Велике наде, када је реч о демократизацији информисања, полагане су не само у интернет, већ и у друштвене мреже – од којих се очекивало незадрживо ширење истине сведочењем обичних људи.
Али, баш као што је било и с интернетом, и друштвене мреже су се убрзо показале као углавном још једно средство манипулације и заглупљивања публике.
Тако је у студијама друштвених мрежа описан и феномен поганоолује (shitstorm), масовног засипања вербалним изметом (овде 30-33). Као на неки знак, а узевши било шта за повод, дигитални рој инфлуенсера (у функцији секуларног свештенства), као и анонимних налога, устреми се на жртву, заспе је најгорим увредама и клеветама, а онда се исто тако брзо разиђе (бацивши се на неку нову жртву или пак на неку другу тему – уз неизоставну сигнализацију врлине).
СПЦ је редовна жртва оваквих поганоолуја. Оне најчешће наступају након што атлантистички медији, по моделу описаном у прошлом тексту, произведу повод (тј. изврше пропаганду припрему).
Ево једног примера. У Србобрану је у Цркви Светог Богојављења обележавана 79. годишњица Рације (1942-2021). Том приликом, због малициозног начина на који третира СПЦ, телевизији N1 није било дозвољено да уђе у порту. То је новинарки N1 образложио секретар Епархије Бачке, В. Симић:
"Погледајте ваше објаве о СПЦ, и довољно је да сагледате ваше понашање (...). Ми само желимо да све протекне у миру, а ваша телевизија до сад никада ниједан наш догађај, који смо организовали, није приказала на тај начин да је он протекао у миру."
Исте вечери, у главној информативној емисији N1 ("Dnevnik u 19"), уследио је оштар напад на СПЦ, у коме је направљена директна и скандалозна паралела СПЦ=мађарски фашисти, а N1=жртве Рације!
"Селекција на подобне и неподобне прављена је на очиглед верника које је црква позвала да обележе страдања становништва јужне Бачке у најгорем злочину који памте, у злочину у ком су страдале хиљаде управо оних неподобних по вери и нацији (...) када су војници Миклоша Хортија под лед бацили више хиљада становника 15 војвођанских насеља (овде 5:35 и даље)."
То је био знак да СПЦ одмах нападну разне атлантистичке НВО, које су кренуле да варирају исти клеветнички образац што га је задао N1: СПЦ=мађарски фашисти, а N1=жртве Рације.
НУНС је "осудио поступак СПЦ, епархије Бачке и навео да сматра да нико у Србији, па ни СПЦ као део друштва, нема право да на такав начин врши дискриминацију појединих медија и спречава слободу информисања", захтевајући "од врха СПЦ да хитно образложи овај поступак и да осуди дискриминацију којој су изложени новинари".
НВО која се зове "Скупштина слободне Србије" (претходник Прогласа) издала је саопштење у коме каже да су "поделе грађана на подобне и неподобне изузетно опасне, и у томе свештена лица не би смела да учествују", те да су "они који су извршили Рацију, а у питању су поборници фашистичке идеологије, такође делили људе на подобне и неподобне".
Група НВО из Војводине загаламила је "да је потез Епархије бачке (...) дискриминаторски, противзаконит и антицивилизацијски чин", јер "порта цркве није ничија приватна прћија". Посебно је нападнут владика Бачки Иринеј, за ког је речено да "шири мржњу и дели грађане на подобне и неподобне", због чега "много више подсећа на оне који су извршили Рацију него на њене жртве".
На крају су ове НВО чак запретиле Иринеју да, "уколико се јавно не извини екипи Телевизије N1, епископ Иринеј би, због овог антихришћанског потеза, требало да буде рашчињен"!
Као што је већ добро примећено, они који највише галаме о раздвајању цркве и државе хтели би не само да Цркву потпуно избаце из јавног простора и сабију у гето, већ и да јој чак и у том гету наставе да диктирају шта мора да ради ("порта цркве није ничија приватна прћија" – него ћемо и ту да вам газдујемо).
Не можеш захтевати да уђеш у нечију кућу "да би радила свој посао", ако те домаћин не пушта. Једини ко има "посла" у цркви је "поп", а ви сте у цркви увек добродошли, као верници или туристи (овде 36:35 и даље), али да "обављате свој посао" и рашчињујете владике – тешко...
Какогод, одмах иза НВО уследили су и инфлуенсери. Жаклина Таталовић, новинарка N1 са 263.200 твитер пратилаца, изашла је с објавом: "Зашто црква таргетира на дан Рације баш", којом је директно задала тему и начин обраде: СПЦ=мађарски фашисти, а N1=жртве Рације.
Мариника Тепић, са 155.400 пратилаца, избацила је ове твитове: "Немам 'проблем с Богом', већ с његовом администрацијом на земљи!"; "А управа Епархије Бачке са Иринејем Буловићем, већ дуго је коловођа срамног односа према слободоумним грађанима, новинарима, чак и према деци Новог Сада (!? – С. А.). Недостојан и нехришћански изнад свега!"
Борко Стефановић, са 105.400 пратилаца: "Ово је безобразлук. Епархија не сме бити одвојена и изолована од свог народа. Да ли је то обележавање злогласне рације или верска служба само за одабране? Ко сте ви да браните било коме приступ? Правите ли партијску Цркву?"
Јанко Веселиновић, са 21.700 пратилаца: "Најоштрије осуђујемо дискриминацију новинара N1 од стране Епархије бачке. Да ли је то урадио један од претендената на место патријарха или његови сарадници — срамно је."
И тако редом, што је, затим, подстакло многе "обичне" твитераше и коментаторе објава на N1 и Novoj да и сами следе образац СПЦ=мађарски фашисти и N1=жртве Рације, присећајући се како их је владика Иринеј својевремено "дискриминисао".
