РТ Балкан, Јутјуб и корпоративни медији: За кога је резервисана слобода говора

Док се медији у власништву мултинационалних корпорација под чијом је контролом имовина вишеструко вреднија од укупног БДП-а Србије жале на ”мрак у Србији без слободних медија" – све са црним екранима да то драматично и демонстрирају – слобода медија истовремено се гуши у драматичном мраку и пригодној тишини дежурних заштитника споменуте слободе по корпоративној мери.

Уосталом, ништа чудно. Ако у Србији постоји слобода и за непријатеље слободе – а слободни смо да помислимо све што нам те корпорације одобре – онда је Србија, наравно, земља медијске неслободе.

Или ће пре бити да је обрнуто, дакле, утолико горе по нас.

Имали смо својевремено тест који је посведочио о свему томе, укратко, над судбином Џулијана Асанжа ни речју нису завапили они што сада вапе над сопственом судбином. Корпоративни интерес, наиме, није заинтересован за 175 година робије због објављене истине, Асанжа у затвору без суда и пресуде не држе зато што је објавио лаж него зато што је објавио истину.

Отуда, и то што се представљају као слободни и независни само је још један фејк њуз; јасно је да не могу да буду ни слободни ни независни од својих власника и њихових интереса, нико то није, а то што покушавају да се представе као да јесу у старту их разоткрива као лажну вест. Што у сумњу мора да доведе и све остало што раде.

Са РТ-ом, ако ништа друго, свако зна на чему је; не сакривамо се иза лажи, и не представљамо се лажно. А то значи и да су наши критеријуми истине утолико виши – свако коме се не допадамо напашће нас због онога што јесмо, а оптужбе да се бавимо пропагандом можемо да оповргнемо само истином. Јер није пропаганда ако је истина.

Док су лажне вести само ново име за пропаганду, која ионако мора да буде прикривена да би била успешна. И која истину, баш зато што је раскринкава, и не подноси.

Ово нас и доводи до синоћне забране Јутјуб канала РТ Балкан. Мрак овде није у функцији стилске фигуре већ стварног описа стања.

Крајње демократска тековина, иначе. Забрањени смо без образложења; не знамо ни ко нас је забранио; па је онда ваљда нормално што не можемо ни да уложимо жалбу, наиме, немамо коме а не знамо ни зашто. Сироти Кафка мислио је да је само писац, и то неуспешни, а заправо је био и пророк…

Но, добро. Све и ако не знамо зашто смо угашени и ко нас је угасио, потпуно нам је јасно и једно и друго.

Што се тиче првог: Нисмо угашени због лажи него због истине, јер лаж се побија истином, а истина забраном.

А друго: ЦИА.

Очигледно, није теорија завере. Власник Јутјуба је компанија Гугл, чије је почетке финансирала компанија Ин-Кју-Тел. Коју је основала ЦИА да би улагала у перспективне технолошке компаније. Све то лепо пише на њиховом сајту.

Док је о посвећености ЦИА слободи мисли и лепоти изражавања понајбоље посведочио њен бивши директор Мајк Помпео: "Био сам директор ЦИА. Лагали смо, варали смо, крали смо. Имали смо читаве курсеве обуке за то.”

Наравно, кад смо код таквих (бивших) директора ЦИА-е, не можемо а да не уочимо и да један од њих, жалећи се на "мрак у Србији без слободних медија", посредством своје корпоративне структуре уређује медијски простор у Србији. Сасвим је очекивано што је Јутјуб ту да му у овом прегнућу припомогне.

Зато морамо да будемо јасни. Није ово (само) прича о РТ Балкан и нашем Јутјуб каналу. Већ о нашој будућности, ако им дозволимо да нас ућуткају по мери својих тежњи. Јер, не брините, они то не чине зато што нам желе нешто добро.