ниско. Човека више нема да се брани. Ту одбрану ћемо ми сада преузети.

Википидија нас обавештава да је Гонзало био ратни коментатор и јутјубер оптужен да је ширио руску пропаганду и порицао ратне злочине. Умро је 11 јануара 2024 у Харкову у болници. ЦИА уређује те странице, хитро и прецизно. Умро је у болници, кажу. Није у затвору. У болници.

Лира се замерио украјинским па и америчким властима. Критиковао је њихов неонацизам, корупцију, разоткривао лажи и пропаганду. У овом прилогу, Лира прича о украјинском милијардеру који је финансирао сина председника Сједињених држава, Хантера Бајдена, председника Зеленског за кога каже да је наркоман овисан о кокаину као и озлоглашени батаљон Азов. Значи, у једном једином прилогу је успео да се дочепа Бајдена, украјинске олигархе, Зеленског и неонацистичке одреде.

Морам овде да нагласим да, колико је јавности познато, Лира није имао никакав специјалан извор тајних информација. Он није био шпијун нити издајник већ само грађанин који коментарише збивања око себе наоружан изузетном моћи запажања, закључивања и врло бритким језиком. Лира није могао и да је хтео да ода било какве тајне јер је баратао само информацијама које су у јавном домену. Проблем је очигледно настао што су његови закључци превише често били исправни. Да је он само говорио нетачне глупости нико се не би ни обазирао на њега. Овако је стао на жуљ многима.

Америчка трансродна ратна репортерка Кјара Ћирило је јавно позивала на његово убиство. Пун је Икс њених твитова где моли украјинске одреде смрти да ухвате и уклоне Лиру. Колегијално, нема шта. А Кјара Ћирило је нормално, манекенка Стејт департмента и пропагандиста пар екселанс. Док се Гонзало крио у свом стану у Харкову, Ћирило је долазила и одлазила авионом када и куда је хтела...

Почетком рата, негде у фебруару, марту 2022. године, Лира је писао: "Ако желите да сазнате истину у режиму Зеленског, унесите ова имена у претраживач - Влодимир Струк, Денис Кирејев, Михаил и Александер Кононович, Нестор Шуфрич, Дмитри Ђангиров, Елена Бережнаја. И да поновим, уколико ме не буде било више од 12 сати овом списку додајте и моје име.

А баш смо помислили да се овакве поруке могу још само прочитати у романима или видети у филмовима. Не, била је то порука човека од крви и меса ког заиста више нема. А нема га управо зато што је такве поруке и писао.

Лира је последњи видео запис послао са мађарске границе. Покушао је да побегне из Украјине и да од Будимпеште затражи политички азил. "Или то, или ћу нестати у Кијеву", рекао је. "Америчка амбасада зна за мене, одлично знају за мене, али ништа не раде да ме спасу. Молим вас", рекао је Лира, "ако имате мало милости заузмите се за мене". Рекао је то, уз осмех. "Помозите ми. Запрећена ми је казна од пет до осам година строгог затвора. Ја имам 55 година и слабо срце. Нисам здрав човек. Ја то не могу преживети", додао је.

Последња његова порука је написана у затвору 4. јануара ове године. Послао је ту поруку оцу са назнаком да пренесе и сестри. Гласила је овако:

"Имао сам двоструку упалу плућа, оба крила, пнеумоторакс и врло тежак случај отицања читавог тела. Све је то почело још у октобру, али ме је затворска управа потпуно игнорисала. Тек су 22. децембра признали да имам упалу плућа. Треба сад да имам операцију да ми смање притисак у плућима који ми ствара тешкоће у дисању и онесвестим се после најмањег покрета или чак и када говорим само два минута". 

Руком писана порука. Кратка. Потписана – Гонзало.

Гонзалов отац се борио за сина и више пута интервенисао код америчке амбасаде у Кијеву и политичара у Вашингтону. Па забога, амерички држављанин је у затвору без суђења, умире! Лира старији каже да је Ентони Блинкен, државни секретар, знао за случај. Није прстом мрднуо.

"Ја не могу да схватим да је мој син умро. Њега су мучили, отели му све паре, и спречили да се јавља из затвора чак осам месеци и 11 дана! А америчка амбасада није за њега хтела да учини баш ништа. Сва одговорност за ову трагедију је на председнику Зеленском уз саучесништво сенилног америчког председника Бајдена", навео је он.

Лира је био новинар. Ја га овде називам извештачем јер није формално радио ни за једне новине, ни телевизију. Није био професионални новинар већ само човек који се у одређеном тренутку нашао на историјски занимљивом месту. Имао је дар запажања, размишљања, анализе и ткања прича. Погубне врлине у лошим временима.

