Свет
Макронов фото финиш: Kакву ће земљу француски председник оставити иза себе? | Дан увече
Француски премијер је морао да направи компромисе како би избегао пад још једне владе, те ће смањења државних издатака и повећања пореза бити мања него што је политички врх у Паризу желео
Након вишемесечних перипетија, које су довеле до пада две француске владе, француски парламент је у понедељак коначно усвојио буџет за 2026. годину. Премијер Себастијан Лекорни, иначе блиски сарадник председника Емануела Макрона, успео је да преживи два гласања о неповерењу након што је у последњи час успео да постигне споразум са умерено левим Социјалистима.
Ипак, француски премијер је морао да направи компромисе како би избегао пад још једне владе, те ће смањења државних издатака и повећања пореза бити мања него што је политички врх у Паризу желео.
Политичка нестабилност у Француској, до које је дошло након што је партија председника Макрона изгубила већину на парламентарним изборима 2022, да би ескалирала након ванредних избора две године касније, негативно се одразила на економску ситуацију у тој земљи.
Иако нови буџет предвиђа смањење буџетског дефицита, он ће и даље износити забрињавајуће високих пет одсто, док је јавни дуг Француске порастао на чак 117 одсто БДП-а.
Политичка и економска нестабилност у тој земљи одразили су се и на популарност председника Макрона, који данас важи за вероватно најнепопуларнијег лидера у Европи. Истраживања јавног мњења редовно показују да свега 20-ак одсто Француза сматра да њихов председник ради добар посао, док се удео оних који га не подржавају често пење и до 80 одсто.
О политичкој кризи у Француској у емисији "Дан увече" говорили су Радомир Јеринић, политиколог и Синиша Вулић, историчар.
Јеринић каже да Макрон предњачи у русофобној реторици и да се његов рејтинг свео на спектар од 11 до 14 одсто. Указао је да земља која има председника са таквим рејтингом не може бити стабилна.
"Није стабилна ситуација у земљама са лидерима који имају много већи рејтинг, а не у земљи са неким политичким патуљком, а посебно геополитичким патуљком какав је Макрон", навео је он.
Додао је да се бриселске бирократе и њихове "газде преко баре" плаше ко би могао да улети у тај вакум моћи када би се Макрон склонио, те да се због тога праве разни уступци.
"Склапају се непринципијелне коалиције да у тај вакум моћи не би улетела нека Марин ле Пен или нека национална опција. Прави се санитарни коридор, како не би дошла на власт условно десна опција", појаснио је Јеринић.
Говорећи генерално о ситуацији у ЕУ, он је рекао да Унија нема стабилног, јаког, популарног лидера и да то ником не одговара.
"То ни Америци не одговара, не зато што брину за Европу, већ је и њима стало да у тај вакум моћи не улети неко ко неће слепо слушати конфронтациони курс Вашингтона. Њима одговара стабилна и чврста марионета у Европи. Не одговара им стабилан и чврст суверенистички лидер, али им одговара јака марионета која се неће много питати око курса у спољној политици", сматра он.
Указао је и да је Макрон једини гарант који може спровести "русофобичну политику", што газдама "преко баре" одговара, те ће се одржати и његова политичка каријера неће доживети крај чак и када би отишао са председничке функције.
"Он ће се угравирати на неку другу позицију, ако не у Француској, онда на позицију у ЕУ. Рецимо као лидер Европске комисије или нешто друго. Ако сте довољно лојални Вашингтону они ће вас лансирати на сам врх Европске комисије", рекао је Јеринић и додао да Вашингтон тренутно нема ниједну фугуру у Европи која има тако фанатичан ратни и русофобни став као Макрон.
Вулић сматра да су изгласавањем буџета влада и Макрон успели привремено да смире кризу која траје две године, а која је последњих шест месеци била најинтензивнија.
Појаснио је да један члан Устава Француске каже да влада има право да усвоји предлог буџета без гласања у скупштини, али да парламент има право да предложи изгласавање неповерења влади. То се и десило прошле године.
Пред Француском су у марту ове године локални избори, наредне председнички, а 2029. године парламентарни. Вулић сматра да ће локални избори бити нека врста увертире за председничке наредне године.
Верује да се актуелна дешавања у тој земљи могу сматрати као пораз левице и да је велико питање како ће левица изаћи на изборе.
"Умерена десница (Републиканци) је данас подељена, једни се залажу за останак са Макроном, али постоји део Републиканаца који није задовољан. Сматрају да би више добили да се окрену Лепен, а не Макрону", појаснио је он.
Да би десница дошла на власт, како каже, потребно је да "продру" у умерено десно бирачко тело.
"Десница покушава да разбије табу и да приволи гласаче центра. После овог буџета видећемо да ли ће успети. Међутим, сигурно ће на наредним изборима бити ближи циљу него на прошлим", рекао је Вулић.
Live
