Подли план Украјинаца: Покушали да одсеку Балкан са дотока руског гаса | Дан увече

У јеку дешавања на Блиском истоку и економских и енергетских последица које сукоб производи, украјинске снаге додале су и свој потпис - напали су инфраструктуру "Турског" и "Плавог тока" у Црном мору, последњих канала руског гаса ка југоисточној Европи.

Гасовода који, између осталих, енергентима снабдева и нашу земљу. И док Европа покушава да се одвикне од руског гаса, сукоб на Блиском истоку је подсетио да се зависност не лечи преко ноћи. И управо ова порука све чешће стиже из Мађарске, земље коју поменути гасовод такође снабдева. У међувремену, цена енергије скаче, инфраструктура постаје мета, а енергенти оружје.

Покушана диверзија на "Турски ток" и "Плави ток"

Колико је Балкан енергетски безбедан, колико је Европа, и да ли је енергија постала ново бојно поље?

Поремећај на глобалном тржишту енергената због сукоба на Блиском истоку усијао је берзе, доводећи до наглог раста цена нафте и гаса, а све је већа забринутост и за снабдевање кључним сировинама. Иако је први удар осетила Азија, ни Европа није остала имуна.

Поједине компаније већ обустављају део уговора, повећавају се трошкови производње, а расту ризици за индустрију, посебно у Немачкој. Током ноћи између среде и четвртка, Иран је спровео нападе на девет различитих земаља. То је довело до новог потреса на тржишту, па је цена гаса на берзи у Европи на отварању трговања премашила 850 долара за 1.000 кубних метара.

Реч је о рекордном нивоу од децембра 2022. године, а према неким проценама у питању је пораст цене од 25 до 35 одсто. Цене нафте су благо пале у петак након бурног дана када је цена "брента" - референтне вредности - скочила изнад 119 долара по барелу. "Голдман Сакс" сугерише да би више цене нафте могле да трају све до 2027. године.

Истовремено "Гаспром" је током недеље пријавио нове нападе на кључне инфраструктурне објекте који обезбеђују извоз гаса путем гасовода "Турски ток" и "Плави ток". Према саопштењу, нови напади су се догодили у периоду између 17. и 19. марта. Све нападе су одбили системи противваздушне одбране Министарства одбране, а ниједна мета није погођена, додају у "Гаспрому".

Гасоводи "Плави ток" и "Турски ток" представљају кључне правце за снабдевање Турске руским природним гасом преко Црног мора.

Упркос инцидентима, испоруке гаса за сада се одвијају без прекида, али нови талас напада на гасоводе додатно наглашава осетљивост енергетске инфраструктуре у условима продужених геополитичких тензија.

О овим темама говорили су економиста Иван Арнаутовић и председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић.

Арнаутовић је рекао да је "Плави ток" старији инфраструктурни пројекат који служи искључиво за снабдевање Турске, док је "Турски ток" између осталог везан за Србију.

Како оцењује, Украјина на овај начин одржава ту неизвесност сукоба.

Сматра да све то утиче на глобалну слику и енергентску ситуацију у Европи, поготово код нас на Балкану.

Кијевски режим поново покушао напад на инфраструктуру "Турског" и "Плавог тока"

"Знамо да је поред нафте за нашу земљу то главни енергент од ког зависи све - од грејања домаћинства до саме индустрије. Тако да је снабдевање гасом једна од ствари без које се не може", нагласио је.

Атанацковић је рекао да без обзира што је то испод нивоа мора, дужина самих токова је довољна да буде рањива мета, те да је тешко бранити толику дужину.

"Чини ми се да смо добили нову неизвесност којој се баш нисмо надали. Рачунали смо да је снабдевање ту и тамо неизвесно, сада је ово нешто посебно", рекао је Атанацковић.

"Србија, Мађарска, Словачка очекују снабдевање искључиво тим путем, тако да ово представља једну новину која у целој проблематици врло неизвесних околности у снабдевању енергијом повећава и наш сигуран поглед да ћемо имати обезбеђено под нормалним условима даље снабдевање енергентима", сматра Атанацковић.

Арнаутовић је рекао да на срећу улазимо у фазу лепог времена, те да је потрошња гаса тада мања, за разлику од зимског периода, тако да би наше резерве које су преко 500 милиона кубних у Банатском двору и део који је у мађарским складиштима сигурно задовољиле потребе за један дужи период, ако (хипотетички) дође до саботаже.

Каже да би се он вероватно вратио у функцију и да та штета не би могла да буде таква као што су штете које се дешавају у Ирану да ће негде требати да прође и до пет година да би се инфраструктура вратила.

"Ипак овде је предвиђено да не могу ти напади бити у том интензитету да би се трајно нешто могло уништити или на неки дужи период. Можемо да будемо мирни у случају неког краћег прекида, постоји решење", нагласио је.

Подсетимо, крајем фебруара председник Русије Владимир Путин рекао је да су се појавиле информације о припремању експлозије на "Турском" и "Плавом току".