Свет
Ратни пројекат Европа: Зашто Брисел води ратнохушкачку политику? | Дан увече
Како се ЕУ од пројекта мира претворила у пројекат рата за РТ Балкан причају писац и публициста Игор Ивановић и пуковник у пензији из Српско-руског центра "Мајак" Сретен Егерић
Европска унија, блок који данас обухвата 27 држава у Европи, настала је као наследница заједнице шест западноевропских земаља које су започеле процес политичке и економске интеграције у годинама након Другог светског рата.
Присталице ЕУ раније су је називале и "најуспешнијим мировним пројектом" у свету, истичући да је управо она заслужна за вишедеценијски мир који је завладао у Западној Европи након Другог светског рата. Појединци су чак говорили и о Пакс Европи, поредећи је са Пакс Романом, периодом од око 200 година врхунца моћи Римске империје које је донело стабилност и просперитет у првим вековима нове ере.
На врхунцу моћи либералног западног поретка - 2012. године добила је и Нобелову награду за мир, коју је Комитет образложио чињеницом да је "рат између Немачке и Француске данас незамислив", али и наводним заслугама ЕУ у јачању демократије у Источној Европи и Турској, као и у решавању сукоба на простору Балкана.
Перцепција Европске уније се, ипак, значајно променила. Ескалација сукоба у Украјини и подршка водећих европских земаља ратнохушкачким властима у Кијеву раније се можда и могла приписати подређеном положају у ком се ЕУ нашла у односу на Вашингтон - поготово за време председничког мандата Џозефа Бајдена, који се залагао за наоружавање Украјине "докле год то буде потребно". Ипак, након повратка Доналда Трампа у Белу кућу и почетка преговора о миру у Украјини неколико месеци касније, управо се Европска унија профилисала као главна сила која и даље подржава наоружавање Кијева и продужење сукоба у тој земљи.
Како се ЕУ од пројекта мира претворила у пројекат рата за "Дан увече" причају писац и публициста Игор Ивановић и пуковник у пензији из Српско-руског центра "Мајак" Сретен Егерић.
Европу треба посматрати са много нијанси и историјских пасажа, а не идеолошки како се она у нашој држави посматра нарочито после Петог октобра, каже Игор Ивановић.
"ЕУ је данас у паду - биолошком, економском, кадровском, научном, јер је претичу друге цивилизације и унутар ње постоји замор материјала. Ако из читаве лепезе издвојимо мир као категорију не могу да се сложим да је она у бити била пројекат мира, мада је чињеница да је зауставила сукобе унутар њених чланица. Али је изгубила идеолошку компоненту и није могла да одговори на питање шта је она - да ли је техничка коалиција држава која се територијално налазе у Европи и имају сличан поглед на свет или је то нека нова надвредност, поготово када је реч о националним идентитетима", каже Ивановић и додаје да је ЕУ била конфузна када је реч о спољној политици.
Наиме, саговорник телевизије РТ Балкан је описује као вазалну према хегемону - Америци, те да се није питала за много тога све док је са Истока могла да увози јефтине енергенте, радну снагу и технологију. Међутим, када су САД тај систем оцениле као неодржив, европске економске и материјалне вредности су почеле да се урушавају.
"Тада смо могли да видимо колико је идеолошки огољена та политика коју је симболизовала Немачка - увозити јефтино од Руса енергенте док вас Америка брани својом војном технологијом, па самим тим ако имате радну дисциплину остаје пристојан приход. Међутим, на украјинском ратишту се та идеологија распала у парам-парчад. Украјински сукоб је постао једна врста лакмуса, огледала у коме је могла и Европа да види свој прави лик. Али то је могла и Русија која је, добрим делом, до тог тренутка била совјетија. Тако да је овај сукоб ствари вратио на антрополошке почетне позиције", додаје Ивановић и истиче да је и питање мира у Европи постало упитно.
Када је реч о Унији и миру, Егерић сматра да је полазна тачка Вашингтонски споразум и оснивање НАТО савеза.
"Не можете на једном тасу да имате борбену организацију, а на другом да се залажете за мир. Очигледно да је то била превара, нису никада били за мир. Да није било окупационих снага СССР-а у Источној Немачкој и окупационих снага САД које се још увек држе у Западној Немачкој, одавно би се побили Немци и Французи између себе. Они и даље не ратују само зато што су ту Американци који им не дају да ратују. Тај 'колективни Запад' илити 'западни свет' који се огледа у Европској унији пао је на испиту антиколонијалне борбе у Африци. А они су били носиоци колонијализма и после Другог светског рата и истребљења дела народа на тлу Африке. Пали су на испиту сукоба Грчке и Турске, на којем је пао и НАТО пакт. Дефинитивни неуспех био је на простору Балкана или како кажу Западног Балкана, јер нису покушавали да доведу до смиривања тензија, већ су се наоружавањем побуњеничких, паравојних, терористичких организација сврстали уз једну страну", подсећа Егерић.
Гост "Дана увече" истиче да је велика могућност да ће ЕУ политиком недораслих руководилаца ући у велики оружани сукоб са једном или две хипер-силе и онда ће доћи до прекомповања Европе настале на Наполеоновим темељима.
"Моја процена је да ће руководиоци са Истока и из САД развалити овакву Европу и поставити нове темеље и, нажалост, нове границе. Тако да европска индустрија, војска, демократија, образовање, култура, наука... неће чинити ништа у свету", додаје Егерић.
Ивановић подсећа да се на челу Европске уније налази особа која је осумњичена за највећу корупцију, као и да се међу њеним министрима налази неколико њих који су истерани са матичних политичких сцена, такође, због корупције.
"У оквиру ЕУ имамо идеју рата као кључну идеју коју истовремено упарују са идејом економског развоја и благостања. То је ван сваке логике. Идеја рата је само идеја правде и победе, а не може бити идеја развоја, он је везан за мирна времена. Идеја милитаризације унутар ЕУ, наоружавања и покушавање стварања војске, али без икакве реалне могућности да се војска и створи. Наиме, имате мигрантско становништво коме, како је у интимном разговору са Такером Карлсоном рекао некадашњи немачки канцелар Олаф Шолц, ризикујете да то оружје употреби у земљама ЕУ, јер тамо постоје латентни сукоби који се прикривају и који су у основи религијско-цивилизацијског нивоа", наглашава Ивановић.
Он сматра да је постоје шансе да се догоди нови светски рат на територији Европе, јер се јавност годинама подгрева да је рат са Русијом неизбежан и честе су његове најаве. На чијој страни би била Србија?
"Када су се, током Другог светског рата, источни народи утркивали ко ће да да више добровољаца и борбених јединица СС дивизијама и Хитлеровом генералштабу, у Србији чак два политичка првака, које данас сматрамо колаборационистима, су резолутно одбили да дају иједног војника. Генерал Недић није хтео да разговара о томе, а Димитрије Љотић који је идеолошки био ближи идеји неке врсте фашизма са јаким идеолошким набојем, такође је одбио. Сада, када би се поновила историја у овом сегменту, убеђен сам да Србија не би ратовала против Русије и да би била способна да сруши сваку своју вазалну владу која би се определила на такав корак. Полако се мења клима у ЕУ, једина држава која неће дати ниједног војника, али ће највише распиривати рат је Велика Британија. У овом тренутку идеја новог рата на европском тлу између Русије са новим савезницима и бриселском унијом или евро-НАТО није далеко" сматра Ивановић.
Live