Зашто је Лира извештавао како је извештавао и критиковао украјинску и америчку власт? Вероватно због тога што је као грађанин једне, а настањен у другој држави осећао потребу да реагује на стварност око себе. Да критикује власт, моћнике, силнике, безумнике и најамнике. Немамо никаквих индиција, то ни украјинска оптужница не тврди да је шпијунирао у било чију корист.

Остали смо дакле, на крају ове приче да изнова погледамо пример Асанжа и то сада у контексту судбине Гонзала Лире.

Џулијан Асанж је систематски прогањан, оптужен за силовања, шпијунирање и запрећена казна у Америци је неколико стотина или хиљада година, није то више ни битно. Човек није осуђен у правоснажном судском поступку, али остаје у британском затвору чекајући могуће изручење Сједињеним Државама.

Аустралијски је држављанин, те обратимо право на преседан који се овде ствара. Ако Американци могу да осуде (или убију како већ полако, али сигурно раде) Асанжа, Аустралијанца који је негде на свету објавио информацију која се њима не свиђа, па онда могу било кога, било када и било где.

Сад долазимо до Гонзала Лире. Амерички држављанин који живи у Украјини. Прави видео записе у којима оштро критикује локалну власт па и америчку. Никада лошу реч није рекао ни о једном грађанину Украјине, обичном човеку, напротив. Није био по вољи па је ухапшен. Осам месеци и 11 дана без контакта са породицом.

Да ли је уопште имао приступ правном заступнику? Вероватно је да не, јер би правни заступник контактирао породицу. Болесног човека држати толико дуго без правне, а сада видимо и лекарске помоћи је убиство. Могу сви западни пропагандисти из Гардијана, Њејорк Тајмса, Би-Би-Сија и Си-Ен-Ена да запевају у глас како је случајно умро у болници (аха) и како је био човек сумњивог морала, али сведочанства која је Лира оставио говоре много више и гласније и не могу се заташкати том јефтином пропагандном буком.

У такозваном западном, демократском свету, слобода говора је под ударом. Да ли се ради о цензури на платформама поводом короне или рата у Украјини или Палестини, или се ради о драконским законима који се доносе у Ирској и Европској унији о дигиталној безбедности али је сасвим јасно да владајуће структуре желе да врате позиције монопола над вестима и наративима које су изгубили победом Трампа на Америчким изборима и брегзита.

Било је још 2016. И од тада се води борба за слободу говора и изражавања. Друштвене мреже и сада Икс са једне стране, а корпорације са друге. И било би то врло занимљиво да овакав сукоб није само симптом далеко дубље кризе овог друштва па и самог уређења.

Да то сасвим јасно кажемо, без слободе говора нема демократије нити је може бити. Спрега корпорација и политике се назива фашизмом и како је још италијански песник, филозоф и филмски редитељ Пјер Паоло Пазолини приметио о Мусолинијевом времену, били су то лопови и преваранти, сви ти фашисти. Талог друштва се ту скупио и почео да управља државом. Је л' видимо рађање неофашизма данас?

Појединци су дакле, устали. Ту и тамо по неки Асанж и понеки Гонзало Лира. Има их већ много више. Сетимо се само чувене фотографије (1936) на којој радник Аугуст Ландмeсер стоји са прекрштеним рукама у мору људи који поздрављају фирера испруженом и подигнутом руком. Је ли то тај пример снаге карактера и принципијелности? Ландмесер је потом погинуо негде на Балкану. Силом мобилисан и послат на фронт.

Лира је убијен у украјинском затвору. Заточен, закатанчен, обесправљен, одузете имовине. Асанж лагано умире у британском затвору Белмарш.

Истовремено је неколико стотина приватних авиона слетело у швајцарски град Давос да би државници и представници корпорација примили упутства за наредну пандемију, глобално отопљавање, украјинску и палестинску кризу и што је најважније, како и сами кажу, да створе стратегију за спречавање ширења "дезинформација". Како су спречили Асанжа и Лиру то смо проучили у овом тексту, а да ће да се потруде да цензуришу све онлајн платформе то је већ јасно.

Што ме све подсети на крик данског филозофа и теолога Серена Кјеркегора који је средином 19. века писао: "Да сам ја у праву то знају сви па и бискуп. Да мени не дају за право то исто знају сви чак и ја. Тужна је често судбина оних који виде даље и више."

Збогом Гонзало, и хвала ти.