Посебно су дирљиве биле жалопојке на то како их је Иринеј мучио онемогућавајући кобасицијаде, пихтијаде и куленијаде за време поста: "Епископ Иринеј Бачки, пре пар година, на наше село бацио је анатему, јер се у селу одржавала Кобасицијада, а у време поста. Звонила нам мртвачка звона читаво време трајања манифестације. Било је баш грозно, а и страшно."
Владика је, наиме, успео да, чисто црквеним мерама (наравно, ни на кога није "бацио анатему"), а на ужас атлантистичких медија (овде или овде), онемогући ширење новоуведене наваде да се, управо за време Часног поста, уприличују разне кобасицијаде, пихтијаде и куленијаде.
Е баш су се по Бачкој напатили због Иринеја, баш је то било "грозно, а и страшно"...
Слична симпатична ствар десила се и када је Немања Рујевић (67.900 пратилаца) на твитеру дигао узбуну што је, према једном извештају с РТС — због кога је и Nova.rs веома ликовала, преминула беба након крштења погружавањем: "Беба је умрла због срчаног застоја током крштења, имала је воду у плућима. Црква одбија да промени ритуал. Као да је неко мање крштен ако га поп трипут дивљачки не зарони у воду. Ово је зверство!"
Једина ситница на коју ваља обратити пажњу јесте да је то било – у Румунији.
Међутим, Рујевић немилосрдно наставља, па у наредном твиту каже: "У Папуи Новој Гвинеји има обред иницијације дечака где им се кожа сече жилетом да добију ожиљке и 'личе' на крокодиле. У Африци женама зашивају вагине. Код нас (значи у Србији — С. А.) потапају бебе у ледену воду, или их обрезују бритвама. Све је то лудило."
У трећем твиту Рујевић ће овај случај чак назвати: "убиство бебе усред цркве"! Не треба ни да наводим какве је све реакције дигиталног роја изазвао овај низ Рујевићевих твитова, читаоци то сасвим лепо могу и сами да претпоставе.
Међутим, ово је типично манипулативно преливање дискредитације с једног случаја забележеног у Румунији на целу Српску православну цркву. Најпре, у вести објављеној на РТС и Nova.rsуопште се не помиње податак да је ова беба била недоношче, те да је одмах по рођењу имала здравствене проблеме — како и стоји у изворној вести из Румуније.
То, наравно, не оправдава неопрезност свештеника који је бебу подвргао овом обреду без увида у могући ризик. Али, свештеник је доцније, управо на основу обдукције која је показала претходно лоше здравствено стање бебе, ослобођен оптужбе за убиство из нехата. Румунска православна црква је, потом, издала препоруку свештеницима да се обавезно, пре самог чина крштења погружењем, обавесте код родитеља о здрављу детета.
И друго, Рујевић који очигледно ништа не зна о СПЦ, коментарисао је овај случај као да крштење потапањем доминира и у Србији, иако сваки овдашњи верник зна да код нас преовладава крштење обливањем. Дете се, најчешће, мало попрска водицом, пазећи да се не расплаче, и то је углавном све (премда и крштење погружењем све више улази у праксу, мада никако тако што српски попови потапају бебе у ледену воду).
Рујевић је, по истој методи асоцијације ("Пера је лопов; Пера и Мика су мушкарци; Онда је и Мика лопов") једнако могао да се, на основу податка да само у САД у једној деценији око 200 деце умре због сунићења, обруши на Исламску верску заједницу у Србији.
Али, наравно, то му није падало на памет — јер, само је СПЦ лака мета.
На другом месту већ сам цитирао и неке друге објаве наших инфлуенсера које су биле део неких других поганоолуја (или је требало да их иницирају) против СПЦ. Ту сам навео и како, Биљана Лукић, инфлуенсерка без професије и каријере, али омиљена гошћа N1 на све могуће теме, са 173.500 пратилаца, систематски репродукује и варира све могуће негативне стереотипе о СПЦ.
Овде треба обратити пажњу на то да када се каже 173.500 пратилаца, то значи да два Звездина стадиона људи прочита свако њено мудровање које она благоизволи да састави. Тако се, уз помоћ алгоритма (који форсира инфлуенсере) ствара "парајавност" у којој људи без истинског кредибилитета и знања диктирају јавно мишљење и надгласавају стручњаке – обликујући медијски простор у ком доминира дезинформација и дискредитација.
Настају виртуелни балони – који чине атлантистички медији, инфлуенсери и "дигитално крдо" – у коме се линч и агресија користе за ућуткивање сваког другачијег мишљења. У њима господари ново свето тројство: The trinity of influencer, algorithm, and crowd (инфлуенсера, алгоритма и гомиле).
Алгоритми друштвених мрежа никад нису неутрални – дизајнирани су тако да задрже корисника на платформи – па маркетиншки агенти или политички пропагандисти креирају мреже инфлуенсера или наизглед насумичних налога који гурају одређени наратив. Код обичног корисника ствара се осећај да "цео свет прича о томе", или да "сви тако мисле", док је заправо реч о вештачки изазваном таласу (овде 96-99).
Тако се производе виртуелне стварности које изгледају као реални друштвени притисак – а у то збиља и могу да израсту када се успе у науму да се нека идеја или неко становиште шире наметну јавности.
Непрестана компромитација СПЦ један је од тих очигледних наума на коме се систематски ради већ дуже време, од чега најмање једну деценију веома интензивно. Не, то није никаква добронамерна критика погрешака, то је малициозна, мрзитељска пропаганда. И то сасвим отворено треба рећи.