
Наслеђе Мајдана: Дани који су запечатили судбину Украјине и света| Дан увече

У периоду између 18. и 23. фебруара 2014. године, такозвана "револуција достојанства" у Украјини ескалирала је у крвави обрачун на Тргу независности у Кијеву, познатом као Мајдан.

Преврат који је помагао и омогућио Запад, а чија је улога отеловљена у лику Викторије Нуланд која, у својству помоћнице америчког државног секретара у администрацији Барака Обаме, дели пецива на Мајдану у децембру 2013. године, резултирао је у смени председника Виктора Јануковича, повратку на устав из 2004. године, док је прелазна влада потписала споразум о приступању ЕУ.
Подела на проруски југоисток и прозападни североапад била је видљива још током 2004. године и такозване "наранџасте револуције", из које су проклијали корени Евромајдана.
Догађаје на Мајдану пратили су масовни антиреволуционарни протести у Донбасу, а затим и крваво сузбијање проруског становништва које су нове власти у Кијеву спроводиле под изговором борбе против тероризма, и која ће навести Русију да покрене Специјалну војну операцију у фебруару 2022 године.
Дванаест година касније, Украјина се налази у позицији све очигледнијег губитника у сукобу са Русијом, потпуно зависна од западне војне и новчане помоћи и огрезла у корупционашке скандале.
Док кијевски режим врши насилну мобилизацију грађана, Украјина је и даље далеко од чланства у Европској унији, док је чланство у НАТО-у, једнан од сржних узрока сукоба, отписано.
О наслеђу Мајдана у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили су политиколог и народни посланик Александар Павић и новинар Славољуб Качаревић.
На питање да ли је било тада свести да је Мајдан био прекретница, Павић је рекао да је очигледно да су неке руске војне структуре биле спремне за овај сценарио и да су морали да буду безбедносно свесни.
"Требало је после времена да прођу кроз оно кроз шта смо ми прошли. Запад моли за примирје онда када руске снаге напредују да би ухватили предах, па се праве споразуми које руска страна третира озбиљно, а Запад купује време", казао је Павић.
Додао је да тада руска војска није била оно што је сада и да се Русија модернизовала и постала сила која производи више муниције него НАТО пакт. Казао је и да је Украјина изгубила више од милион људи, погинулих и несталих, а више милиона становника је расељено.
Свет још увек извлачи поуке из хибридног ратовања, навео је Качаревић.
"Чини ми се да и сада, у овом часу, не рапсолажемо зрелим сазнањима о томе како се то изводи и како се томе може супротставити. Без обзира што је од догађаја у Кијеву прошло 12 година, било је прегршт гласила у Србији који пишу о том догађају као о борби за демократију, што говори да немамо јасне представе и људи неће да прихвате до краја истине јер им је тешко да напусте илузије о европском благостању које нас чека, само треба да будемо упорни и покорни", казао је Качаревић.
Казао је да док Украјинци гину, Европљани им аплаудирају, а да је земља одведена у невиђену пропаст.
Упитан о Јануковичу и да ли је могао да се избегне Мајдан, Павић је оценио да је он морао да донесе одлуке и да стави ситуацију под контролу док не буде касно, али да је у спремање обојене револуције уложено више од пет милијарди долара.
"Украјина је већ прошла кроз обојену револуцију, 2004. године, и разрађен је механизам", навео је Павић и додао је да су домаће снаге у дефанзиви, јер је Запад био јако добар у пројекцији меке моћи.
Казао је да је ово био унапређен модел обојене револуције и да Украјинци нису били спремни на то.
На питање да ли је Мајдан наставак догађаја из 2004. године, Качаревић је рекао да јесте, али са спремношћу да се пролива крв и убија за политичке циљеве.
"То се види голим оком. Наравно да је опозиција напредовала у међувремену и ушле су огромне паре у финансирање те инфраструктуре која може да изнесе масовне и дуге протесте и ударне песнице у виду људи који су спремни да убијају", казао је Качаревић.




