Рат на Блиском истоку: Командант ИРГЦ најавио разорне одговоре; Трамп објавио да је овај рат добијен

Организација за атомску енергију Ирана је саопштила да је пројектил пао на нуклеарну електрану "Бушер", која се гради уз учешће "Росатома".

Москва упозорава: Последице напада на нуклеарну електрану "Бушер" биле би катастрофалне

Према прелиминарним проценама, нема материјалне или техничке штете, нити има жртава, наводи се у саопштењу, преноси РИА новости.

Организација је претходно известила о удару 17. марта, у којем такође није било повређених, нити материјалне штете. Генерални директор "Росатома" Алексеј Лихачов појаснио је да је удар погодио суседну локацију метеоролошке службе, која се налази у непосредној близини енергетског блока у раду.

"Бушер" је иначе једина оперативна нуклеарна електрана у Ирану. Први блок, завршен уз учешће Русије, а повезан је на националну мрежу у септембру 2011. године. Изградња друге фазе електране, која је планирана да обухвати два енергетска блока, обустављена је због војне акције.

Према проценама аналитичара међународног финансијског сајта Investing.com, земље које су највише зависне од енергената који се транспортују кроз Ормуски мореуз су Јапан, Јужна Кореја, Пакистан и Тајван.

Према проценама које је на свом налогу на мрежи Икс објавио аналитичар Џеси Коен, 73 одсто енергената које користи, Јапан увози кроз Ормуски мореуз, Јужна Кореја 70 одсто, а Пакистан и Тајван по 60 одсто.

Следи Кина, за коју се процењује да кроз Ормуски мореуз увози између 40 и 45 одсто енергената, Индија са 42 одсто, а након њих Тајланд са између 30 и 35 одсто, Сингапур са 30 одсто, Малезија са између 25 и 30 одсто и Филипини са 25 одсто. Вијетнам увози 20 одсто својих енергената кроз Ормуски мореуз, Италија 15 одсто, док Шпанија увози између 12 и 15 одсто.

Сједињене Америчке Државе кроз Ормуски мореуз увозе свега између два и пет одсто енергената.

Бела кућа није желела директно да потврди наводе о могућем слању америчких копнених трупа у Иран или ради обезбеђивања Ормуског мореуза, али је за Би-Би-Си поручила да Доналд Трамп на располагању има "све војне опције".

"Сва саопштења у вези са распоређивањем трупа долазиће из ресорног министарства", рекла је портпаролка Беле куће Ана Кели, након Трамповог обраћања у Овалном кабинету, током ког то питање није било отворено. 

Би-Би-Си наводи да је раније коментар тим поводом затражио и од Пентагона, али је упућен на Белу кућу.

Након јучерашњег наглог пада изазваног наговештајем америчког председника да је смирење рата са Ираном могуће, цене нафте данас су поново скочиле и то за око пет одсто.

Нафта "брент" била је на нивоу од око 103 долара по барелу, а америчка сирова нафта WTI (West Texas intermediate) кретала се око 92,4 долара по барелу.

Цена нафте је порасла током данашњег нестабилног трговања, јер су инвеститори процењивали ескалацију геополитичких тензија.

Најмање 114 културних и историјских локалитета оштећено је у ваздушним ударима Сједињених Америчких Држава и Израела, саопштило је данас Министарство културног наслеђа, туризма и занатства Ирана, позивајући међународну заједницу на "хитну реакцију".

Међу оштећеним објектима налазе се и локалитети са листе светске баштине Унеско, којих је у Ирану 30, као и национално заштићена културна добра, наводи се у саопштењу начињеном на основу теренских процена и извештаја стручњака.

Оштећења су регистрована на 48 музеја и у шест историјских урбаних целина, укључујући Техеран, Исфахан, Санандаџ, Керманшах, Ком и Хансар.

Иранско министарство истакло је да такви напади представљају кршење Хашке конвенције о заштити културних добара из 1954. године и међународног права, уз оцену да је реч о директној претњи историјском наслеђу човечанства.

Амерички министар одбране Пит Хегсет изјавио је у Белој кући да САД у рату са Ираном "преговарају бомбама", након што је Доналд Трамп говорио о могућим преговорима између две стране. 

Хегсет је додао да "никада у историји" једна модерна војна сила попут иранске није била тако "збрисана".

Командант копнених снага Иранске револуционарне гарде (ИРГЦ), генерал Мохамад Карами упозорио је Сједињене Америчке Државе и Израел да ће сваки напад на Иран бити дочекан "разорним одговором".

Он је током обиласка јединица распоређених у југозападној провинцији Кузестан поручио да су све снаге на највишем нивоу борбене готовости.

"Америка, Израел и непријатељи наше земље добиће разоран одговор на сваку претњу или чин агресије", рекао је Карами, преноси Прес ТВ.

Истакао је да се иранска војска "ослања на божанску моћ" и да се "не плаши никакве земаљске силе".

Упозорење долази у тренутку када се, према писању медија, разматрају опције за могуће копнене операције САД и Израела, а истовремено стижу Трампова уверавања да Иран жели да преговара.

Сједињене Америчке Државе и регионални актери разматрају преговоре са Ираном већ у четвртак, али одлука зависи од одговора Техерана, јавља "Аксиос", портал који има блиске односе са Белом кућом.

Истовремено, Вашингтон паралелно разрађује и војне операције за даљу ескалацију сукоба.

Према наводима извора овог медија, Доналд Трамп жели крај рата, али Бела кућа наставља операцију док испитује да ли је договор могућ. Иран негира да преговори постоје, иако потврђује да је примио америчке поруке. 

Амерички председник Доналд Трамп, обраћајући се из Беле куће, поновио је раније изнете тврдње да Иран више нема морнарицу, вођство ни радаре, а америчку операцију назвао "огромним успехом".

"Разговарамо са правим људима и они силно желе да постигну договор", казао је Трамп говорећи о мировним преговорима.

Шеф Беле куће тврди и да је Иран спреман да се заувек одрекне планова за набавку нуклеарног програма, као и да је САД дао уступке у вези са коришћењем Ормуског мореуза, али о чему се конкретно ради није открио.

Упитан о могућности да вишег саветника Џареда Кушнера и изасланика за Блиски исток Стива Виткофа пошаље на директне преговоре са Ираном, Трамп је казао да су "они управо сада" укључени у преговоре, заједно са потпредседником САД Џеј Ди Венсом и државним секретаром Марком Рубијом. 

На питање да ли ни мировни споразум са Ираном могао да успе, одговорио је:

"Овај рат је добијен". 

Једна од тема која, међутим, није поменута је могуће распоређивање трупа у Ирану, о чему брује западни медији.

Поједине државе Персијског залива, првенствено Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати (УАЕ), разматрају могућност прикључења америчко-израелском рату против Ирана, али би на такав потез могле да буду приморане тек уколико Техеран нападне њихову кључну енергетску и водну инфраструктуру, сазнаје данас Блумберг од извора упућених у ситуацију.

Наш избор

Нова ескалација рата у Персијском заливу: Како запалити читав Блиски исток

"Саудијска Арабија и Емирати све више губе стрпљење због иранских удара који су већ погодили луке, енергетска постројења и аеродроме", рекли су извори који су желели да остану анонимни.

Ипак, наглашавају да би се у рат укључили само ако Техеран испуни претње нападима на виталну инфраструктуру.

Већина заливских земаља креће се у том правцу, уз изузетке попут Омана, који настоји да задржи улогу посредника, наводи Блумберг.

Истовремено, државе региона опрезне су због могућности да Иран додатно ескалира нападе, али и сценарија у којем би председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп могао да постигне договор са Техераном, остављајући их суочене са ослабљеним, али огорченим режимом, навео је један европски дипломата у региону.